DRUGOVAO SA BIN LADENOM, PODRŽAVAO MUDŽAHEDINE U BOSNI: Nekada je bio dobar sa Saudima, a o Srbima pisao sve najgore
Saudijski novinar Džamal Kašogi, koji je odavno postao fokus jednog od najgnusnijih slučajeva atentata, nije uvek bio jedan od uobičajenih simbola opozicije u Saudijskoj Arabiji, već je, naprotiv, bio vrlo blizak vladinim krugovima nekada.
U ZADNJI ČAS! ZAUSTAVLJEN NOVI NAPAD NA SIRIJU: Otkriveno zašto američki pilot nije ispalio raketu
"NE MOŽETE SE PONAŠATI NEKAŽNJENO, BUDITE NA OPREZU" Bajden poslao ozbiljno upozorenje neprijateljskoj državi
BAJDEN OPASNO ZAPRETIO SAUDIJCIMA: "Ako ne žele da imaju posla sa nama, moraće da reše taj slučaj"
Kašogi je rođen u Medini 13. oktobra 1958. godine u uglednoj saudijskoj porodici turskog porekla, bio je sin H.M. Kašogija, ličnog lekara pokojnog kralja Abdulaziza Al Sauda, osnivača Kraljevine. On je u rodu sa pokojnim trgovcem oružjem Adnanom Kašogijem, navodi se u izveštaju AFP-a.
Kašogi je diplomirao na Državnom univerzitetu u Indijani 1982. godine i radio je za dnevne novine, uključujući "Saudi Gazette" i "Ašark al-Avsat". Poslat je da izveštava o sukobu u Avganistanu i pokazao je saosećanje sa ciljem "mudžahedina" u ratu protiv Sovjetskog Saveza, koji su finansirali Saudijci i CIA, piše "Sputnik Arabic".
Tokom ovog perioda, intervjuisao je Osamu bin Ladena u Avganistanu i Sudanu, a zatim se sklonio od njega devedesetih zbog poziva Bin Ladena na rat protiv Zapada. Saudijske vlasti su ga smatrale previše smelim u nastupima pa je bio primoran da napusti položaj glavnog urednika dnevnika "Al-Vatan" 2003. godine.
Potom je zauzeo savetničke položaje u Rijadu i Vašingtonu, i bio je savetnik Turkija al-Fajsala, koji je saudijskom obaveštajnom službom upravljao više od 20 godina. Kada je princ Turki al-Fajsal imenovan za ambasadora u Vašingtonu 2005. godine, Kašogi je išao sa njim u SAD.
2007. godine, Kašogi se vratio u novine "Al-Vatan" i proveo je tamo 3 godine pre nego što je ponovo bio prinuđen da ode, jer su vlasti smatrale da njegov uređivački stil "prelazi granice" povučene za raspravu u saudijskom društvu.
Kašogi se zbližio sa milijarderom princem Al-Valedom bin Talalom i zajedno su u Manami 2015. godine pokrenuli informativni kanal "Al-Arab", koji je prestao sa radom nakon samo 24 sata nakon što je emitovao intervju sa opozicionom ličnošću.
Kašogi je napustio Saudijsku Arabiju u septembru 2017. godine, nekoliko meseci nakon što je princ Muhamed bin Salman zauzeo mesto prestolonaslednika. Dnevne novine "Al-Hajat", u vlasništvu princa Kalida bin Sultana al-Sauda, zaustavile su ga da piše u njima, nakon što je branio "Muslimansku braću".
Kašogi je odlučio da živi u samonametnutom egzilu u Sjedinjenim Državama nakon što se zamerio princu Muhamedu bin Salmanu. O novoj saudijskoj eri "straha, zastrašivanja, hapšenja i javne klevete" počeo je da govori u članku objavljenom u "Vašington postu" 2017. godine.
Takođe je pre toga u britanskim novinama "The Guardian" napisao: - Prestolonaslednik zaslužuje pohvale zbog svog programa reformi kod kuće. Ali istovremeno, u Saudijskoj Arabiji nije dozvolio nikakvu raspravu o prirodi promena koje on želi da sprovede.
- Čini se da zemlju pomera sa istorijskog verskog ekstremizma na svoj lični ekstremizam kojim kaže: Morate prihvatiti moje reforme.
Kašogi je nastavio da izražava neslaganje sa bojkotom Katara od strane Saudijske Arabije i njenih saveznika i kritikovao je rat u Jemenu. U međuvremenu, posetio je zlosrećni konzulat u Istanbulu s ciljem da pribavi neophodne dokumente zbog braka sa turskom verenicom - u to vreme - Hatidže Kengiz.
Kašogi je ubijen u oktobru 2018. godine tokom posete konzulatu. Turski zvaničnici rekli su da ga je ubila saudijska grupa od 15 muškaraca koja ga je zadavila i isekla njegovo telo na komade koji još nisu pronađeni.
Na kraju su saudijske vlasti priznale ubistvo Kašogija u konzulatu od strane Saudijaca, ističući da se to dogodilo bez znanja višeg rukovodstva.
U septembru prošle godine, sud u Rijadu doneo je konačne presude u slučaju Kašogi, kojim su osmorica osumnjičenih osuđeni na zatvorske kazne u trajanju od 7 do 20 godina, preinačujući prethodne presude kojima je za njih petoricu izrečena smrtna kazna. Kašogijevi sinovi proglasili su "pomilovanje" za ubice svog oca u maju 2020. godine.
Američka Nacionalna obaveštajna agencija objavila je u izveštaju objavljenom u petak da će kancelariju direktora Nacionalne obaveštajne službe verovatno voditi prestolonaslednik Saudijske Arabije, princ Muhamed bin Salman, koji je lično odobrio atentat na novinara Džamala Kašogija.
- Prema našim procenama, saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman odobrio je operaciju u Istanbulu u Turskoj, za hvatanje i likvidaciju novinara Džamala Kašogija - navodi se u izveštaju.
Izveštaj ukazuje da je saudijski prestolonaslednik smatrao Kašogija pretnjom Kraljevini i da je pristao na mere kojim će ga ućutkati.
Saudijska Arabija je na američki izveštaj odgovorila rekavši da ga je odbila "kategorički", a saudijsko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo:
- Mi kategorički odbacujemo ono što je u izveštaju Kongresa navedeno u vezi sa ubistvom saudijskog državljanina Džamala Kašogija.
Smatrala je da izveštaj "sadrži netačne zaključke o rukovodstvu Kraljevine koji se ne mogu prihvatiti", potvrđujući osudu Saudijske Arabije za ubistvo Džamala Kašogija.
Džamal Kašogi o Srbima i ratu u Bosni
Ubijeni saudijski novinar je pisao i o ratovima na prostoru Sirije i Bosne. U jednom članku za "Al-Arabiju" u tekstu "Ratne paralele između Sirije i Bosne" on podseća da je rat u Bosni trajao "četiri surove godine ubijanja, bombardovanja, masakra, sistematskog silovanja žena, uništavanja istorijskih gradova, genocida i prisilnih migracija."
- U međuvremenu su tajnim kanalima Saudijci, Turci, Malezijci i Sudanci, čak i Iranci, slali oružje svojoj braći u Bosni - piše Kašogi misleći na pomoć muslimanima u Bosni tokom rata.
Deo pomoći je bilo i formiranje odreda "El-Mudžahedin" koji se borio protiv Srba na ratištu i ostao upamćen po brojnim svirepim zločinima protiv srpskog naroda i bosanskih Hrvata. O toj pomoći Kašogi piše afirmativno i sa odobravanjem.
- Svi Evropljani pokazali su da im je stalo i čak su poslali mirovne snage, ali su izbegli konfrontaciju sa Srbijom čak i dok su im se masovni masakri događali pod nosom. Muslimani u Bosni bili su slabija strana, pa su Hrvati, koji zapravo mrze Srbe, ušli u savez protiv njih kako bi delove svoje zemlje pripojili državi u nastajanju - napisao je Kašogi tada u svom članku za "Al-Arabiju".
Tekst zaključuje sledećim stavom:
- ...Ili će možda doći trenutak sličan onom kada je hrabri američki predsednik poput Bila Klintona naredio bombardovanje srpskih baza 30. avgusta 1995. i dve nedelje kasnije, Srbi su se predali i napustili svoju bahatost i nepopustljivost. Možda bi i Bašar al-Asad (izvinite, mislio sam na Slobodana Miloševića) krenuo mesec dana kasnije u Dejton u SAD da potpiše sporazum kojim se okončava rat koji je mogao biti zaustavljen četiri godine ranije pre uništavanja bosanske države, istorijskih gradova, ubijanje 200.000 građana i silovanja 50.000 žena - napisao je ubijeni saudijski novinar, misleći na zločine počinjene nad muslimanskim stanovništvom u Bosni, ne osvrćući se na zločine počinjene nad Srbima u bratunačkim selima, Sarajevu, niti na zločinačku operaciju "Oluju" koju je predvodila Hrvatska.