EU na VEŠTAČKOM DISANJU zbog korona virusa: Mračne prognoze evropskih političara
Bivši italijanski premijer, Enriko Leta, analizira za "Gardijan" stanje u kojem se trenutno nalazi EU suočena sa pandemijom novog virusa.
- Suočeni smo s krizom koja se razlikuje od dosadašnjih kriza. Delimično je to zato što se ovaj virus nepredvidivo širi, a delimično jer je "evropejstvo" oslabilo u poslednjoj deceniji. Duh zajedništva u Evropi danas je slabiji nego što je bio pre 10 godina - smatra Leta.
Naučnici su došli do NOVOG SIMPTOMA korona virusa: Do sada je prolazio NEPRIMEĆENO jer nema nikakve veze sa respiratornim infekcijama
U ovim zemljama ima NAJMANJE OBOLELIH OD KORONE: Na listi je i nekoliko evropskih zemalja
Kinezi opet u strahu od korone? Ovoj provinciji preti DRUGI TALAS zloglasnog virusa?
Tvrdi kako EU mora da se obračuna sa "smrtonosnim rizikom", a najveći joj problem predstavlja "Tramp virus".
- Kad bismo svi zauzeli strategiju poput "Italija na prvom mestu", ili Belgija, ili Nemačka, potonuli bismo svi skupa - upozorava bivši italijanski premijer.
O solidarnosti, tačnije njenom odsustvu u EU, ovih dana mnogi imaju štošta da kažu.
Bivši predsednik EU komisije koji retko medijski istupa, Žak Delor, prekinuo je ćutanje rečima da "nedostatak solidarnosti predstavlja smrtnu opasnost za Evropsku uniju".
I sadašnja predsednica Komisije, Ursula fon der Lejen, prekorila je pojedine evropske zemlje da su u trenutku kad je Evropi više nego ikad bilo potrebno "svi za jednoga, jedan za svi", odgovorile dizanjem zidova, zatvaranjem granica i distanciranjem od tuđih problema.
- Odluke koje danas donesemo u ovoj krizi će se dugo pamtiti i uticati na to kako će EU sutra izgledati - poručila je fon der Lejen.
Dok je Italija stajala usamljena unutar raskoljene EU, Rusija i Kina uletele su kao spasonosne uzdanice.
- Kina agresivno forsira poruku da je, za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, pouzdan i odgovoran partner. Moramo biti svesni da postoji geopolitički faktor koji uključuje borbu za uticaj kroz politiku velikodušnosti. Takođe, tu je i borba oko narativa u Evropi. Važno je da EU pokaže da je Unija koja štiti i da solidarnost nije samo prazna fraza - poručio je pre nekoliko dana šef diplomatije EU Žosep Borel.
Nemačka, Austrija, Francuska i ostale države članice u međuvremenu su otvorile vrata svojih bolnica za obolele iz Italije, a zaštitnu opremu i respiratore je na kraju Italiji poslao i američki predsednik Donald Tramp.
Ipak, gorak ukus u ustima je ostao, a posledice ponašanja EU u ovoj krizi prvo bi se mogle videti upravo u Italiji.
- Ovo je definitivno ključan trenutak za EU. Ako krene u lošem smeru, postoji ozbiljan rizik da je ovo kraj unije. To potiče nacionalistički populizam - objašnjava bivša savetnica šefa EU za spoljnu politiku Natali Toci.
Ipak, Toci naglašava da je popularnost Matea Salvinija u Italiji u opadanju, a raste podrška premijeru Đuzepeu Konteu.
- Narod ustvari želi racionalnog, umerenog, uverljivog i čvrstog vođu - sigurna je Toci.
Ostaje tek da se vidi koga će javnost izabrati i da li je virus korona bio poslednji ekser u kovčegu EU, objašnjava bivša savetnica poverenice za proširenje EU Heder Grabe.
- Svaka kriza do sada je smanjila poverenje među državama članicama i unutar celog sistema i to je stvarni problem - rekla je Grabe.
Podeljenost je očegledna kad se pogleda reagovanje Evrope na ekonomske posledice korona virusa. Francuska, Italija, Španija i još deset drugih članica želi da uvede "korona-obveznice" kojima bi se smanjila cena zaduživanja pojedinih članica jer bi za njih garantovala zajednički cela evrozona.
Nemačka, Austrija, Finska i Holandija oštro se protive ovom predlogu. Smatraju kako obveznice za rešavanje problema sa korona virusom ne bi rešile prethodna dugovanja.
Ima nade za izlazak iz krize
Nekoliko je mogućih rešenja za izlazak iz korona-krize.
Leta predviđa da će doći do "sporazuma o koroni", a pitanje zajedničkog duga će se izbeći tako što će obveznice biti izdate od strane Evropske investicione banke. Najvažnije je kako će Nemačka i Holandija reagovati.
- Ključna poruka za Nemce i Holanđane: molim vas, nemojte blokirati, nemojte zaustaviti evropske mere koje možemo zajedno preduzeti - rekao je Leta.
Profesor EU prava, Luk van Midelar, pak smatra kako se EU može da se izvuče improvizacijom kao poslednjom slamkom spasa.
- EU je nesposobna da se nosi se s bilo kakvom krizom ili nepredviđenim okolnostima, ali nekako svaki put pod pritiskom improvizuje rešenje. Tako je bilo i s krizom evrozone - smatra profesor.
Koje god rešenje EU čelnika bilo, ono će oblikovati javno mnjenje, smatra Toci.
- Ako prevlada evropska podela, ostaće sećanje na razdoblje kad su Kina i Rusija požurile u pomoć Italiji. Poverenje Italije u EU više zavisi od toga šta će Evropa učiniti, nego što čine Kinezi i Rusija - zaključuje Toci.
Zašto je baš u Italiji toliko mrtvih? Odgovor možda leži u nečemu što bi bilo koje druge godine bila ODLIČNA VEST
Novo istraživanje o koroni: Naučnici su pronašli tragove virusa tamo gde ih NIKO NIJE OČEKIVAO
AMERIČKI GENERAL IZDAO HITNO UPOZORENJE: Rusija otkrila naše slabe tačke, EU da se pripremi za hitno prebacivanje trupa NATO
"Objasnite pacijentima da je bolje da umru kod kuće" Pronađeno stravično uputstvo za lekare Hitne pomoći
