EVROPI SE CRNO PIŠE! Energetska katastrofa poprima epske razmere - zbog niskih zaliha najavljene RESTRIKCIJE (FOTO)
Cena gasa je skočila nakon što je operator za transport gasa Gaskejd saopštio da su počele rezervne isporuke gasa preko gasovoda Jamal-Evropa iz Nemačke u Poljsku nakon što je Gasprom odbio da rezerviše za utorak kapacitete za pumpanje gasa.
Poskupljenje stručnjaci povezuju sa tim što ruski Gasprom u ponedeljak ponovno nije rezervisao kapacitete za jučerašnji tranzit prirodnog plina kroz Poljsku gasovodom Jamal-Evropa. Protok gasa tim gasovodom, koji je glavna tranzitna ruta za ruski gas u Evropu, zaustavljen je nakon pada količine isporuka od subote, a u utorak je zbog toga fizički tok plina kroz gasovod išao u obrnutom smeru - iz Nemačke prema Poljskoj.
Stručnjak objašnjava: Ovako možete da sprečite posledice OSTEOPOROZE
NOVI PODACI O OMIKRON SOJU! Evo kolika je šansa da završite U BOLNICI ako se zarazite ovom varijantom korone
BORISA DŽONSONA NAPUŠTAJU KLJUČNI SARADNICI: Potpuni haos u Dauning stritu
Gasprom nije rezervirao ni dodatne kapacitete za tranzit prirodnog plina kroz Ukrajinu u januaru, a rezervisao je i tek 21,6 posto predloženog kapaciteta za tranzit kroz Poljsku gasovodom Jamal-Evropa.
U utorak je rasla i cena struje. Na evropskom tržištu je dostigla 400 eva za megavat časova, dok je cena gasa na 1.700 dolara za hiljadu kubnih metara gasa.
Kako pokazuju podaci sa berze struje Nord Pool, prosečna cena u Nemačkoj je iznosila 431,98 evra za megavat časova, u Francuskoj 442,88 evra, u Holandiji 429,84, u Belgiji 432,99, u Austriji 434,34.
Podsetimo, prošle godine su cene struje bile 4-4,5 puta niže. Na primer, u Nemačkoj su iznosile 94,57 evra, u Francuskoj, 105,95 evra.
Evropa je u strahu od kolapsa energetskog sistema, pojedine zemlje već najavljuju ozbiljne restrikcije.
- Imamo spremnu odredbu o sporazumnom prekidu isporuke električne energije velikim industrijskim potrošačima - kazala je francuska ministarka za ekološku tranziciju Barbara Pompili, objašnjavajući mere koje Vlada Francuske preduzima kako bi obezbedila sprečavanje eventualnih širih restrikcija za stanovništvo ove zemlje.
Ona je izjavila da je zatražila od izvršnog direktora Francuska elektroprivrede da nuklearne reaktore restartuje ranije nego što je planirano.
Posledica su svesne i Norveška, Poljska i Bugarska koje su već preduzele mere kako bi pomogle građanima od novih udara.
Stručnjaci ne predviđaju skoro stabilizovanje situacije, posebno ako zima bude oštra.
U dokumentu Evropske komisije u koji je "Rojters" imao uvid, navedeno je da su u prethodna dva meseca isporuke ruskog gasa u zemlje EU smanjene za 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Neizvesna je i budućnost gasovoda Severnog toka 2, pošto je Nemačka suspendovala sertifikaciju tog gasovoda. Evropska komisija planira uspostavljanje sistema po kojem će članice EU zajednički kupovati gas i formirati strateške rezerve tog energenta, ali to je dogovor koji bi se mogao realizovati tek sledeće zime, dok je izvesno da će ovu obeležiti brojni izazovi.
Međunarodni monetarni fond upozorava da se mogu očekivati nova poskupljenja tokom grejne sezone, a da bi do stabilizacije moglo doći tek na proleće. Prekidi struje i velika poskupljenja su najgori scenario koji bi mogao da se ostvari ukoliko dođe do hladne zime u severnoj hemisferi sa rastom tražnje energije, a uz to ostane nerešen problem sa poremećajima u lancima proizvodnje.
Prema prognozama stručnjaka Saksa banke, vrlo je izvesno da će ova kriza biti nalik onoj iz 1973. godine, a oni predviđaju da bi mogla biti i gora. Direktor za investicije Sakso Banke Stin Jakobsen je nedavno izjavio da veruje kako ćemo ove zime svedočiti vrhuncu energetske krize.
- Nisam meteorolog, naravno, ali posmatrajući dugoročne prognoze onda postoji velika verovatnoća da će zima biti veoma hladna. U tom slučaju će cene prirodnog gasa, nafte i tečnog prirodnog gasa početi da rastu, jer su zalihe veoma male. Ovo je neka vrsta savršene oluje - rekao je.
Podsetimo, energetska kriza je zahvatila Evropu u oktobru kada su prvi put smanjen isporuke gasa iz Rusije. Predsednik te zemlje Vladimir Putin tada je optužen u Briselu da energent kao sredstvo pritiska na EU, a naročito na Nemačku od koje je hteo da ubrza proces sertifikacije zajedničkog gasovoda Severnog toga 2.
Direktne isporuke ruskog gasa u Nemačku preko gasovoda Jamal-Evropa nastavljene su 8. novembra, a odmah nakon te vesti pale su i cene gasa. Međutim, početkom ovog meseca opet je došlo do problema sa isporukama ruskog gasa, baš u vreme kada su nemački regulatori saopštili da konačne odluke o sudbini Severnog toka 2 neće biti doneta barem do leta 2022.
Govoreći prošlog četvrtka na konferenciji za novinare, predsednik nemačkog regulatora "Bundesnecagentur" Johen Homan podsetio je da je proces sertifikacije zaustavljen dok operater Severnog toka 2 AG sa sedištem u Švajcarskoj ne dostavi dokumente o prenosu imovine na novu nemačku kompaniju.
Nakon Homanovih komentara čini se verovatnim da će Severni tok 2, koji ruski plin preko Baltika dovodi u Nemačku, biti u funkciji najranije sledećeg leta, što je drastično povećalo pritisak na evropske cene gasa.