Svet na Trampov način: Kome je teže, a ko može da odahne posle govora predsednika SAD na Generalnoj skupštini UN-a
Prvi deo teksta možete pročitati OVDE.
Drugi deo teksta možete OVDE.
Svako rešenje humanitarne krize u Siriji mora takođe uključiti strategiju za suzbijanje brutalnog režima koji ga je podstakao i finansirao: korumpirane diktature u Iranu.
Iranski lideri seju haos, smrt i uništenje. Oni ne poštuju svoje susede ili granice, niti suverena prava nacija. Umesto toga, iranski lideri pljačkaju resurse nacije da bi se obogatili i rasprostirali nesreće na Bliskom istoku i daleko šire.
Iranski narod je sasvim ogorčen što su njihovi lideri proneverili milijarde dolara iz iranske državne blagajne, zapenili vredne elemente privrede i opljačkali verske zadužbine naroda, sve kako bi napunili svoje džepove i poslali svoje štićenike da ratuju. Nije dobro.
Susedi Irana platili su visoku cenu za agresiju i ekspanziju regije (režima – Tramp je načinio očit lapsus i umesto termina režim, izneo termin regija prim.aut.). Zato su mnoge zemlje na Bliskom istoku snažno podržale odluku SAD da se povučemo iz užasnog Nuklearnog sporazuma iz 2015. godine i ponovo nametnemo sankcije zbog nuklearnog naoružavanja.
Dogovor sa Iranom bio je plodonosan za iranske lidere. U godinama nakon što je dogovor postignut, vojni budžet Irana porastao je skoro 40 posto. Diktatura je koristila sredstva za izgradnju nuklearnih projektila, povećanje unutrašnje represije, finansiranje terorizma i represije i klanice u Siriji i Jemenu.
Sjedinjene Države su pokrenule kampanju ekonomskog pritiska kako bi poništile sredstva režima, neophodna za realizaciju krvoločne agende. Prošlog meseca smo počeli ponovo uspostavljati teške nuklearne sankcije koje su ukinute pređašnjim dogovorom. Dodatne sankcije ćemo uvesti 5. novembra, a uslediće ih još. I radimo sa zemljama koje uvoze iransku naftu kako bi znatno smanjile svoja potraživanja.
Ne možemo dozvoliti da vodeći, svetski, sponzor terorizma poseduje najopasnije oružje na planeti. Ne možemo dozvoliti da režim koji uzvikuje „Smrt Americi" i preti Izraelu uništenjem, poseduje sredstva za lansiranje nuklearnih bojevih glava na bilo koji grad na Zemlji. To jednostavno ne možemo.
Tražimo od svih naroda da izoluju iranski režim sve dok se njegova agresija nastavlja. I tražimo od svih naroda da podrže iranski narod dok se bori da povrati svoju versku i pravedničku sudbinu.
Traktat posvećen Iranu je dug, zapravo najduži u odnosu na jednu državu u čitavom govoru i daleko najoštriji. Dok o sirijskom režimu govori uzdržano, o kineskom bira reči, severnokorejski poluotvoreno respektuje, a ruski ne pominje, o iranskom govori kao o svetskom problemu broj jedan.
Rusija obnavlja ARSENAL! Putin poručuje: Novo oružje biće bez premca u svetu
Pored pojašnjenja odluke o povlačenju iz prethodno postignutog sporazuma, u Trampovom nastupu možemo pronaći još tri teze:
- Razvijanje nuklearnog naoružanja nije jedini motiv Donalda Trampa za ovakav atak na Teheran. Trampu naročito smeta aktivnost Irana u regionu. Činjenica da se kroz sirijski i jemenski građanski rat Iran uzdigao na lestvici regionalnih sila, kao i kroz jačanje uticaja u Iraku i uspostavljanje posebnih odnosa sa Katarom. Tramp je kao svoj cilj broj jedan zacrtao umanjenje uticaja Teherana na regionalna zbivanja i njemu je spreman podrediti mnoge druge, javno proklamovane ciljeve SAD u regionu.
- Tramp se kroz obraćanje svetskoj zajednici trudi ne samo izolovati Teheran, nego podvući staru, a ponovo upotrebljenu devizu: „Ko nije sa nama, taj je protiv nas“.
- Tramp govori vrlo precizno i jasno o „iranskom režimu“. Istovremeno hvali iranski narod i saoseća sa njegovim patnjama. Trampova politika je na tragu one koju sprovodi izraelski lider Netanjahu već godinama, direktno se obraćajući iranskom narodu, ističući njegove vrline i pružajući mu ruku Izraela. Upravo to, danas čini i Tramp. Dok se američki lideri decenijama nespretno izražavaju o RF, gotovo svaki put poistovećujući rusku vlast i ruski narod, na primeru Irana vidimo da ne ponavljaju istu grešku. Naprotiv, čak nude i pomoć iranskom narodu da se „odupre štetnom uticaju svog režima i izbori za svoju slobodu“.
Putin ispričao vic Boltonu o američkoj "miroljubivoj" politici (VIDEO)
Ove godine smo napravili još jedan značajan korak napred na Bliskom istoku. U priznanju svake suverene države da odredi sopstvenu prestonicu, preselio sam američku ambasadu u Izraelu u Jerusalim.
Sjedinjene Države su posvećene budućnosti mira i stabilnosti u regionu, uključujući i mir između Izraelaca i Palestinaca. To stremljenje je napredno, a ne štetno, priznajući očigledne činjenice.
Američka politika principijelnog realizma znači da nećemo biti talac starih dogmi, diskreditovanih ideologija i takozvanih stručnjaka koji su se dokazali pogrešnim tokom godina, ponovo i ponovo. Ovo je tačno ne samo po pitanju mira, već i po pitanju prosperiteta.
Pored već apostrofiranog odnosa prema izraelsko-palestinskom pitanju, ovde je zanimljiv i momenat kojim Tramp definiše svoj odnos prema spoljnoj politici uopšte – iskorak u odnosu na politike koje su prethodno formirane i donošenje odluka na pragmatičnoj osnovi. Ovaj princip nije karakterističan samo za Bliski istok, već je primenjiv i na druge delove sveta.
Verujemo da trgovina mora biti fer i recipročna. SAD više neće bivati iskorišćene. Decenijama, SAD su otvarale svoju ekonomiju – daleko najveću na Zemlji - sa nekoliko uslova. Dozvolili smo stranoj robi iz celog sveta da slobodno prelazi naše granice.
Pa ipak, druge zemlje nam nisu dale fer i recipročni pristup na svojim tržištima. Što je još gore, neke zemlje su zloupotrebile otvorenost da plasiraju svoje proizvode, subvencionišu svoju robu, targetiraju našu industriju i manipulišu svojim valutama kako bi stekle nepravednu prednost nad našom zemljom. Kao rezultat toga, naš trgovinski deficit je skočio na skoro 800 milijardi dolara godišnje.
Iz tog razloga sistematski pregovaramo o propalim i lošim trgovinskim poslovima.
Prošlog meseca smo objavili temeljni, trgovinski sporazum između SAD i Meksika. Juče sam se sastao sa predsednikom Munom kako bih objavio uspešan završetak potpuno novog trgovinskog dogovora SAD – Južna Koreja. I to je tek početak.
Mnogi narodi u ovoj dvorani slažu se da je svetski trgovinski sistem u potrazi za promenama. Na primer, zemlje su primljene u Svetsku trgovinsku organizaciju koja krši svaki princip na kom se zasniva organizacija. Dok SAD i mnoge druge nacije igraju po pravilima, ove zemlje koriste državne planove za industrijsko planiranje i preduzeća u državnom vlasništvu kako bi sistem iskvarili u njihovu korist. Oni se angažuju na nečuvenom dampingovanju, prisilnom transferu tehnologije i krađi intelektualne svojine.
SAD su izgubile preko 3 miliona radnih mesta za proizvodnju, skoro četvrtinu svih radnih mesta u proizvodnji čelika i 60.000 fabrika nakon što je Kina pristupila STO. I trgovinski deficit u protekle dve decenije iznosio je 13 triliona dolara.
Ali ti dani su gotovi. Više se neće tolerisati takvo zlostavljanje. Nećemo dozvoliti našim radnicima da budu žrtve, da naše kompanije budu prevarene i da se naše bogatstvo pljačka i prenosi. Amerika se nikada neće izviniti zbog zaštite svojih građana.
SAD su upravo najavile tarife na kineske proizvode u vrednosti od još 200 milijardi dolara, a u ukupnom iznosu od 250 milijardi dolara. Ja imam veliko poštovanje i naklonost za mog prijatelja, predsednika Đija, ali sam jasno stavio do znanja da naša trgovinska neravnoteža jednostavno nije prihvatljiva. Kinesko remećenje tržišta i način na koji oni rade ne mogu se tolerisati.
Kao što je moja administracija pokazala, Amerika će uvek delovati u našem nacionalnom interesu.
Čitav traktat o spoljnotrgovinskoj politici SAD mogao bi se svesti na dve ključne teze.
Rastu pritisci na Saudijsku Arabiju: Evropski poslanici izglasali embargo na isporuku oružja
- Era globalističkog pristupa u spoljnoj trgovini SAD je okončana. SAD će se ponašati čak i protekcionistički, u cilju da zaštite svoja radna mesta i ne dozvole slabljenje i gašenje nijedne privredne grane na svojoj teritoriji, makar to imalo posledice na makro ekonomskom planu.
- Iako su SAD uvele dodatne tarife brojnim državama i iako je njihov pristup neretko bio oštar, nameće se zaključak da kompletna operacija disbalansa američkog trgovinskog odnosa ima jedan konkretan i ultimativan cilj – Kinu.
I dok Tramp hvali Peking za ulogu pri smirivanju krize na Korejskom poluostrvu, dok se sa velikim poštovanjem obraća kineskom lideru, on neskriveno napominje da će sa uvođenjem carina i drugih dažbina prema Kini nastaviti sve dok se ne eliminiše disbalans u spoljnoj trgovini sa ovom zemljom i dok Kina ne počne da poštuje uzuse, koje, tvrdi Tramp, SAD odveć poštuju.
Službeni podaci SAD govore o velikom deficitu u trgovini sa Kinom. Preko 375 milijardi dolara deficita 2017. godine predstavlja rekord, iako situacija ni ranijih godina nije bila povoljna po SAD. Tramp glasno ističe kako Kina svesno manipuliše svojom valutom, držeći je veštački slabom, dok istovremeno ne haje za međunarodne propise kada je u pitanju intelektualna svojina, kopirajući tuđe proizvode i usluge bez plaćanja odgovarajućih licenci i obezbeđivanja neophodnih dozvola.
Ukoliko se sa ovakvom politikom nastavi, veliko je pitanje da li će se čak i novi lider nakon Trampa, došao on u Belu kuću za dve ili šest godina, moći ponašati bitno drugačije prema najvećem trgovinskom partneru SAD.
Prošle godine sam govorio pred ovim telom i upozorio da je Veće za ljudska prava UN postalo ozbiljna sramota za ovu instituciju, zaštita nezakonitih kršitelja ljudskih prava dok je Ameriku i njene brojne prijatelje vređala.
Naš ambasador u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli, predložila je jasan program reformi, ali uprkos prijavljenim i ponovljenim upozorenjima, nikakva akcija nije preduzeta.
Tako su SAD zauzele jedini odgovoran kurs: odustali smo od Saveta za ljudska prava i nećemo se vratiti dok se ne ostvari korenita reforma.
Iz sličnih razloga, SAD neće pružiti podršku priznanju Međunarodnog krivičnog suda. Što se tiče Amerike, MKS nema nadležnost, nema legitimitet i nema autoritet. MKS predviđa skoro univerzalnu nadležnost nad građanima svake zemlje, kršenjem svih principa pravičnosti, pravednosti i pravičnog postupka. Nikada nećemo predati američki suverenitet neizabranoj, nepopisanoj, globalnoj birokratiji.
Trampov stav o UN kao o telu čiji brojni komiteti ili organi koji su od strane UN osnovani a koji ne ispunjavaju ciljeve koji su pred njih postavljeni, ponovo dobija na značaju. Pogotovo činjenicom da je upravo pred GS UN Tramp odbranio svoje pređašnje odluke i zapretio novim merama koje udaljavaju SAD od UN i samu organizaciju postavljaju u nelagodnu poziciju jer gubi podršku najmoćnije sile sveta. Sa sličnom politikom Tramp će nastaviti i u narednom periodu.
Još jedna PAKLENA MAŠINA u Njujorku: Paket stigao i na adresu POZNATOG GLUMCA (FOTO)
Amerikom upravljaju Amerikanci. Mi odbacujemo ideologiju globalizma, i prihvatamo doktrinu patriotizma.
Svakodnevno, odgovorne nacije moraju se braniti od pretnji suverenitetu ne samo od globalne vladavine, već i od drugih, novih oblika prisile i dominacije.
U Americi, snažno verujemo u energetsku sigurnost za sebe i za naše saveznike. Postali smo najveći proizvođač energije bilo gde na licu Zemlje.
SAD su spremne za izvoz naše bogate, pristupačne nafte, čistog uglja i prirodnog gasa.
Izlazak SAD na svetsko tržište energenata u punom obimu bio bi akt revolucionarnog karaktera i doveo bi ne samo do ubrzanog razvoja ovog sektora svetske ekonomije, već i do pada cene energenata a samim tim i do daleko složenije situacije u državama koje od izvoza ovog dobra u velikoj meri zavise poput RF, Nigerije, Venecuele, Angole, Irana, Iraka… Očito, izlazak na tržište u punom kapacitetu, samo je pitanje vremena.
Kineski general UPOZORIO Ameriku: BRANIĆEMO zemlju naših predaka, ne popuštamo ni MILIMETAR
OPEK i OPEK nacije su, kao i obično, isključile ostatak sveta, i to mi se ne sviđa. Niko to ne bi voleo. Mi veoma branimo mnoge od ovih nacija, a onda nas iskorišćavaju tako što nam pružaju visoke cene nafte. Nije dobro. Želimo da zaustave podizanje cena, želimo da počnu snižavanje cena, a od sada moraju znatno više doprineti i svojoj vojnoj zaštiti. Nećemo još dugo trpeti ove užasne cene.
U svom stilu Tramp šalje upozorenje državama OPEK kartela, pre svega zemljama Zaliva koje su u kartelu, a koje istovremeno uživaju zaštitu SAD na planu odbrane.
Oslanjanje na jedinstvenog stranog snabdevača može ostaviti naciju ranjivom zbog iznuđivanja i zastrašivanja. Zato čestitamo evropskim državama, kao što je Poljska, za predvođenje izgradnje baltičkog gasovoda, tako da nacije ne zavise od Rusije kako bi zadovoljile svoje energetske potrebe. Nemačka će postati potpuno zavisna od ruske energije ako ne promeni kurs.
Pitanje izgradnje „Severnog toka 2“ ili Turskog toka do i kroz EU, ključno je za SAD kada je o Starom kontinentu reč. Ne treba sumnjati da će Vašington iskoristiti sve ekonomske, političke i pravne mehanizme koji mu stoje na raspolaganju da spreči ove projekte, onemogući RF da postane još značajniji snabdevač energentima u Evropi, isključi Ukrajinu iz tranzita i ojača privredne veze Berlina i Moskve.
Svi potencijalni partneri na ovim projektima moraju biti svesni ozbiljnosti Trampovog upozorenja koji najmoćniju državu EU u svom obraćanju pominje direktno samo jednom i to u negativnom kontekstu davanja prednosti diversifikaciji ruta, u odnosu na diversifikaciju snabdevača energentima.
Pohvala Poljskoj, sasvim sigurno je upućena i zbog izgradnje prvog terminala za tečni gas i planova koji govore o bližem energetskom povezivanju Varšave i Vašingtona.
Turski ministar odbrane: Postavljanje S-400 u oktobru 2019.
Ovde na zapadnoj hemisferi, posvećeni smo očuvanju nezavisnosti od ekspanzionizma stranih sila.
Formalna politika naše zemlje od predsednika Monroa je da odbacujemo mešanje stranih nacija u ovu hemisferu i u naše sopstvene poslove. SAD su nedavno pooštrile zakone kako bi bolje proverile strane investicije u našoj zemlji, zbog pretnji nacionalnoj sigurnosti i mi pozdravljamo saradnju sa zemljama u ovom regionu i svetu koji žele to učiniti. Morate to uraditi za svoju zaštitu.
Tramp, budući latentni izolacionista, pridodaje ideološki okvir politici sprečavanja uticaja stranih država na bezbednosni poredak u SAD. Time on vrlo vešto podilazi svojoj izbornoj bazi koja u velikoj meri jeste izolacionistički orijentisana, ali istovremeno šalje i poruku etabliranim medijima i političkim strukturama da neće dozvoliti bilo kakvo mešanje u unutrašnje procese SAD, što se može tumačiti prevashodno kroz osudu navodnog mešanja Moskve u američke predsedničke izbore 2016. godine.
Tramp nije u poziciji da to apostrofira otvoreno, ali na ovaj način ipak uspeva da pomiri dve krajnosti i obraćajući se domaćoj javnosti stekne dvostruku dobit, dok u obraćanju inostranstvu podvlači upozoravajuću notu.
Sjedinjene Države takođe rade sa partnerima u Latinskoj Americi da se suoče sa pretnjama suverenitetu od nekontrolisane migracije. Tolerancija za borbu protiv krijumčarenja ljudima i trgovine ljudima nije humana. To je užasna stvar koja se dešava, na nivoima koje niko ranije nije video. Vrlo je okrutno.
Nezakonitom imigracijom finansiraju se kriminalne mreže, nemilosrdne bande i tokovi smrtonosnih droga. Nelegalna imigracija eksploatiše ugroženo stanovništvo, boli vredne građane i izazva začarani krug kriminala, nasilja i siromaštva. Samo pojačavajući nacionalne granice, uništavajući kriminalne bande, možemo prekinuti ovaj ciklus i uspostaviti stvarnu osnovu za prosperitet.
Tramp ovde pokušava da borbu protiv nelegalne migracije svede u moralni okvir i time izbegne navođenje direktnih razloga koji su skopčani prevashodno sa socijalno-političkim razlozima u samim SAD i otporom birača koji strahuju za svoja radna mesta zbog nelojalne konkurencije.
Takođe, on poziva države Latinske Amerike da se direktnije uključe u njegove napore i sa druge strane granice, pre svega ovde misleći na Meksiko, koji i sam trpi zbog ilegalne imigracije iz siromašnijih država Centralne Amerike, čime američki predsednik zapravo poručuje svom kolegi u Meksiko Sitiju kako su u vrlo sličnoj poziciji i da moraju delovati ujedinjeno.
Mi prepoznajemo pravo svakog naroda u ovoj prostoriji da odredi sopstvenu imigracionu politiku u skladu sa svojim nacionalnim interesima, baš kao što tražimo od drugih država da poštuju naše pravo da učinimo isto - što mi i radimo. To je jedan od razloga što SAD neće učestvovati u novom Globalnom sporazumu o migraciji. Migracijama ne bi trebalo da upravljati međunarodnim telom koje nije birano od strane naših građana.
Na kraju krajeva, jedino dugoročno rešenje krize migracija je da pomogne ljudima da izgrade budućnost u svojim zemljama. Ponovo načinite svoje zemlje velikim!
Još jedan momenat praktične primene Trampove doktrine „patriotizam, a ne globalizam“. Logično, ona se ispoljava na pitanju koje je za američkog lidera od najveće političke važnosti i na kom će predano raditi do kraja svog mandata – nelegalne imigracije.
Trenutno smo svedoci ljudske tragedije, na primer, u Venecueli. Više od 2 miliona ljudi pobeglo je od patnje koju je naneo socijalistički režim Madura i njegovi kubanski sponzori.
Latentni izolacionista Tramp, ipak ostavlja mogućnost intervencionizmu u ovoj situaciji, prevashodno iz razloga što je reč o državi koja se nalazi relativno blizu SAD, odnosno iz koje ilegalni migranti mogu doći kopnenim putem do američkih granica. Strah od većeg broja ilegalnih migranata iz Venecuele, jedan je od glavnih motiva Trampovog interesovanja za političku situaciju u ovoj državi.
Takođe, pominjanje Kube u ovom kontekstu, odnosno tamošnjeg režima nam govori o diskontinuitetu sa politikom njegovog prethodnika – otopljavanja odnosa dve države.
Nedavno je Venecuela bila jedna od najbogatijih država na Zemlji. Danas je socijalizam do bankrotstva doveo naciju bogatu naftom i ugurao svoje ljude u veliko siromaštvo.
Ovoj se oceni nema šta dodati, s obzirom na činjenicu da je privredna situacija u Venecueli zahvaljujući radikalnim i nepromišljenim potezima režima u katastrofalnom stanju.
Praktično svuda gde su se uspostavili socijalizam ili komunizam, proizveli su patnju, korupciju i propadanje. Socijalizam je žudnja za moći koja vodi ka ekspanziji, agresiji i ugnjetavanju. Svi narodi na svetu trebaju se odupreti socijalizmu i bedi koju ona donosi svima.
Tramp je vrlo pompezno obeležavao datume poput pada Berlinskog zida i naglašavao ulogu SAD u „pobedi nad dva zla – nacizmom i komunizmom“. U tom kontekstu treba posmatrati i ovo osnaživanje ideološkog pristupa američkog lidera, koji verovatno i iz unutarpolitičkih razloga i činjenice da je vrlo moguće da mu protivkandidat 2020. godine iz redova Demokratske partije bude neko od progresivaca, tj. pritvornih ili otvorenih socijalista, naglašava sve loše aspekte socijalizma i time dovodi u nelagodnu poziciju svoje političke protivnike.
Putin ODBRUSIO Amerima: Nastupiće KONTRAUDAR ako napustite sporazum, i Evropa je META
Tramp svesno izjednačava socijalizam i komunizam i prvom pridodaje sve osobine drugog, čak i kada to nije objektivni poredak stvari.
U tom duhu, tražimo od nacija koje su se okupile ovde da nam se pridruže u pozivanju na vraćanje demokratije u Venecueli. Danas objavljujemo dodatne sankcije protiv represivnog režima, pogađajući Madurov unutrašnji krug i bliske savetnike.
Sa oštrom politikom prema režimu u Karakasu će se nastaviti i u bližem vremenu koje dolazi. No, nezavisno od odnosa SAD, činjenica da je Madurov režim suspendovao demokratski sistem u Venecueli i onemogućio slobodno izborno takmičenje što dovodi do zaoštravanja ionako negativne klime u Venecueli, može proizvesti unutrašnje sukobe i nemire.
Zahvalni smo na radu koji Ujedinjene nacije preduzimaju širom sveta da pomognu ljudima kako bi izgradili bolje živote za sebe i svoje porodice.
SAD su daleko najveći davalac strane pomoći na svetu. Ali malo ko daje nama. Zato se pažljivo osvrćemo na pomoć koju dodeljujemo inostranstvu. Time će se baviti državni sekretar Majk Pompeo. Razmotrićemo šta funkcioniše, šta ne i da li zemlje koje primaju naše dolare i našu zaštitu imaju i naše interese u srcu.
Idemo napred, davaćemo pomoć samo onima koji nas poštuju i koji su, iskreno, naši prijatelji. I očekujemo da će druge zemlje platiti pošteno učešće za troškove njihove odbrane.
Pored ponovnog obraćanja zemljama Zaliva i NATO saveza a u kontekstu politike odbrane, Tramp je dao dodatni stimulans politici revizije partnerstava na međunarodnoj areni.
Ovo pitanje je prvi put postavljeno nakon glasanja u GS UN kojom je osuđena odluka SAD kojom se ambasada ove države premešta u Jerusalim. Još tada je ambasador SAD u GS UN Niki Hejli, vrlo jasno stavila do znanja kako „niko nema pravo da određuje SAD gde će otvoriti svoju ambasadu“ i „da će predsednik svaki sledeći put kada ga neko pita za pomoć, prvo pogledati kako je taj neko glasao u GS UN“. Vašington je već počeo sa osetnim umanjivanjem pomoći Pakistanu i Palestini i sa ovim trendom će se nastaviti svugde gde Kapitol proceni da ne postoji dovoljan nivo zahvalnosti.
Sjedinjene Države su posvećene činjenju Ujedinjenih nacija efikasnijim i odgovornijim. Mnogo puta sam rekao da Ujedinjene nacije imaju neograničeni potencijal. Kao deo naših reformskih napora, rekao sam našim pregovaračima da Sjedinjene Države neće platiti više od 25 procenata budžeta za mirovne operacije U.N. Ovo će ohrabriti druge zemlje da pojačaju, učestvuju i dele ovaj veliki teret.
Tramp je na ovaj način vrlo vešto prebacio težište sa kritika koje mu upućuju naročito evropski saveznici zbog umanjenja doprinosa UN, na pitanje – koliko drugi, a konkretno zemlje kritičari, zapravo sredstava ulažu u rad krovne međunarodne organizacije.
I radimo na tome da prebacimo više naših sredstava od određenih doprinosa na dobrovoljne kako bismo mogli usmeriti američke resurse na programe sa najboljim uspehom.
Čime se ponovo podvlači težnja ka višim stepenom suverenosti u odlučivanju SAD u odnosu na međunarodne organizacije.
Samo kada svako od nas uradi svoj deo i doprinese našem udelu, možemo shvatiti najviše težnje U.N. Moramo nastojati na miru bez straha, nadi bez očajanja i sigurnosti bez izvinjavanja.
U poslednjoj misli se krije kontinuitet sa politikom Džordža Buša mlađeg, koji je uspostavio sistem po kom se Amerikanci neće izvinjavati zbog borbe za sigurnost svojih građana i postupaka koje sprovode kako bi zaštitili sopstvenu bezbednost.
Gledajući preko ove dvorane u kojoj se kreiralo toliko istorije, mislimo na mnoge pre nas koji su došli ovde da se suoče sa izazovima svojih nacija i njihovih vremena. I naše misli se okreću istom pitanju koje je prolazilo kroz sve njihove govore i rezolucije, kroz svaku reč i svaku nadu. Pitanje je kakav ćemo svet ostaviti našoj deci i kakve će nacije oni naslediti.
Snovi koji ispunjavaju ovu salu danas su raznovrsni kao i ljudi koji su stajali na ovom podijumu, a različiti su kao i zemlje koje su ovde predstavljene, u ovom telu. To je zaista nešto. To je stvarno sjajna, sjajna istorija.
Postoji Indija, slobodno društvo preko milijardu ljudi, koje uspešno podiže nebrojene milione ljudi iz niže u srednju klasu.
Svakako, Indija nije slučajno izdvojena. Indija predstavlja državu, potencijalnog strateškog saveznika SAD u rangu Japana, Saudijske Arabije ili Velike Britanije. Indija može biti činilac pomoću kog SAD zauzdavaju svog ključnog rivala na više različitih polja. Indija može biti američka anti Kina.
ŠOKANTNO PREDVIĐANJE američkog generala: NATO u panici, uskoro će RATOVATI sa KINOM
Mnogi politikolozi smatraju da je Britanija svesno kreirala Pakistan, kako bi on postao svojevrsna anti Indija. Ukoliko je to tačno, onda sličnu ulogu danas u trouglu SAD-Kina-Indija, može odigrati uskoro najmnogoljudnija zemlja sveta. Indija je za SAD interesantna iz više razloga:
- Privredno, reč je o državi jeftine radne snage, koja se uglavnom služi engleskim i koja sa te strane može diversifikovati američka ulaganja. Ukoliko nije moguće neku investiciju vratiti u SAD, Vašingtonu bi svakako više odgovaralo kada bi se ona makar preselila u Indiju. Indija se ubrzano razvija, poseduje sjajne potencijale i odličnu geopolitičku poziciju, što je čini još atraktivnijom za ulaganje.
- Indija je demokratska država. Možda ne u onom smislu u kom su to države EU, ali svakako na višem stupnju pluraliteta političkog mišljenja nego i formalno totalitarna Kina. Samim tim Indija je otvorenije društvo i sa SAD daleko kompatibilnije, što Indiju čini manje rizičnom za ulaganja, u odnosu na zvanično komunističku Kinu.
- Krajem maja ove godine administracija Donalda Trampa je promenila naziv do tada čuvene Američke pacifičke komande u Američku indo-pacifičku komandu. Komanda je zadužena za preko 350,000 pripadnika američke armije i to u mirovnim uslovima. Potez svakako nije samo simboličan, već otvoreno govori o priznavanju Vašingtona Indije u smislu regionalnog značaja, ali i želji za zajednički rad i uticaj u ovom delu sveta. Prilikom ceremonije promene naziva komande, koja je održana na Havajima, sekretar odbrane Džejms Matis, zvani „Kaluđer“ (jer se nikada nije ženio i kompletan život je podredio državi i vojsci) i „Besni pas“ (zbog predanosti poslu, upornosti i nepopustljivosti koje je dokazao u ratnim operacijama u kojima je učestvovao pre svega na Bliskom istoku), izjavio je da do promene naziva dolazi zbog sve jače povezanosti Pacifičkog i Indijskog okeana.
Takođe je podsetio i na činjenicu da su SAD trenutno 2. snabdevač oružjem ove države, te da brojke u tom smislu rastu i govore u prilog sve dubljoj povezanosti interesa dve armije, ali i da je ovo samo nastavak u februaru iznete vojne doktrine po kojoj se Indija doživljava kao saveznik, a Kina kao narastajuća pretnja u Aziji.
Isplivali NOVI DETALJI: Saudijci osmatrali lokaciju za skrivanje Kašogijevog tela? (VIDEO)
Nije zgoreg napomenuti ni da su odnosi na liniji Vašington – Nju Delhi naročito napredovali od kako je na vlast u Indiji došao Narendra Modi. Iako je u prošlosti bio čak i odbijan za američku vizu, Modi je pokazao fleksibilnost u stavovima i čak nekim simboličnim gestovima, poput poziva tadašnjem predsedniku SAD Baraku Obami da bude gost na obeležavanju nezavisnosti Indije 2015. godine, kada su ga stotine hiljada Indijaca dočekale sa američkim i indijskim zastavama.
Tu je takođe i važan, krovni sporazum SAD i Indije iz 2016. godine po kom američka i indijska armija smeju da uzajamno koriste sve kopnene, vojne i vazdušne instalacije na teritoriji druge države za potrebe snabdevanja i servisiranja, uz prethodnu najavu i po utvrđenoj proceduri. Sve ovo čini Indiju državom na koju se u Vašingtonu gleda kao na potencijalnog strateškog saveznika u 21. veku.
Novi komandant Indo-pacifičkih snaga admiral Filip Dejvidson je unapređenje američko-indijske vojne saradnje do nivoa savezništva, otvoreno proklamovao i kao svoj ultimativni cilj.
Tu je Saudijska Arabija, gde kralj Salman i Prestolonaslednik vrše hrabre reforme.
Ovim Tramp sa jedne strane želi da odbaci kritike zbog neinsistiranja na poštovanju ljudskih prava u autokratskoj i teokratskoj kraljevini. Sa druge strane, on kao izgovor koristi doktrinu koju je na najbolji način definisao jedan od prinčeva kraljevske porodice, vrsni erudita i bivši šef obaveštajne službe Saudijske Arabije – Turki el Fajsal: „Mi smo nastali kao država pre malo više od sto godina. Gde su bile vaše zemlje sto godina po osnivanju po pitanju ljudskih prava? Napredujemo koliko nam to okolnosti dozvoljavaju, ali istorijski gledano, čak i brže od drugih“.
Izrael sa ponosom proslavlja svoju 70. godišnjicu kao uspešna demokratija u Svetoj zemlji.
Bezbednost Izraela ostaje nacionalni prioritet za SAD, uz dodavanje religijske note koja je namenjena prevashodno Trampovoj protestantskoj bazi, naročito evangelistima koji veruju da je opstanak Izraela i povratak Jevreja u Svetu zemlju preduslov za ponovni dolazak Gospodnji.
U Poljskoj, sjajni ljudi ustaju za svoju nezavisnost, svoju sigurnost i svoj suverenitet.
Poljska je država na koju Vašington ozbiljno računa. Ekonomski narastajuća snaga koja može biti okosnica ne samo nove Evrope, nego i novog evropskog poretka u slučaju realizacije projekta Međumorje, a do čega može doći isključivo usled podrške Vašingtona. Tampon zona između Berlina i Moskve, dobija podršku u momentu kada ulazi u oštar sukob sa administracijom u Briselu i elitom u Berlinu. Tramp ne veruje u ujedinjenu Evropu, niti je ikada verovao. Očito, za njega EU predstavlja potencijalnu pretnju po SAD i produkt globalizma.
No, svoje zamisli ne može u potpunosti da sprovede jer njegov stav ne dele drugi elementi vlasti SAD. Ipak, gotovo svi elementi su jednodušni u podršci Poljskoj, svaki iz svojih motiva i Tramp tu poziciju koristi. Suverenistički pristup aktuelne vlasti u Poljskoj Trampu imponuje i koliko god je u njegovoj moći on će pomagati jačanje poljske države, jer na taj način jača i ideja suverenizma u okviru ujedinjene Evrope, što je minimum za koji Tramp u ovom momentu može da se izbori.
Mnoge zemlje se bave vlastitim, jedinstvenim vizijama, grade svoje sopstvene budućnosti pune nade i brinu o sopstvenim snovima o sudbini, nasleđu i domu.
Ceo svet je bogatiji, čovečanstvo je bolje, zbog ovog prelepog sazvežđa nacija, svaka je veoma posebna, svaka veoma jedinstvena, a svako blistavo sija u svom delu sveta.
U svakom od njih vidimo sjajno obećanje ljudima koji su povezani zajedničkom prošlošću i koji su radili na zajedničkoj budućnosti.
Što se tiče Amerikanaca, znamo kakvu budućnost želimo za sebe. Znamo kakav tip nacije Amerika mora uvek biti.
U Americi verujemo u veličanstvo slobode i dostojanstva pojedinca. Verujemo u sopstvenu vladavinu i vladavinu prava. I mi slavimo kulturu koja podržava našu slobodu - kulturu izgrađenu na jakim porodicama, dubokoj veri i gorljivoj nezavisnosti. Slavimo naše heroje, obogaćujemo naše tradicije, a pre svega volimo našu zemlju.
U svakom, u svima u ovoj velikoj dvorani danas, i svima koji slušaju širom sveta, nalazi se srce patriote koji oseća takođe moćnu ljubav prema svom narodu, istoj intenzivnoj lojalnosti svojoj domovini.
Strast koja gori u srcima patriota i duša naroda inspirisala je reformu i revoluciju, žrtvovanje i nesebičnost, naučna otkrića i veličanstvena umetnička dela.
Naš zadatak nije da ga obrišemo, već da ga prihvatimo. Gradimo s njim. Da povlačimo poteze na drevnoj mudrosti. I da u njemu pronađemo volju da naši narodi budu veći, naši regioni sigurniji, a svet bolji.
Da bi oslobodili ovaj neverovatan potencijal u našem narodu, moramo braniti temelje koji sve to mogu učiniti. Suvereni i nezavisni narodi su jedino sredstvo u kojem je ikada preživela sloboda, zaživela demokratija ili je mir ikada napredovao. I tako moramo zaštititi naš suverenitet i našu cenjenu nezavisnost pre svega.
Kada to učinimo, naći ćemo nove puteve za saradnju koji se odvijaju pred nama. Naći ćemo novu strast za kreiranje mira. Naći ćemo novu svrhu, novu odlučnost i novi duh koji će cvetati oko nas i učiniti ovaj svet lepšim za život.
Zato zajedno, izaberimo budućnost patriotizma, prosperiteta i ponosa. Izaberimo mir i slobodu nad dominacijom i porazom. I dođimo ovamo, na ovo mesto, da stanemo za naš narod i njihove nacije, zauvek snažni, zauvek suvereni, zauvek pravedni i zauvek zahvalni za milost i dobrotu i slavu Božiju.
Hvala vam. Bog vas blagoslovio. I neka Bog blagoslovi nacije sveta.
Mnogo vam hvala. Hvala vam. (Aplauz.)
Zaključak Donalda Trampa ideološkog je karaktera. On podvlači da će nastaviti putem suprotstavljanja globalizmu, kroz politiku suverenizma, te da će svaku odluku donositi u skladu sa ovim načelom. Ne samo to. Tramp smatra da svet jedino i može napredovati zahvaljujući raznolikosti koju poseduje, a na zajedničkim principima slobode, pravde i mira. Zajedno napred, ujedinjeni u razlikama.