Ekonomija SAD na ivici ambisa: Hoće li se ponoviti početak dvadesetog veka?
Približno polovina američkih ekonomista misli da će ekonomija SAD-a ući u recesiju do kraja sledeće godine, a tri četvrtine je ubeđeno da je taj pad neizbežan počev od kraja 2021. godine, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja Nacionalnog udruženja za poslovnu ekonomiju (NABE).
Samo 10 odsto njih predviđa početak recesije već ove godine. S druge strane, 11 procenata ispitanika smatra da će američka ekonomija izbeći recesiju do 2020 godine.
SAD i Kina, dve najveće svetske ekonomije, ZAROBLJENE u "hladnom ratu koji bi uskoro mogao da se UŽARI"
Privredna ekspanzija je u SAD-u počela u junu 2009. godine, kada je zvanično završena Velika recesija. Ukoliko takav trend potraje i posle juna ove godine, biće to najduži period rasta. U poređenju s drugim periodima, sadašnji rast je umereniji, sa prosečnom godišnjom stopom malo iznad 2,0 posto.
Međutim, mnogi ekonomisti kažu da je upravo ta skromnija dinamika doprinela produžetku ekspanzije, delimično i držanjem inflacije pod kontrolom.
Evropska ekonomija POSUSTAJE, stručnjaci ZABRINUTI, dve zemlje su "NAJVEĆI KRIVCI"
Ekonomisti NABE-a podržavaju politiku kamatnih stopa Federalnih rezervi, pri čemu gotovo tri četvrtine njih Fedove odluke ocenjuje kao "ispravne".
Nakon što su prošle godine četiri puta povećale kamatne stope, Federalne rezerve i njihov predsednik, Džerom Pauel, najavili su da će ove godine biti strpljivi s kamatama - što za većinu analitičara znači da podizanja stopa neće biti bar nekoliko meseci.
Istraživanje NABE-a pokazalo je da 39 odsto ekonomista predviđa jedno, a 26 procenata očekuje dva povećanja kamate ove godine. Investitori, pak, procenjuju da Fed ove godine uopšte neće povećavati referentnu kamatu.
Što se tiče drugih oblasti, ekonomisti su bili podeljeni oko toga kako treba rešavati sve veći budžetski deficiti države, pri čemu oko 50 odsto njih prednost daje povećanju poreza, a druga polovina favorizuje ograničavanje potrošnje.
Među onima koji su za potencijalno podizanje poreza, 50 procenata zagovara veću poresku stopu na eneregiju ili na ugljenik, a 48 odsto podržava povećanje poreza za fizička ili pravna lica.
Povodom predloga nove članice Predstavničkog doma, Aleksandrije Okasio-Kortez, iz Demokratske stranke u Njujorku, da se poveća poreska stopa za jako bigate ljude na 70 procenata, 42 odsto ispitanika je izjavilo da bi to imalo neto negativan efekat.
Nasuprot tome, 17 odsto smatra da bi to donelo korist ekonomiji, dok je 33 posto anketiranih ocenilo da bi efekat mogao da bude negativan ili pozitivan u zavisnosti od toga kako bi poreski prihodi bili korišćeni.
PAKLENI AMERIČKI PLANOVI: Pens će u Bogoti objaviti jasne akcije za krizu u Venecueli
Više od 90 procenata ekonomista NABE-a kaže da će povećane tarife, koje je administracija predsednika Donalda Trampa uvela u trgovinskim konfliktima s Kinom i drugim zemljama, usporiti ekonomski rast ove godine. Njihove procene se kreću od toga da će rast biti smanjen za četvrtinu procentnog poena pa do jednog procentnog poena ili više.