Evropa u gardu: Da li ćemo zbog korone jesen provesti "POD KLJUČEM" i koliko smo spremni na to?
Još od pojave koronavirusa početkom ove godine spekulisalo se kako će se isti pojavljivati u talasima, a nakon prolećnog, i očekivanog smirivanja tokom leta, s opadanjem temperature uskoro bi pred nama mogao biti najavljivani "jesenji talas".
Kalendarska jesen već je tu, a sudeći prema poslednjim statističkim podacima "drugi talas" budi se tačno na vreme.
Koliko jezika govorite? Nekoliko saveta kako da ove JESENI doživite magičnu avanturu?
DA LI JE AZERBEJDŽAN ANGAŽOVAO STRANE PLAĆENIKE? Šef diplomatije odbacuje tvrdnje Jerevana
HOROR U MEKSIKU: U kafiću pronađena tela 11 ubijenih ljudi
Ključno pitanje koje se postavlja je kako će svet dočekati iste - jesmo li nešto naučili u ovih nekoliko meseci ili su dani provedeni po principu "spasimo što se spasiti da" u pogledu ekonomije? Brojne zemlje očigledno se nisu preterano spremale na neminovno, a to nam pokazuje i činjenica da poslednjih nekoliko dana sve veći broj evropskih zemalja spominje "novi lokdaun". Po uzoru na prolećni? Videćemo, no s obzirom da se zapravo ništa drastično u pristupu nije promenilo od proleća - vrlo verovatno.
Već imamo prvi slučaj zemlje koja je ušla u "novi lokdaun" - Izrael. Uprkos velikom nezadovoljstvu stanovnika Izraela (koji često i protestuju protiv restriktivnih mera) vlasti su objavile nove odredbe koje su poprilično rigorozne. Kretanje se, recimo, smanjuje na svega 500 metarski radijus od mesta prebivališta. Takođe se zatvaraju škole i ne-esencijalna poslovanja. Naravno, to nagoveštava velike nove ekonomske udarce na biznis koji se još uvek nije ni približno oporavio od prvog zatvaranja.
U slučaju Evropske unije imamo veliki finansijski paket odobren ovog proleća koji bi trebalo da ublaži posledice, ali opet je pitanje kome tačno - sasvim je jasno da će od finansijskih beneficija primarno profitirati veliki biznis. U slučaju SAD-a već smo videli situaciju koja će se uskoro preslikati na Evropu. Državni fond spašavanja ne "curi" do nižih nivoa, do malih poslovanja. Opstaju samo biznisi koji bi ionako, da moraju, mogli izgurati mesece i mesece u karantinu. Manje firme, koje egzistiraju iz meseca u mesec, ne mogu preživeti takve udarce.
Trenutno, na globalnom nivou od posledica koronavirusa umire oko 5.000 ljudi dnevno, a broj preminulih prebacio je 1 milion.
Postoje brojni argumenti koji sugerišu da su stvarne brojke više i niže. S jedne strane stoji argument da se u broj preminulih od koronavirusa pripisuju pacijenti koji bi možda "svejedno preminuli" - bilo od starosti ili nekih drugih uzroka generalno oslabljenog zdravlja. S druge strane tvrdi se kako od koronavirusa umiru ljudi koji nikad ne završavaju na službenom popisu (ako preminu u svom domu). Imajući to u vidu, odnosno uzimajući oba argumenta u obzir, deklarisana brojka verovatno je blizu stvarnoj brojci.
Što se tiče komparacije sa sezonskim gripom i Svetska zdravstvena organizacija navodi kako je tačnu brojku preminulih teško definisati. Trenutno se smatra da od gripa na globalnom nivou godišnje umre između 290.000 i 650.000 ljudi. To bi svakako sugerisalo da je koronavirus smrtonosniji.
Prognozirati kako će izgledati jesenji talas u poređenju sa prolećnim za virus koji je i dalje nešto sasvim novo na "epidemiološkoj sceni" je poprilično teško, no neki stručnjaci smatraju da će jesen biti teža.
Nemački naučnik i predstavnik stranke SPD, Karl Lojterbah, smatra se jednim od ključnih ljudi kada je reč o adresiranju aktuelne pandemije. U ovonedeljnom intervjuu za list Der Špigel ističe kako je poprilično zadovoljan s nemačkim pristupom zbog činjenice da su političke vlasti od samog početka sarađivale sa naučnom zajednicom donoseći odluke u saradnji s njima, a ne na svoju ruku (kao u slučaju SAD-a). Naravno, "saradnja sa naučnom zajednicom" očito nije homogeni termin – na primer, švedske vlasti takođe su blisko sarađivale s tamošnjim naučnim autoritetima pa smo kada se podvuče linija dobili dva radikalno drugačija pristupa: Nemačka je rano uvela opsežne restriktivne mere dok je Švedska postala globalni primer vrlo blagih, često i nikakvih mera.
Kako danas stoje ove dve zemlje u komparaciji? Nemačka ima 9.460 smrtnih slučajeva, Švedska otprilike dvostruko manje, 5.880. Ali Švedska ima čak 8 puta manju populaciju - oko 10 miliona stanovnika prema oko 80 miliona stanovnika Nemačke. Švedska ima 580 mrtvih na milion stanovnika, Nemačka 113. Po toj računici možda bi se moglo zaključiti kako bi Švedska, da je sledila nemački primer, danas imala oko 1.000 mrtvih umesto blizu 6.000.
Sa 113 mrtvih na milion stanovnika Nemačka "dobro stoji", u poređenju sa drugim velikim zemljama kao što su Francuska (479), Italija (591), Britanija (614) i Španija (652). Zemlja koja i dalje stoji daleko najbolje na prostoru cele Evrope je Slovačka koja ima svega 7 mrtvih na milion stanovnika. Poprilično je čudno zašto se Slovačka i njen pristup pomnije ne istražuje u kontekstu borbe protiv koronavirusa.
Lojterbah prognozira kako će za šest do osam nedelja novi talas biti u punoj snazi te kako će se ponovo povećati broj mrtvih širom Evrope. Zbog toga, navodi, biće potrebno ponovo primeniti "disciplinu". On smatra da to neće biti naročit problem. Možda njemu iz njegove pozicije to tako i izgleda, ali "na ulici" vlada pomalo drugačije raspoloženje... Psihološki pritisak ovog puta će biti veći samim tim što se prvi talas pojavio iznenada, kao novitet i niko zapravo nije znao koliko je novi virus opasan. Činjenica da se koronavirus, srećom, nije pokazao kao nekakav apokaliptični virus koji će zapretiti opstanku ljudske vrste takođe će pridoneti tome da će ljude biti teže ubediti da se vrate nazad u "lokdaun".
Samim tim mogli bismo svedočiti većim nestabilnostima, protestima, pobunama, agresiji. Mnoge posebno iritira činjenica da se ovom stanju ne nazire kraj iako prvo cepivo za koronavirus već postoji - ono rusko. Naravno, isto je u Evropi unapred otpisano kao neefikasno, čak i potencijalno opasno, a teško je verovati da tvrdnje nisu barem malo politički indukovane. Sve u svemu stiče se utisak da konkretno rešenje nije na vidiku, bar ne do iduće godine i da ćemo svi kolektivno morati "izgurati" kroz jesen, zimu i proleće...
Evropski pristup je, blago rečeno, krajnje nekonzistentan. Ne moramo tražiti daleko, Hrvatska je idealan primer. Hrvatska je uveliko pošteđena prvog talasa i brojke iz proleća čine se patuljasto prema aktuelnima (srećom to se za sada vidi samo u broju zaraženih, ne i u broju preminulih). No, odnos prema pandemiji je sasvim drugačiji - Hrvatska je proleće provela "zaključana" pod strogim merama da bi sada mere bile gotovo zaboravljene. Postoje, na papiru, no u praksi ih se mali broj ljudi pridržava.
Očigledno je slično i u ostatku Evrope jer gotovo svugde se već nazire drugi talas. Ipak, Evropa još uvek bolje stoji od SAD-a - na populaciji od oko 750 miliona stanovnika imamo 217.000 mrtvih dok SAD s više nego dvostruko manjim brojem stanovnika (oko 330 miliona) ima skoro isti broj mrtvih (198.000).
I dok Tramp nema nikakvu nameru da ljude stavlja natrag u veliki karantin, evropski lideri upravo to već najavljuju. Britanski premijer Boris Džonson - koji je sam jedva preževio okršaj s koronavirusom ovog proleća - poručio je pre par dana da se drugi talas već nazire te da je "neminovan" sugerišući da će se restriktivne mere morati ponovo uvesti (odmah zatim izbili su sukobi između protestanata i policije na Trafalgar trgu u Londonu).
Priča je svuda ista - evropski lideri i ministri zdravlja redom poručuju kako "ne žele novi lokdaun", ali da je isti realno jedina opcija ukoliko se ljudi ne budu držali mera.
S druge strane imamo epicentar virusa, Kinu koja je danas u praktičnom smislu gotovo pa slobodna od istog (dnevni broj zaraženih je oko desetak osoba). Kina je implementirajući rigidne mere suzbila virus još početkom marta i isti se više nije vraćao. Naravno, a to je već rečeno u više navrata ove godine - Evropa jednostavno ne može ići u borbi protiv virusa kao što može Kina, evropski politički model nije kompatibilan.
Epidemiolog Mark Vulhaus sa Univerziteta u Edinburgu rekao je u razgovoru za CNN kako inicijalni "lokdaun" nikada ni nije zamišljen da bi rešio problem već samo kako bi ga odložio. Očigledno je tako, barem u Evropi, ali ne i u Kini - kinesko "zaključavanje" bilo je "za ozbiljno", s ciljem istrebljenja virusa, i oni su u tome uspeli. Ako u Kini ove jeseni ne bude drugog talasa to bi moglo imati i velike geopolitičke posledice (razlog više zašto Trampova administracija vrši toliki pritisak na Kinu u poslednje vreme - jer znaju koliko bi Kina mogla biti "u vođstvu" zbog ove situacije).
Nije jasno zašto Vulhaus sugeriše da je bilo "nemoguće" zaustaviti virus u začetku. To je još jedan razlog zašto su ljudi toliko ljuti i gnevni danas jer postavlja se pitanje šta smo dobili izgubljenim prolećem? Jer virus očigledno nismo pobedili. Postalo je pomalo kontroverzno reći da smo mogli - iako je to jasna stvar. Virus se mogao kratkim i bolnim karantinom istrebiti. Umesto izgubljenih nekoliko nedelja ovako ćemo možda izgubiti i godinu, možda i više. Izgubili smo i poverenje ljudi koji su ovog proleća bili spremni odreći se svojih sloboda u "više svrhe", za borbu protiv virusa. Uveriti ih da to ponove danas, ne nudeći konkretne rezultate ni plan "ratovanja", biće jako teško, stresno i nemirno, a svemu tome svedočićemo uskoro.