Da li ćemo svi prestati da brinemo i početi da volimo bombe? Jedan loš potez može dovesti do katastrofe!
Međutim, jedan loš potez na geopolitičkoj šahovskoj tabli mogao bi izazvati globalnu katastrofu.
POŽURITE U MERIDIAN! Ovo se NE PROPUŠTA, osam neverovatnih prilika da ZARADITE na mečevima Lige Evrope
25. jula 1945. godine, u trenucima Drugog svetskog rata, tadašnji predsednik SAD-a Hari Truman beleži sledeće reči u svom dnevniku: "Otkrili smo najstrašniju bombu u istoriji sveta." Ali nedovoljno zastrašujuću da bi se iskoristila, deluje.
Samo nekoliko nedelja kasnije, Sjedinjene Države su bacile atomske bombe na japanske industrijske gradove Hirošimu i Nagasaki, ubijajući otprilike 200.000 civila u bukvalno, bljesku. Mnogi drugi su umrli u godinama koje su usledile od trovanja zračenjem i od drugih povezanih bolesti. Ako postoji posebno mesto u paklu za one koji bi izložili planetu tako užasnom oružju, Truman sigurno mora biti tamo.
Istorijska tragedija nije bez neke mračne ironije. Albert Ajnštajn, čija je teorija relativiteta predvodila razvoj atomskog oružja, brinuo se da će Adolf Hitler steći smrtonosni patent pre Zapada. To ga je 1939. godine navelo da napiše pismo Trumanovom prethodniku Franklinu Ruzveltu, savetujući mu da ubrza istraživanje nuklearne fisije. Američki naučnici, koji rade u tajnom Menhetn projektu, uspeli su nešto što nije bilo ni u naluđim Ajnštajnovim snovima.
Čuveni fizičar, zapanjen razaranjem koje je uništilo dva japanska grada, izrazio je žaljenje zbog svoje sudbonosne odluke da upozori Amerikance.
- Da sam znao da Nemci neće uspeti da proizvedu atomsku bombu, nikada ne bih ni prst podigao - rekao je Ajnštajn.
Od tada, svet je bio prisiljen živeti sa znanjem da se sav život na zemlji može brzo ugasiti u slučaju neke nesreće ili sukoba. Ipak, ovo znanje nije sprečilo većinu vlada da požele nuklearno oružje jer shvataju da je ova tehnologija njihova najbolja polisa životnog osiguranja, da tako kažemo.
PUTIN JE DŽENTLMEN NA KONJU: Predsednik Rusije uoči Dana žena posetio Ženski konjički puč (VIDEO)
Zaista, samo naivni ljudi nisu mogli da nauče lekcije u pogledu liste najboljih hitova na Zapadu. Kratak pogled na kandidate za promenu režima pod vodstvom SAD - Avganistan, Irak, Libija, Ukrajina, Jugoslavija i Sirija kao najočitiji - pokazali su jasnu činjenicu: samo nenaoružane zemlje moraju brinuti o tome da strani akteri određuju svoju "demokratsku" budućnost. .
U kontrastu sa onim slabijim zemljama koje "trpe ono što moraju", članovi nuklearnog kluba (SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan i Severna Koreja, dok se generalno priznaje da Izrael poseduje nuklearno oružje, iako ne poseduje ih zvanično) mogu biti lako u uverenju da su sigurni od spoljnog napada.
Lazanski razotkriva najpoznatiju likvidaciju od strane UDBE, pa iznenadio: NAŠ PROGRAM ATOMSKE BOMBE! (VIDEO)
Kasnije, međutim, samopouzdanje je u velikoj meri potreseno bukom dramatičnih događaja koji su dali pauzu svetu. Najnoviji poziv za buđenje došao je ovog meseca nizom napada između Pakistana i Indije - dve zemlje koje poseduju više od 100 nuklearnih bojevih glava. Incident je pokazao tačno koliko brzo stvari mogu da se izmaknu kontroli, pogotovo kada su akteri trećih strana, tj. teroristi, uključeni u jednačinu.
Pakistanska teroristička grupa Džaiš el Muhamed je 14. februara izvršila samoubilački napad na indijski vojni konvoj u okrugu Pulvama koji je ubio više od 40 vojnika. Manje od dve sedmice kasnije, Nju Delhi optužujući Islamabad na terorizam (zvuči poznato?) - uzvratio je napadom na "teroristički kamp" u delu Kašmira pod kontrolom Pakistana. Napetosti su se rasplamsale narednog dana, kada je pakistanska vojska izvršila vazdušne napade duž linije kontrole (LoC), obarajući dva indijska aviona koji su prešli na njenu teritoriju i zarobili jednog pilota, koji je posle toga pušten na slobodu.
BRITANIJA NA UDARU TERORISTA: Sumnjivi paketi opet pronađeni u Glazgovu: Evakuisani studenti i zaposleni
Nemoguće je čitati takve izveštaje bez primećivanja da i Pakistan i Indija poseduju nuklearno oružje. Ovo stavlja neprijateljske borce na neku zanimljivu poziciju po tome što moraju da se bave ekstremnom suzdržanošću kako bi se izbegla "lošija situacija", a svi znamo šta je to. Ostaje da se vidi da li će dva regionalna rivala nastaviti da čuvaju hladne glave.
Još jedan nedavni incident vezan za nuklearne sile došao je kao tragična nesreća, iako ne manje zabrinjavajuća. U septembru su četiri izraelska borbena aviona F-16 pokrenula bezobzirni napad na Latakiju u Siriji, što je dovelo do srušavanja ruskog vojnog aviona, koji je slučajno pogođen sirijskim PVO. Incident je rezultirao smrću 15 ruskih članova posade, kao i pojačanim globalnim tenzijama.
Rusko ministarstvo odbrane je optužilo Izrael da je namerno koristilo ruski avion kako bi privuklo vatru, tako da izraelski avioni nisu promenili pristup predviđenim ciljevima ili pružili Moskvi dovoljno vremena da prebace Il-20 na bezbednost.
Iako su se napetosti između Moskve i Tel Aviva konačno smirile, incident je podsetio da svet postaje haotičan do tačke u kojoj su nesreće između nuklearnih sila sve veće.
Tramp otvoren za nove pregovore sa Pjongjangom, ali tu postoji JEDAN PROBLEM
Daleko, najuzbudljiviji razvoj na globalnoj sceni, međutim, predstavlja spektakl Vašingtona koji se jednostrano povlači iz sporazuma o kontroli naoružanja - konkretno Sporazuma o eliminaciji raketa kratkog i srednjeg dometa. Nepotrebno je reći da će ovi potezi ponovo zapaliti globalnu trku u naoružanju - pozitivan razvoj za odbrambene ugovarače, bez sumnje, ali nesaglediva katastrofa za sve ostale.
Najviše je zabrinjavajuće to što SAD uništavaju ove značajne ugovore u isto vreme kada je izgradio raketni odbrambeni sistem u Istočnoj Evropi, dok aktivno izgrađuje svoj vojni pečat na ruskoj granici. Moskva je, naravno, odgovorila istom merom, s obzirom na to da je Vladimir Putin nedavno predstavio niz sistema oružja koji će učiniti da NATO pod vodstvom SAD dva puta razmisli o bilo kakvim agresivnim potezima protiv Rusije.
OPET BURNO U KAŠMIRU: U eksploziji bombe 18 POVREĐENIH
Sudeći po takvim američkim ludorijama, gotovo se stiče utisak da se veruje da je nuklearni rat nekako dobitni poduhvat. I postoje razlozi za verovanje da je to slučaj. Prema izveštaju iz 2017. godine, na primer, panel zvaničnika Pentagona pozvao je predsednika da razmotri "prilagođenu nuklearnu opciju za ograničenu upotrebu".
Kao što je napisano u magazinu "Nacionalni interes", korišćenje niskog prinosa nuklearnog oružja protiv protivničke konvencionalne sile će "pokazati da mislite ozbiljno i možda ste dovoljno ludi da pokrenete nuklearni napad".
Sudeći po onome što se dogodilo 1945. protiv Japanaca, da li postoji razlog za sumnju da bi mnogi ljudi mogli da veruju da je Amerika "dovoljno luda" da drugi put učini nezamislivo?
Sa takvim poremećenim idejama koje lebde uokolo, nije ni čudo da je Bilten atomskih naučnika, neprofitna grupa akademika posvećena proučavanju bezbednosnih pitanja, rekao da je svet sada "dva minuta do ponoći" u vezi sa nuklearnom kataklizmom zbog tekućih događaja koji dovode svet u "izvanrednu opasnost".
Vrelo proleće u Izraelu: Pogledajte kakvi su izazovi pred Netanjahuom i kako će izgledati politička scena posle izbora (VIDEO)
Da parafraziramo crnu političku komediju iz 1964, "Dr Strendžlov", možda bi svi trebali prestati da brinemo i volimo bombe?
"CIRKON" I "SATANA" Ovo je smrtonosno oružje kojim je Putin zapretio Americi (VIDEO)