"Spasavaj se ko može" Da li je kriza koju je izazvala pandemija udarila poslednji ekser u kovčeg EU?
Evropska unija dočekala je 2020. godinu u dubokoj krizi i nikad razjedinjenija, a onda je usledilo najveće iskušenje koje nije mogla da predvidi i na koje prema svemu sudeći - nema odgovor.
NEMAJU GDE DA SMESTE TELA UMRLIH! Jeziva situacija u Madridu: Otvaraju PRIVREMENE MRTVAČNICE gde god stignu (VIDEO)
SKANDAL! Predsednik jedne velike zemlje se rukovao sa majkom najozloglašenijeg narko bosa (VIDEO)
LEKARI POSTAJU UMORNI: Svaki dan svoj život izlažu riziku da bi pomogli ostalima, VIŠE SE NE SMEJU
Do sada neviđena kriza izazvana pandemijom korona virusa za nekoliko dana je unazadila integraciju i zajedništvo koje je blok gradio više od pola veka. Granice su podignute, Brisel se pravi da ne postoji, a jedini zajednički plan akcije glasi "spasavaj se ko može". Jasno je da tu nema mnogo mesta za zajedničke akcije pomoći - čak ni za najteže pogođene članice.
Pozivi da EU istupi i pokaže međunarodnu solidarnost koju od osnivanja propagira bili su sve glasniji, a juče je i italijanski premijer Đuzepe Konte poslao jasno upozorenje.
- Evropa mora pokazati da je sposobna da odgovori. Boriću se do poslednje kapi znoja, do poslednjeg grama energije, da dobijem snažan evropski odgovor. U Italiji nemamo drugog izbora osim da donosimo tragične odluke. Ali, Evropi to ne sme da se desi. Ako Evropa ne ispuni svoje zadatke, čitav evropski projekat će izgubiti razlog postojanja u očima svojih građana - rekao je Konte.
Kao eho iste zabrinutosti usledila je izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona da krizu neće prebroditi bez snažne evropske solidarnosi i austrijskog kancelara Sebastijana Kurca koji je nešto oštrijim rečima poručio da će se EU suočiti sa kritikom kada pandemija prođe.
Unija se u međuvremenu donekle trgla i najavila pripremu najvećeg spasilačkog ekonomskog paketa u istoriji, ali za članice koje svakodnevno broje stotine mrtvih i hiljade zaraženih, sve se odvija previše sporo i konfuzno, o čemi svedoče scene na granicama. Kamion sa zaštitnim maskama za potrebe jedne bolnice u Austriji ostao je zarobljen na nemačkoj granici, kao i oprema za Češku, Italiju...
U svoj buci ispod radara su prošle vesti da Nemačka i Francuska primaju italijanske pacijente u kritičnom stanju, iako su i njihovi bolnički kapaciteti skoro popunjeni. Kao i činjenica da su Francuska, Nemačka i Austrija Italiji donirale najviše zaštitnih maski i opreme. Ali, to su sve odgovori zasnovani na humanosti pojedinačnih članica.
Na sastancima Evropskog veća još nije došlo do zajedničke odluke. Koplja su se lomila najviše oko pitanja takozvanih korona obveznica kojima bi EU zemlje ušle u zajednički dug. Devet zemalja, uključujući Italiju, Francusku i Španiju, zatražile su u pismu upućenom predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu da omogući izdavanje zajedničkih obveznica kojima bi se finansirala podrška zdravstvenim sistemima u borbi protiv korona virusa i pomoglo privredi. O takvim korona-obveznicama bi svi zajednički garantovali i one bi omogućile jeftinije zaduživanje pojedinih članica za potrebe suočavanja sa krizom.
Međutim, Holandija i Nemačka su rekle "ne".
Nemačka kancelarka Angela Merkel i holandski premijer Mark Rute strahuju između ostalog da bi takva solidarnost s jugom mogla ići na ruku populističkim strankama koje su u usponu. Time se ponovo javlja rascep između severnih zemalja sa jakim javnim finansijama i južnih i manje bogatih, poput Italije i Španije, pa i Francuske.
To je primoralo Italiju da se direktno obrati Kini i Rusiji, umesto komšijama sa kojima je pod istim vrednosnim i ekonomskim krovom, što podgreva strah da će se, po mnogima najslabija EU karika, naći rastrzana između Zapada i Istoka.
Sve češće se čuje ocena da je EU pala na ispitu svih vrednosti za čiji se svetionik predstavlja: saradnje, solidarnosti, humanosti i ekonomskog zajedništva; pa se samo nameće pitanje - ako svega toga nema, koja će uopšte biti njena svrha?
Sa ovakvim dramatičnim tumačenjem samo se donekle slaže politikolog Boban Stojanović.
- Ne bih rekao da EU gubi svoju svrhu, ali se sada definitivno vide manjkavosti takvog saveza država. Ona je sastavljena od nacionalnih država, a sada smo došli u situaciju da svako gleda svoje interese i spašava sebe. Reakcija Unije nije iznenađujuća, ali bi ona ipak trebalo da stoji na raspolaganju članicama i njena administracija bi trebalo da radi na planu pomoći - rekao je Stojanović.
Kako dodaje, preterano je zaključiti da će se EU nakon ove krize raspasti, ali će svakako morati da odgovori na mnoga pitanja koja će ostati otvorena.
- Tu su je pre svega pitanje zatvorenih granica koje će ostati otvoreno nakon krize. Takođe, moraće da razmišlja snažnije o ovakvim situacijama u budućnosti. Promeniće pristup pitanju bezbednosti, neprijatelje neće više posmatrati samo kao vojne, već će oni biti i biološki, prirodne katastrofe - ocenjuje Stojanović.
Što se tiče teorije da greške EU koriste Kina i Rusija za širenje uticaja na Zapadu, po njegovom mišljenju, ona nije tačna.
- Mnogi tvrde da je Kina, čim je postala bezbedna od virusa, počela da vrši propagandu i širi uticaj. Ne verujem da je to istina. Ovim su svi pogođeni. Treba prvo da sačekamo da sve prođe, pa da vidimo kako će ko proći. Pre svega u ekonomskom smislu, on će biti ključan za dalji tok stvari - zaključije Stojanović.
ŽIVOT SE VRAĆA U NORMALU: Stigle odlične vesti iz grada u kom se pojavio korona virus
SNIMLJENI ZLOKOBNI BELI KAMIONI U NJUJORKU: Poslednji put su bili na ulicama tokom VELIKE KATASTROFE (VIDEO)
BRAZILSKI PREDSEDNIK TERA LJUDE DA RADE TOKOM EPIDEMIJE KORONE: Tviter uklonio snimak njegovog govora
BIVŠI ITALIJANSKI PREMIJER ŠOKIRAO JAVNOST: Koronom je zaraženo 12 miliona Italijana (VIDEO)
MLADI NE REAGUJU NA RESPIRATORE: Više od 40 odsto obolelih u Moskvi imaju ispod trideset i pet godina