EVROPSKI FIJASKO SA VAKCINAMA: Krenula žestoka borba za cepivo - pretnje, blokada i svaljivanje krivice
Evropska unija je korodinisala nabavku vakcina protiv korona virusa za svojih 27 članica, ugovori sa proizvođačima su sklopljeni, punktovi za vakcinaciju širom kontinenta odavno su spremni. Postoji samo jedan problem - vakcina nema.
PROGLAŠENO STANJE OPŠTE PRIPRAVNOSTI: Izdato upozorenje, Americi preti velika opasnost (FOTO/VIDEO)
SAMO ŠTO NIJE ZAPLAKAO: Emocije su prejake, Putin se jedva suzdržao, 27. januar budi veliko sećanje (VIDEO)
NE SLUTI NA DOBRO: Nova američka ambasadorka pri UN najavljuje agresivne akcije protiv Rusije
Ili barem ne u dovoljnoj količini. EU se našla na udaru oštrih kritika zbog sporog tempa vakcinacije i velikog kaskanja za Amerikom i Velikom Britanijom. Nakon početnih organizacionih problema u kampanji i kasnog odobravanja od strane Evropske agencije za lekove, sada su se javili problemi u snabdevanju.
Unija je zaključila ugovore o nabavci oko dve milijarde doza od osam različitih proizvođača, od kojih trenutno isporuke vrše samo Fajzer i AstraZeneka. Najpre je Fajzer saopštio da u EU neće dostaviti obećanih 12,5 miliona vakcina, a potom i da smanjuje proizvodnju zbog, kako je rečeno, radova u fabrici u Belgiji, koja snabdeva najveći deo Evrope. Nakon toga je i AstraZeneka, čija će vakcina u EU biti odobrena 29. januara, najavila da će u prvom kvartalu isporučiti samo 40 odsto od onog što je dogovoreno.
Brisel, koji je centralizovanu nabavku hvalio kao jedini način pravedne raspodele, sada se suočava sa besom nezadovoljnih vlada i građana. U celoj EU do sada je vakcinisano 8,9 miliona ljudi, što su dve vakcine na 100 stanovnika. Poređenja radi, Amerika i Velika Britanija vakcinisali su sedam, odnosno 10,5 stanovnika na 100, a Izrael 43. U pojedinim regionima Nemačke, Francuske i Španije zbog nestašice je obustavljena vakcinacija.
Ni budućnost ne izgleda mnogo bolje. EU je nameravala da do kraja leta potpuno vakciniše najmanje 70 odsto stanovništva u svim zemljama članicama, ali taj cilj možda više nije dostižan. Posledice ovog neuspeha mogu biti katastrofalne ako se brzo ne reše. Što duže bude trebalo da se pandemija stavi pod kontrolu, to će više života biti izgubljeno, a mnogi ocenjuju da će biti izgubljena i reputacija EU.
U pokušajima da sanira štetu, Brisel je zaratio na dva fronta - sa proizvođačima, a nakon pretnji obustavom izvoza i sa Velikom Britanijom.
Prvi front: EU i proizvođači
Italijanska vlada želi da tuži Fajzer zbog toga što joj, kako kaže, kašnjenje u isporuci nanosi ogromnu štetu. I francuski ministar za evropske poslove Klement Bone zahteva od Fajzera da "ispuni svoje obaveze“. Ljuti su i u Irskoj, jer su planovi za vakcinaciju poremećeni. Isto tako i u raznim istočnoevropskim zemljama, Norveškoj i Švedskoj, koja je najavila obustavu plaćanja kompaniji. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da je EU uložila milijarde evra u razvoj i prizvodnju vakcina i da sa punim pravom očekuje od farmaceutskih kompanija da ispune svoje obaveze.
Međutim, kada je AstraZeneka u pitanju, situacija je eskalirala u haotična prepucavanja i svaljivanja krivice na drugu stranu. Izvori u Evropskoj komisiji kažu da je kao saopštenje AstraZeneke o smanjenju isporuke za oko 60 odsto došlo kao "grom iz vedra neba“, bez jasnog obarazloženja i u trenutku kada strah od britanskog soja virusa "zaključava“ mnoge zemlje EU i preti dodatnim teškoćama za posustalu evropsku privredu.
Brisel zahteva od anglo-švedske kompanije da saopšti gde će završiti naručene bočice i ne krije se sumnja da je u pitanju preprodaja po skupljoj ceni. Buru je pojačao nemački poslovni dnevnik "Handelsblat“ koji, pozivajući se na medicinski časopis "Lanset“ i izvore nemačke vlade, tvrdi da su laboratorijska ispitivanja pokazala da vakcina Astrazeneke veoma slabo štiti ljude starije od 65 godina, dok je dnevnik "Bild“ napisao da je ta zaštita čak ispod 10 odsto.
Nemačko ministarstvo zdravlja je hitno opovrglo ove tvrdnje i pozivanje na zvanične izvore, a demanti je došao i iz AstraZeneke koja je saopštila da je u novembru objavila rezultate prema kojima je kod starijih osoba snažna imunološka reakcija na vakcinu.
Usledio je odgovor izvršnog direktora kompanije Paskala Sorioa u vidu šokantnog intervjuza za "Bild" u kojem je optužio EU da je "prekasno naručila vakcine".
- Sa Evropom smo sada već dva meseca iza našeg osnovnog plana. Imali smo teškoće na početku i u Velikoj Britaniji. Međutim ugovor sa Britancima je zaključen tri meseca pre Brisela. Tamo smo imali tri meseca više vremena da uklonimo problem. Brisel želeo da u isto vreme dobije isporuke kao i Britanci, iako su tri meseca kasnije potpisali sporazum - rekao je Sorio.
Direktor AstraZeneke je ukazao da njegova kompanija nije ugovorno u obavezi da isporučuje određene količine vakcine zbog toga što je, kako je objasnio, sa EU zaključen ugovor sa napomenom o ulaganju najboljih napora.
Bisel je ovo video kao otkrivanje poverljivih klauzula i zatražio od AstraZeneke da objavi kompletan ugovor, uz napomenu da je klauzula o najboljim namerama standardna u ugovorima sa proizvođačima proizvoda koji su u razvoju. Nakon toga je iz EK saopšteno da predstavnici AstraZeneke neće prisustvovati sastanku o isporuci vakcina koji se vodio između EK, zemlja članica i farmaceutskih kompanija, ali su iz kompanije to demantovali.
Dok se sve ovo odvijalo, EU je nastavila sa pretnjama da će ograničiti izvoz vakcina proizvedenih u EU, na sličan način kao što je ograničila izvoz zaštitne medicinske opreme u jeku prvog talasa pandemije. To utiče na odnose Brisela i Londona, još nerešene nakon Bregzita. zbog toga što belgijska fabrika kompanije Fajzer opskrbljuje Veliku Britaniju vakcinama.
Drugi front: EU i Velika Britanija
Besni torijevci upozorili su da će EU "zatrovati" odnose za "nekoliko generacija" ako ostvari pretnje da će blokirati pošiljke Fajzerove vakcine za Britaniju. Ministri pokušavaju da "spuste loptu" i obećavaju da isporuke neće biti prekinute, ali mnogi britanski zvaničnici upozoravaju da je EU zahvatio "vakcinaški nacionalizam" i da blok nema pravo da zadržava zalihe kupljene "legalno i pošteno".
Poslanik vladajuće Konzervativne stranke Damijan Kolins rekao je da je ponašanje Brisela "opasno i neodgovorno" i da samo "pomaže antivakserskom pokretu". Nekoliko poslanika je pretnje Brisela ocenilo kao "podle i sebične". Izvor iz britanske vlade osvrnuo na netačna pisanja o efikasnosti AstraZenekine vakcine u nemačkim medijima, ističući da se "takva taktika može očekivati od Rusa".
Pojedini zvaničnici ističu da bi Britanci trebalo da imaju "prednost" kada je reč o vakcinama proizvedenim u Britaniji, nagoveštavajući moguću recipročni odgovor na EU blokadu izvoza.
U Velikoj Britaniji nezavisnu i brzu politiku u vezi sa vakcinima smatraju dokazom da je EU preterano birokratska i spora i da zbog toga trpi posledice. Britanci su ispred EU i u sledećem: dok se EU još svađaju da li i kada će biti isporuka vakcina, u Britaniji diskutuju da li je pametno produžiti razmak između prve dve doze na tri meseca.
Kriza identiteta u Evropi zbog rata za vakcine
Brisel obećava mehanizam obustave izvoza "do kraja nedelje", međutim pitanje je kako će taj mehanizam funkcionisati. Stručnjaci i evropski poslanici upozoravaju da bi bilo kakvo ograničenje moglo da dovede do trgovinskog rata oko nabavke vakcina. Jedna od najvećih opasnosti leži u tome što su lanci nabavke toliko isprepleteni u nekoliko zemalja, da bi efekat ograničenja na nabavku vakcina mogao da utiče na proizvodnju.
Član trgovinskog odbora u Evropskom parlamentu Bernd Lange rekao je da su ne tako davno vakcine bile javno dobro, a da je sada stvarno počela borba za njih. On upozorava da bi bilo koja nova mera mogla da ugrozi međunarodni kredibilitet EU.
Poziv na ograničenja izvoza gura trgovinsko odeljenje EK u nezavidan položaj, jer se, kako podseća "Politiko", upravo ta institucija zalaže protiv trgovinskih ograničenja i protekcionizma kao načina za rešavanje ekonomskih šokova. Takođe, Komisija je svesna da bi takva ograničenja mogla da poremete odnose sa saveznicima i susedima koji se oslanjaju na vakcine proizvedene u Evropi.
Kako su objasnili u EK, ta mera ograničenja trebalo bi da stvori veću odgovornost među farmaceutskim kompanijama kada i gde da isporučuju doze. Dok su briselski zvaničnici zaduženi za slobodnu trgovinu tehnički zaduženi za najavljene mere, dve osobe upoznate sa odlukom kažu da nema garancije da će pobediti u borbi za oblikovanje novog mehanizma i ograničiti ga na posmatranje transparentnosti.
U svakom slučaju, politika postaje sve bitnija i EK mora da se izbori sa sve brutalnijim reakcijama javnosti oko toga zašto Evropa toliko zaostaje za mnogim zemljama u javnoj kampanji vakcinacije.