GOLANSKA VISORAVAN mesto OKRŠAJA: Strateško mesto konfklikta Irana i Izreala PLAŠI MOĆNE LIDERE
Zastrašujući raketni okršaj Irana i Izraela u noći između srede i četvrtka na teritoriji Golanske visoravni otvorio je višedecenijske rane povezane s tim područjem, zbog čega se strahuje da bi dalja eskalacija sukoba na njemu uvukla svet u pravi pakao.
Pročitajte i :
Reč je o teritoriji na jugozapadu Sirije, koju je Izrael unilateralno prisvojio 1981, a koja je od ogromnog značaja kako za tu tako i za ostale zemlje regiona. Osim što u vojnom smislu predstavlja stratešku tačku za izraelske odbrambene, ali i napadačke snage, ona toj većinski pustinjskoj državi obezbeđuje i snabdevanje vodom.
Međutim, Sirija već dugo pokušava da povrati ono što joj je uzeto, a na tome je posebno počeo da insistira predsednik Bašar el Asad, kom su pregovore s vladama u Tel Avivu otežali sukobi započeti na tlu njegove zemlje 2011.
Mediji tvrde da je Izrael navodno pripremao udar mnogo širih razmera na iranske položaje u Siriji, ali da mu je uništena jedna vojna baza na Golanu.
Izraelci najviše strepe od "šiitskog polumeseca"
- većinski šiitski Iran je decenijama, posebno nakon Islamske revolucije 1979, bio izolovan
- polako je počeo da se vraća na scenu nakon što je Amerika izvela invaziju na sunitski Irak, kojim je vladao Sadam Husein, i godinama potiskivao uticaj Irana u regionu
- otad počinje da se koristi termin "šiitski polumesec" za teritoriju na koju šiitsko stanovništvo pretenduje da uspostavi uticaj
- zato je Zapad sa sunitskom Saudijskom Arabijom i Katarom smislio Arapsko proleće - da bi se suzbio uticaj šiita u mnogim državama (Libija, Egipat, Tunis)
- posebno osetljiv je bio položaj Bahreina, gde većinskim šiitskim stanovništvom vlada sunitska manjina, a u kom se nalazi veoma važna američka baza (pobuna šiita je ugušena)
- najslabija karika u regionu je ostala Sirija, gde većinskim sunitima vlada šiitska manjina i to sa Alavitima, kojima pripada i sirijski lider Bašar el Asad
- veruje se da Asad sa Iranom hoće da poveže teritoriju šiita
- gornji kraj "polumeseca" povezuje Liban, gde je na vlasti pokret Hezbolah - stvorio ga je Iran i on u Siriji ratuje za Asada, a mnogo smeta Izraelu
- na južnom kraju je Jemen, gde godinama traje rat sunitske koalicije predvođene Saudijskom Arabijom protiv šiitskog i proiranskog jemenskog pokreta Huta
- deo "polumeseca" obuhvata i teritoriju Saudijske Arabije, gde većinom žive šiiti, i zbog čega Rijad strepi od ustanka
Stvar je dodatno otežao izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji se založio za oštriji stav prema Golanu kada je došao na vlast 2009. Tada je tek postalo nemoguće da Izraelci pristanu na zahtev Sirijaca da se granice na Golanskoj visoravni vrate na one iz vremena pre 1967, a što bi podrazumevalo potpuno povlačenje Izraela.
Tada bi se pod kontrolu Damaska stavila i istočna obala Galilejskog jezera, koje je glavni izvor vode Izraelu.
Aktuelnu situaciju dodatno je pogoršala umešanost Irana u čitav konflikt s obzirom na to da ta zemlja podržava Asadova stremljenja, a s druge strane, za Izrael smatra da ne treba da postoji. Takav stav je potvrđen i u petak, kada je iransko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da će po svaku cenu "podržati pravo Sirije da se brani od agresije Izraela".
- Sramno je što međunarodna zajednica ćuti na napad koji je Izrael izveo na sirijsko tlo i ubio 23 ljudi - poručio je portparol tog ministarstva Bahram Kasemi.
Evropske zemlje treba snažnije da se usprotive delovanju administracije američkog predsednika Donalda Trampa oko iranskog nuklearnog sporazuma i da se ne ponašaju kao vazali SAD.
Neophodno je hitno obustaviti sve neprijateljske akte i provokativne akcije kako bi se izbeglo novo rasplamsavanje sukoba na Bliskom istoku. Sve strane treba da pokažu maksimalnu uzdržanost.
Sporazum sa Iranom nije idealan, ali to što je Amerika jednostrano otkazala taj ugovor, koji je usaglašen i odobren u Savetu bezbednosti UN, potkopava poverenje.
U međuvremenu, pojavile su se tvrdnje da je Izrael u noći između srede i četvrtka planirao udar mnogo većih razmera na iranske položaje u Siriji, ali da je odustao od toga jer su mu snage Irana nanele ogromnu štetu na PVO sistemima na Golanskoj visoravni.
Prema još nepotvrđenim medijskim izveštajima, Izraelci su ostali bez dobrog dela važne vojne baze na tom prostoru, ali je bilo zabranjeno da se o tome govori.
- Iranske snage su iz Sirije ispalile više od 67 razornih dalekometnih projektila grad i raketa fajr, od kojih je izraelski PVO sistem "Iron dome" uspeo da presretne samo 20 projektila. Ostali su pogodili ciljeve - navode mediji i dodaju da je iz Tel Aviva, međutim, saopšteno kako žrtava i materijalne štete nije bilo, ali da je to dezinformacija.
- Izraelska vojska je blokirala mesto gde su rakete pale i tamo je zabranjen pristup medijima. Ipak, stanovnici Golanske visoravni tvrdili su da je više od 40 kola Hitne pomoći ušlo u vojnu bazu - ističu mediji i naglašavaju kako je situacija oko Golana posebno napeta jer se već decenijama na Bliskom istoku vode dva rata, a sukob oko te teritorije bi moglo da uvuče i ostatak sveta u konflikt, pre svega zbog mnogobrojnih savezništava i interesa. Jedan sukob vodi se između Arapa i Izraelaca, dok je drugi između sunitskih i šiitskih muslimana, pri čemu ključne uloge i dalje imaju SAD i Rusija.
Interesantno je da je u petak izraelski ministar odbrane Avigdor Liberman pozvao Asada da oslobodi zemlju iranskih snaga, upozorivši ga da njihovo prisustvo ugrožava Siriju.