Evropske podele isplivale na površinu u Davosu: U prvom planu bio je holandski političar, a EVO i ZBOG ČEGA
Ova agencija da navodi da je treći dan protekao u znaku rasprava zvaničnika o važnim regionalnim pitanjima - od Bregzita do tvrdog stava italijanske populističke vlade prema EU.
U prvi plan je naročito "izbio" holandski premijer Mark Rute, koji je, povrh raskola zbog Bregzita, upozorio na rastuće podele između bogatih zemalja severa i siromašnijeg juga evropskog kontinenta, što je, kako je ocenio, između ostalog, posledica italijanskog protivljenja budžetskim propisima evrozone.
U Davosu GLAVNE TEME: Bregzit i Venecuela
Naime, italijanska vlada je krajem prošle godine odlučila da poveća potrošnju znatno iznad očekivanja EU, da bi, nakon toga, tek u maloj meri ustuknula pošto je Brisel zapretio pokretanjem pravne akcije, navodi američka agencija.
I dalje je, međutim, prisutna zabrinutost da će budžetski planovi vlade u Rimu doprineti narastanju ionako visokog duga Italije, i da će potencijalno "potpaliti" finansijsku nervozu, koja se smirila posle 2015. godine, kada je Grčka poslednji put dobila paket pomoći.
Obraćajući se na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, holandski premijer Rute je rekao da ga ljudi u njegovoj zemlji pitaju zašto se Holandija pridržava budžetskih pravila EU kada drugi to ne čine.
On je upozorio da spor oko italijanskog budžeta "stvara nepoverenje između severa i juga".
Poljski premijer Mateuš Moravjecki, čija se zemlja sukobila sa EU zbog svoje pravosudne reforme, poručio je da Italija nije tretirana na isti način kao Francuska, čiji je visok budžetski deficit iz proteklih nekoliko godina nailazio na tolerantnu reakciju 28-članog evropskog bloka.
- EU bi trebalo da primenjuje iste standarde prema svim državama članicama - insistirao je Moravjecki.
Na relaciji Italija-Francuska su poslednjih dana porasle tenzije oko pitanja tretmana ilegalnih migranata koji brodovima pristižu u Evropu, a italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini je u vezi s tim rekao da je francuski lider Emanuel Makron "užasan predsednik, koji puno priča, a malo postiže".
Diplomatski sporovi su, ocenjuje AP, trenutno nepoželjni za EU, koja će ove godine izgubiti, kako navodi, ključnu članicu - Veliku Britaniju.