BELI GOLUB ĆE JOŠ DUGO ČEKATI: Kako je gas u vodama Gaze postao epicentar VELIKOG sukoba na Bliskom istoku
Novoizabrana vlada premijera Benjamina Netanijahua je 2009. godine nasledila pregovarački zastoj oko zaliha gasa u Gazi i energetsku krizu koja se samo zaoštrila kada je Arapsko proleće u Egiptu prekinulo 40 odsto snabdevanja gasom. Rastuće cene energenata koje su usledile su potom doprinele najvećim protestima poslednjih decenija koji su uključivali jevrejske Izraelce.
Pročitajte i:
Međutim, kao što je to bio slučaj i u prošlosti, Netanijahuova vlada je nasledila potencijalno trajno rešenje problema; ogromno polje prirodnog gasa otkriveno ispod istočnog Mediterana. Izraelski zvaničnici su odmah izjavili kako većina novonastalih rezervi gasa pripada izraelskoj teritoriji i pri tome su ignorisali suprotne tvrdnje Libana, Sirije, Kipra i Palestinaca.
Da su međunarodni odnosi spomenutih država bolji, ovo neizmerno veliko gasno polje se moglo bolje iskoristiti zajedno od svih pet strana.
Benjamin Netanijahu čestitao rimokatolicima Božić iz Jerusalima - "prestonice Izraela"
U tri godine koje su usledile otkriću gasa, konflikt se činio sve više mogućim. Liban je postao prvo žarište. Početkom 2011. godine izraelska vlada je najavila da će započeti sa eksploatacijom dvaju polja koja leže u spornim vodama u blizini izraelsko-libanske granice i koja predstavljaju 10 odsto celokupnih zaliha gasa.
Libanski ministar energetike Gebran Basil je odmah zapretio vojnim sukobom, tvrdeći kako njegova zemlja neće "dopustiti da Izrael ili bilo koja kompanija koja radi za izraelske interese crpi gas koji spada u libansku zonu". Hezbolah, najmoćnija politička frakcija u Libanu, je obećala raketne napade ako "samo jedan metar" prirodnog gasa bude izvađen iz spornih teritorija.
Od KOMANDANTA specijalnih jedinica do KONTROVERZNOG političara: Ko je Benjamin Bibi Netanijahu?
Izraelski ministar resursa je prihvatio izazov, tvrdeći kako se sva sporna područja zapravo nalaze unutar ekonomskih voda Izraela te je izjavio da Izrael neće oklevati korišćenjem vojne sile kako bi zaštitio ne samo vladavinu zakona nego i međunarodno pomorsko pravo".
Pjer Terzijan, novinar koji prati događaje u naftnoj industriji, je na sledeći način komentarisao realnost konflikta:
U praktičnom smislu niko neće uložiti u libanski energetski sektor u spornim vodama. Ne postoje libanske kompanije sposobne za eksploataciju prirodnog gasa, a uz to zemlja ne raspolaže vojnom silom koja bi ih mogla zaštititi. Međutim, Izrael ima sposobnost i tehnologiju za eksploataciju gasa i spreman je da prihvati takav rizičan projekt pod zaštitom izraelske vojske.
Naravno, Izrael je nastavio sa istraživanjem i bušenjem dva sporna polja, postavljajući dronove kako bi zaštitio svoje instalacije. U međuvremenu, vlada Netanijahua je uložila velike resurse u pripremu za buduće vojne sukobe na tom području. Kao prvo, uz snažno finansiranje od strane SAD-a, Izrael je razvio protivraketni odbrambeni sistem "Gvozdena kupola" koji je delimično osmišljen kako bi presreo rakete Hezbolaha i Hamasa usmerene na izraelske energetske instalacije.
Takođe je pojačao i svoju mornaricu, usredsredivši se na njenu sposobnost da spreči napade na energetske objekte na moru. Konačno, počevši od 2011. godine, izraelska vlada je pokrenula vazdušne napade u Siriji, kako bi, barem službeno, sprečili prenos naprednih raketnih sistema Hezbolahu.
Ipak, Hezbolah je nastavio da stvara zalihe raketa sposobnih za gađanje izraelskih objekata, a 2013. Liban je napravio svoj potez. Počeo je da pregovara sa Rusijom, a cilj je bio da ruske energetske kompanije eksploatišu libanske zalihe gasa, pod zaštitom ruske mornarice.
Do početka 2015. godine Izrael je započeo sa eksploatacijom jednog od dva područja gasa ali u drugom polju operacije su zaustavljene iz bezbednosnih razloga. Američki energetski gigant Noble Energy, angažovan od strane Izraelaca, nije želeo da uloži potrebnih 6 milijardi dolara u objekte koji bi bili izloženi napadima Hezbolaha i potencijalno ruske mornarice. Na libanskoj strani, uprkos povećanoj ruskoj pomorskoj prisutnosti u regiji, nisu započeli nikakvi radovi.
Ko god vlada HARTLENDOM, vlada CELIM SVETOM: Teorija u kojoj leži razlog nadmetanja Rusije i SAD
U međuvremenu, u Siriji, koja se nalazila u punom jeku rata, je došlo do druge vrste zastoja. Vlasti Bašara al-Asada, koji se suočavao s pretnjom različitih džihadističkih grupa, je preživeo delimično i zbog vojne podrške Rusije u zamenu za 25-godišnji ugovor za eksploataciju gasa u sirijskim teritorijalnim vodama. Dogovor je predviđao veliko širenje ruske pomorske baze u lučkom gradu Tartus, osiguravajući daleko veću rusku pomorsku prisutnost u Sredozemnom moru.
Dok je prisutnost Rusa očigledno odvratila vladu u Jerusalimu od pokušaja da preuzme sirijske gasne zalihe u moru, Izrael je sklopio ugovor s američkom kompanijom Genie Energy Corporation kako bi locirali i razvili naftna polja na Golanskoj visoravni, sirijskoj teritoriji koji su Izraelci zaposeli od 1967.
Suočavajući se sa potencijalnim kršenjem međunarodnog prava, vlada Netanijahua se pozvala na izraelski sud koji je presudio da je iskorišćavanje prirodnih bogatstava na okupiranim teritorijima legalno. Istovremeno, s ciljem da se pripremi na neizbežnu bitku s bilo kojom frakcijom koja bi proizašla iz sirijskog građanskog rata, Izrael je počeo sa jačanjem izraelske vojne prisutnosti na Golanskoj visoravni.
Takođe, u igru je ušao i Kipar, jedina zemlja u regiji koja je imala pravo na deo gasnih zaliha, a koja nije bila u ratu sa Izraelom. Kiparski Grci su dugo vremena bili u hroničnom sukobu sa kiparskim Turcima, tako da nije bilo iznenađujuće da je otkriće prirodnog gasa izazvalo tri godine dugi zastoj u pregovorima na ostrvu o tome šta treba činiti.
I Gvatemala na strani Izraela: Premeštaju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim
U 2014. kiparski Grci su potpisali ugovor o istraživanju sa Noble Energy-om, energetskim izvođačem radova unajmljenog i od strane Izraela. S druge strane kiparski Turci su potpisali ugovor sa Turskom kako bi istražili kiparske tvrdnje "sve do egipatskih voda". Kopirajući Izrael i Rusiju, turska vlada odmah je poslala tri ratna broda u područje kako bi fizički blokirala bilo kakvu intervenciju drugih zemalja regije.
Kao rezultat toga, četiri godine manevrisanja oko novootkrivenih zaliha u Sredozemnom moru su proizvele malo energetskih resursa, ali su dovele do međunarodnog sukoba, pokrenuli značajnu vojnu prisutnost u regiji i neizmerno pojačali napetosti.
Što se tiče izraelskog protivraketnog sistema Gvozdena Kupola, testiranog tokom operacije "Returning Echo", koja je predstavljala četvrti izraelski vojni pokušaj da se Hamas porazi i da se ukloni, između ostalog, bilo kakva palestinska "sposobnost bombardovanja strateških instalacija za gas i elektricitet u Izraelu."
Oslobođeni turski turisti privedeni u Jerusalimu
Pokrenuta u martu 2012., operacija je ponovila u manjenoj meri katastrofalnu operaciju "Cast Lead", dok je Glozdena Kupola postigla 90 odsto uspeha protiv Hamasovih raketa. Iako vrlo efikasan, protivraketni štit nije bio dovoljan da bi se osigurala zaštita izloženih naftnih objekata zemlje. Naime, samo jedan direktni pogodak je mogao da ošteti ili uništiti krhke i lako zapaljive energetske instalacije.
Neuspeh operacije Returning Echo da postigne svoje ciljeve je pokrenuo još jedan krug pregovora, u kojima su još jednom Palestinci odbacili zahtev Izraela da kontroliše sve energetike i prihode namenjene Gazi i Zapadnoj obali. Palestinska vlast je tada odlučila da sledi primer Libana, Sirijaca i kiparskih Turaka i krajem 2013. potpisala je "koncesiju za istraživanje" s Gazpromom, ruskim energetskim gigantom. Kao i u slučaju Libana i Sirije, ruska mornarica je predstavljala potencijalnu zaštitu od izraelskog upada.
U međuvremenu, 2013. godine, novi talasi gubitka energije su izazvali poremećaje širom Izraela, što je dovelo do drakonskog porasta cena električne energije od 47 odsto. Kao odgovor, vlada Netanijahua je razmatrala mogućnost eksploatacije domaćeg šel gasa, ali potencijalno zagađenje vodnih resursa je izazvalo protivljenje javnosti.
U zemlji koja ima veoma jak visoko tehnološki sektor, iskorišćavanju obnovljivih izvora energije se još uvek nije pridala ozbiljna pažnja. Umesto toga, vlada se ponovo okrenula prema Gazi.
Putin OSUDIO Trampovu strategiju bezbednosti: Upozorava i ima JEDNU PORUKU za Vašington
Sa spremnošću Gazproma da započne sa razvojem palestinskih gasnih zaliha u Mediteranu, Izraelci su, po nekim analitičarima, pokrenuli petu vojnu ofanzivu, operaciju Protective Edge, kako bi prisilili Palestince na saradnju. Ista je imala dva glavna cilja vezana za energetiku: zaustaviti palestinske i ruske planove i konačno neutralizovati Hamasovu raketnu sposobnost u Gazi.
Prvi cilj je očigledno ispunjen kada je Gazprom odgodio (možda i trajno) svoj sporazum o razvoju. Drugi, međutim, nije uspeo, uprkos dosad neviđenom uništavanju u Gazi, uništiti Hamasove raketne zalihe ni njihov sistem podzemnih tunela, a Gvozdena Kupola, uprkos velikom uspehu, nije postigla gotovo savršenu efikasnost presretanja raketa potrebnu za zaštitu predloženih energetskih instalacija.
Jerusalim razdvaja civilizacije: Putin i Erdogan pokreću svet protiv Trampa
Zaključak
Nakon 25 godina i pet neuspelih izraelskih vojnih operacija, Gazin prirodni gas je još uvek pod vodom, a isto se može reći i za gotovo sav gas u Sredozemnom moru. Međutim, stvari nisu iste. U energetskom smislu, Izrael je sve očajniji, iako je znatno ojačao svoju vojsku i mornaricu. Druge države u regiji koje imaju pravo na eksploataciju gasa su pronašle veće i moćnije partnere, poput Rusije i Turske koji bi im mogle pomoći u jačanju njihovih privrednih i vojnih potreba. Sve to nesumnjivo znači da je prvih 25 godina krize oko prirodnog gasa u Istočnom Mediteranu bio samo početak. Stoga je za očekivati da će taj energent biti i u budućnosti predmet potencijalnog međunarodnog konflikta s nepredvidljivim posledicama.