fbpx
Skip to main content
Evropski parlament

Evropskoj uniji kao da nije dosta problema: Gde je zapeo budžet "SLEDEĆE GENERACIJE"?

Foto: Profimedia
I dok se u EU još uvek usaglašavaju stavovi oko kriznog budžeta, azijsko-pacifičke zemlje su predvođene Kinom formirale najveći trgovinski blok na svetu

Vestima tipa da je Tramp pokraden, kao i onima da je Bajden nesporni pobednik izbora doleva se ulje na vatru. Svet se podelio na "Trampiste" i "Antitrampiste". S obe strane ima dobrih ljudi. Evropa nije odolela modernom trenutku pa je otvorila još jednu krizu, a već ih je imala previše.

Možda se slučajno tako desilo, ali s jedne strane evropskog finansijskog dogovora našli su se "Trampisti", a na drugoj su oni drugi.

OPREZ, MOGU DA VAS SAVLADAJU EMOCIJE! Holanđani otpevali "Jutros mi je ruža procvetala" i oduševili region (VIDEO)

OPREZ, MOGU DA VAS SAVLADAJU EMOCIJE! Holanđani otpevali "Jutros mi je ruža procvetala" i oduševili region (VIDEO)

ZAHAROVA RASKRINKALA PLAN AMERIKE: Nešto spremaju u Pacifiku? (VIDEO)

ZAHAROVA RASKRINKALA PLAN AMERIKE: Nešto spremaju u Pacifiku? (VIDEO)

NOVI MUTIRANI SOJ KORONA VIRUSA IZUMRO: Danci uspeli da izbrišu opaku zarazu

NOVI MUTIRANI SOJ KORONA VIRUSA IZUMRO: Danci uspeli da izbrišu opaku zarazu

Mađarska i Poljska nisu dale potpise saglasnosti za aktiviranje službenog usvajanja sedmogodišnjeg budžeta i fonda za ekonomski oporavak, ukupno više od 1.800 milijardi evra. Taj paket je s teškom mukom ugovoren u julu, nakon višemesečnih razgovora i maratonskog samita u Briselu, ali o tome detaljnije nešto kasnije. Najpre o velikim krizama koje drmaju Evropu. Ima ih previše da bi se o njima moglo detaljno diskutovati na sutrašnjem video-samitu lidera EU.

Neumitno ističe rok za postizanje trgovinskog sporazuma o Bregzitu i sve je manje izgleda da će uopšte biti nekakvog dogovora. To ne bi prouzrokovalo značajnu štetu samo u Velikoj Britaniji, nego i u EU. U toku je vrhunac pregovaračke krize, a glasanje Evropskog parlamenta o eventualnom dogovoru za ustrojstvo odnosa nakon Bregzita, odloženo je za 28. decembar. No, veliko je pitanje hoće li uopšte biti o čemu da se glasa.

Druga po redu, ali ne i po veličini krize je teroristička pretnja, koja traje godinama, ali je u poslednje vreme poprimila još strašniji oblik. Saznali smo za odsecanje ljudskih glava u evropskim prestonicama. Kako uopšte odgovoriti na to? Kako se osigurati za božićne praznike?

Pitanje evropske bezbednosti dodatno je poljuljano izbornom krizom u Americi, a Francuska i Nemačka različito vide buduću ulogu SAD-a u strateškoj odbrani EU. Pariz zagovara svojevrsnu stratešku autonomiju, a Berlin poručuje kako ne treba pothranjivati iluzije da EU može imati bezbednost, stabilnost i prosperitet bez NATO-a i SAD-a. Teško je reći koja procena ima duži rok, ali su transatlantske veze evropska realnost.

Tu je i sveprisutna pandemija koja poput goriva raspaljuje sve spomenute krize. Otvoreno je i pitanje osnovnih građanskih prava i sloboda u EU, jer su u nekim zemljama članicama, kao u Grčkoj, na snazi privremene zabrane javnih okupljanja, zbog opasnosti od širenja zaraze korona virusom. Pojedini zastupnici Evropskog parlamenta upozorili su da bi u nekim zemljama moglo doći do rizika od zloupotrebe takvih mera. Grčka opozicija tvrdi da je otvorena Pandorina kutija, te da je zapravo reč o zabrani protesta.

Bregzit (ilustracija)
Foto: Profimedia/ilustracija

Dakle, finansiranje, Bregzit, terorizam, strateška nebezbednost i protesti. To su pet aktuelnih kriza koje se otimaju kontroli. A sve to zajedno dodatno je katalizirano zdravstvenom krizom velikih razmera, javnim dugovima koji idu u nebo, te najvećim ekonomskim padom od Drugog svetskog rata. Kako bi se to uopšte moglo rešiti?

Ne treba verovati političkim i berzanskim špekulantima koji nas uveravaju da će cepivo rešiti sve. Samo ne gubite nadu, poručuju nam. To može izgledati podjednako naivno verovanje, kao da bi narkoman mogao rešiti svoje debele probleme tako što će sebii ušpricati još heroina. Cepivo bi moglo eventualno izlečiti svet od korone, ali će taj proces verovatno potrajati godinama.

S druge strane svet se već previše zadužio. Prema poslednjim zvaničnim podacima MMF-a, centralne banke širom sveta već su izdale 19.500 milijardi dolara na ime kriznih programa podrške ekonomiji. To je već previše novca da bi se mogli praviti ozbiljni planovi za njegovo vraćanje u roku koji ljudski život može da obuhvati, pa je s te strane logično i da se zagrabi još. No, čini se da ovog puta to ne može proći bez teških posledica, kako je znalo prolaziti poslednjih godina. Recimo u slučaju bankrota Grčke ili globalne finansijske krize 2008.

Vratimo se najnovijem od bezbroj otvorenih pitanja u Evropi, onom o ratifikovanju dogovora o raspodeli 18 stotina milijardi evra. Varšava i Budimpešta ne žele da pristanu da se isplata novca iz spomenutog paketa uslovi mehanizmom vladavine prava. Oni strahuju da bi to moglo omogućiti Briselu da im zakoči finansiranje, ako EU proceni da se ne vladaju skladno vladavini prava. Takve ocene Veće i Parlament EU mogli bi da izvuku na bazi odnosa ove dve države prema prihvatu migranata ili legalizovanju istopolnih brakova, na primer.

To su glavni strahovi Mađarske i Poljske, a njihov glavni argument je – potpisaćemo sve što je usaglašeno u julu, ali ovoga nije bilo. Na njihovoj strani je premijer Slovenije Janez Janša koji kaže da se dogovor mora poštovati u svojem obliku iz jula. Što se tiče principa vladavine prava on je odbacio pisanje medija da te dve zemlje ne prihvataju vladavinu prava, jer države u kojima se to ne poštuje nisu ni mogle da postanu članice Evropske unije. Imajući u vidu istoriju pregovaračkih poglavlja 23 i 24, Janšin rezon deluje ubedljivo.

Glavni napad na Mađarsku i Poljsku došao je iz Nemačke. Njihov ministar spoljnih poslova Hajko Mas rekao je da je bolje da ne kaže šta misli o njihovom vetu na usvajanje budžeta i krizni fond. Na kraju je kazao da Nemačka kao predsedavajuća EU ima ulogu medijatora u ovoj situaciji, te da veruje u brzo rešenje problema. Nemački ministar za evropske poslove Mihael Rot rekao je da nema opravdanja za dalja odlaganja i da se svi moraju ponašati odgovorno. - Nije vreme za veto, nego za solidarnost - kaže Rot. Šta bi tome moglo da se prigovori?

A evo šta je pisalo u julu o vladavini prava. Da će finansijski interesi Unije biti zaštićeni skladno principima ugrađenim u Sporazum o Uniji, posebno vrednostima iz člana 2. I da Veće EU posebno naglašava značaj poštovanja vladavine zakona, te da će na bazi toga biti uveden režim uslovljavanja za zaštitu EU budžeta „Sledeće generacije“.

razgovori o budžetu EU tokom jula 2020.
Foto: Profimedia

U spomenutom članu 2. piše da se Unija temelji na vrednostima poštovanja ljudskog dostojansva, slobode, demokratije, vladavine zakona i poštovanja ljudskih prava, uključujući prava pripadnika manjina, kao i da su ove vrednosti zajedničke državama članicama u društvu u kojem prevladavaju pluralizam i nediskriminacija, tolerancija, pravda, solidarnost i ravnopravnost žena i muškaraca. Zaista to piše.

Uzimajući u obzir prethodno, od jula do novembra formulisano je da je za odluku o kažnjavanju neke zemlje, i smanjenju ili obustavi isplate sredstava, potrebna kvalifikovana većina u Veću EU. Neki to vide kao sigurnosnu kočnicu koja ne omogućava zapadnim i zemljama sa severa da izglasaju kažnjavanje istoka i juga. Viktor Orban to vidi drukčije. On je ocenio da ne može pristati na predloženi mehanizam sankcionisanja, jer tako definisan koncept pruža mogućnost za političke zloupotrebe. Teško je reći da Orban nije u pravu kada spominje mogućnosti. Istovremeno, on koristi pogodnost što je za usvajanje finansijskog paketa neophodan konsenzus, pa pokušava da iz toga izvuče neku korist.

Orban i Andžej Duda treba da budu spremni na žestoku ljutnju i neprijatan razgovor s Angelom Merkel. Ona je do sada uspešno lomila otpor "buntovnika" u redovima EU, pa bi isto trebalo da se desi i ovog puta. Jako su male šanse da Orban i Duda neće pristati. Uostalom, obojica su kao Trampovci čestitali Bajdenu izbor za predsednika. Orban jasno, a Duda uvijeno, ali je i on čestitao. A Janša je doneo krupnu odluku kada je odlučio da ostane Trampista do kraja.

Tramp je već postao istorijska ličnost. Uspeo je da podeli svet na Trampiste i Antitrampiste. Svojevremeno je nešto slično pošlo za rukom Putinu, koji je to podneo bez grimase na licu. No, o tome drugom prilikom.

Dok su Amerika i Evropa u teškoj krizi i to ne kriju, a dok Rusija trpi i ćuti, Kina je u ekspanziji. U Kini nema krize, tamošnjoj ekonomiji cvetaju ruže. Pre par dana potpisala je sporazum o slobodnoj trgovini (RCEP) sa još 15 azijsko-pacifičkih država. Stvorena je tako slobodna trgovinska zona koja obuhvata oko 30 odsto svetske populacije i isto toliko privrede. Tako veliki komad tržišta još niko nije odlomio. To je veće od Evropske unije ili Unije SAD-a, Kanade i Meksika, a veće je i od Putinove Evroazijske unije. Indija je dugo pregovarala i na kraju odustala od ulaska u dotični sporazum.

Tako nekako stoje stvari za kartaškim stolom ili na šahovskoj tabli, kako se kolokvijalno ponekad kaže. Kina grabi da preuzme ulogu lidera globalizacije i o tome se naveliko piše. Tamošnji eksperti koriste termin "obnova globalizacije". Krenula je obnovljena globalizacija sa kineskim karakteristikama. Uostalom, predsedavajući američkog FED-a Džerom Pauel pre par dana je prvi put govorio o nekakvoj novoj ekonomiji, a ne o oporavku prepandemijske ekonomije.

Imajući u vidu kako rade Kinezi, ne treba sumnjati da su proračunali „u paru“ koliko novca bi trebalo da zarade od nove prilike. Na njihovom domaćem tržištu je 1,4 milijarde ljudi, a na tržištu RCEP je oko 2,2 milijarde. To je potencijalno 57 odsto više kupaca kineske robe oslobođene carina, a to je mnogo, mnogo novca. Puno više od onih 1.800 milijardi oko kojih je zapelo u Evropi.

potpisivanje RCEP sporazuma
Foto: Profimedia

Orban je u pravu kada tvrdi da u dogovoru iz jula ne piše da Mađarska neće dobiti novac, ukoliko ne odobri istopolne brakove, ali se jednostavno previše puta spomenula vladavina prava u okviru ovog finansijskog dogovora da mu je to moralo pasti na pamet pre nego što je pristao u julu.

Šta bi onda zaista trebalo da znači budžet „Sledeće generacije“ EU? Pre svega kratkoročnu pomoć za preživljavanje, pa onda sve ostalo, uključujući zelenu agendu. Pre ili kasnije Evropi će biti potreban veliki, jako veliki novac kako bi „pokrila“ svoje dugove i deficite. Hoće li isti "Sledeća generacija" morati negde da pozajmi ili se mogu čvrsto pouzdati u sadašnji dogovor u čijoj dvosmislenosti se dave oni koji su ga smislili?

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Clear sky
15 Beograd