Govor koji je najavio stvaranje nove Amerike: Šta je Tramp zaista poručio na Generalnoj skupštini UN-a
- Gospođo predsedavajuća, g. generalni sekretare, svetski lideri, ambasadori i uvaženi delegati:
Čeka se odgovor Trampa: Putin predložio novi sastanak sa američkim kolegom, DOGOVOREN TAČAN DATUM?
Pre godinu dana sam prvi put stajao pred vama u ovoj velikoj sali. Apostrofirao sam pretnje sa kojima se suočavao naš svet i predstavio viziju kojom se dostiže svetlija budućnost za čitavo čovečanstvo.
Danas, stojim pred GS UN kako bih podelio izvanredan napredak koji smo načinili.
Za manje od dve godine moja administracija je postigla više od gotovo bilo koje administracije u istoriji naše zemlje.
Američki – tako istinito. (smeh u sali) Nisam očekivao tu reakciju, ali to je u redu. (smeh i aplauz u sali)“
Uvodni deo obraćanja predsednika Trampa bio je kurtoaznog karaktera, s tim što američki lider nije propustio priliku da shodno svom političkom maniru istakne sopstvene zasluge kroz zasluge svoje administracije.
ŽESTOKA TUČA U BELOJ KUĆI: Pobili se Trampovi savetnici, razdvajala ih TAJNA SLUŽBA (FOTO)
- Američka ekonomija napreduje kao nikada ranije. Od mog izbora obogatili smo se za dodatnih 10.000 milijardi dolara. Berza je na istorijskom maksimumu, a nivo nezaposlenosti na poluvekovnom minimumu. Afroamerikanci, Hispanoamerikanci, Amerikanci azijskog porekla, su na najnižem nivou nezaposlenosti, ikada. Dodali smo više od 4 miliona novih radnih mesta, uključujući pola miliona radnih mesta u oblasti proizvodnje - naveo je Tramp.
Dok se argument o dodatnih 10.000 milijardi dolara može posmatrati i kroz prizmu činjenice da najveća privreda sveta svakako godišnje dodaje bilione dolara vrednosti, te da je reč o inertnom procesu koji se odvija kontinuirano, činjenici daje nezaposlenost u SAD na istorijskom minimumu, nema se šta dodati, niti se ova tvrdnja američkog lidera može osporiti.
Nezaposlenost u SAD je u maju mesecu 2018. godine pala na istorijski minimum.
Svega 3.8% nezaposlenih zabeleženo je u redovnom mesečnom izveštaju Biroa za statistiku rada, što je najniži nivo od 1969. godine do danas. Sličan nivo nezaposlenosti zabeležen je još jedino u aprilu 2000. godine.
Zanimljivo, najveći napredak je zabeležen u oblasti zdravstva i nege, sektoru malih i mikro preduzeća, kao i u građevinarstvu. Razvoj energetskog sektora, eksploatacija uljnih škriljaca, nagli razvoj digitalnih tehnologija i informaciono-komunikacionog sektora, kao i državna intervencija koja je bila odobrena još za vreme mandata Džordža Buša mlađeg, stabilizovala su tržišta pogođena velikom krizom 2008. i 2009. godine, pojedine tradicionalno značajne grane američke industrije poput namenske su ojačale i došlo je do kontinuiranog rasta potrebe za radnom snagom.
U priloženoj tabeli prikazan je procenat nezaposlenosti u SAD, po mesecima u poslednjih deset godina.Iako pojedini ekonomisti smatraju da nezaposlenosti suštinski nema, kada padne na nivo od 4%, pogotovo u tržišnim privredama gde je vrlo visok nivo fluktuacije radne snage, tako da u momentu svakog preseka određeni broj radnika traži novo zaposlenje, postoje procene da SAD i dalje imaju prostora za obaranje nezaposlenosti, pošto procenat od 60.4% koliko je danas Amerikanaca zaposleno u odnosu na ukupan broj stanovnika i dalje nije premašio nivo iz predresecionog perioda.
Argument da je nivo nezaposlenosti i u manjinskoj populaciji niži nego li u pređašnjem periodu, takođe možemo potkrepiti činjenicama.
U maju mesecu 2018. godine, Afroamerikanci su bili nezaposleni u procentu od 5.9%, što je osetan pad u odnosu na april kada je nezaposlenost ove populacije iznosila 6.6%. Prošle godine u maju, nezaposlenih Afroamerikanaca je bilo 7.6%. S obzirom na činjenicu da je 1983. godine 21.2% Afroamerikanaca bilo nezaposleno, primetan je ozbiljan, kvalitativan iskorak.
Poređenja radi u maju je nezaposlenih belaca bilo 3.5%, Amerikanaca poreklom iz Azije 2.1%, a Hispanoamerikanaca 4.9%.
Ovaj podatak je teško merljiv kvantitativno, ali jeste činjenica da su sinhronizovano republikanci u oba doma Kongresa i Donald Tramp sproveli proces temeljne promene poreske politike u SAD, koja je očito, uzročno-posledično vezana sa padom nezaposlenosti u SAD.
Decembra 2017. godine, donet je zakon koji su republikanci najavljivali od novembra 2016. godine, kada su nakon oba doma Kongresa, uspeli da preuzmu i Belu kuću.
Velika poreska reforma, najavljena je kao najozbiljniji podstrek privredi i najbolji pokazatelj uspeha modela liberalnog tržišta. Slično kao i predsednici Regan i Buš i Tramp je najavio smanjivanje poreza kao preduslov za privredni rast, koji bi obeležio njegov mandat.
Nakon oštrih debata u kongresnim komitetima, a potom i u Predstavničkom domu i u Senatu, bez podrške ijednog demokrate, donet je zakon pod oznakom 115-97 skraćeno nazvan „Zakon o poreskim olakšicama i poslovima“.
Ključne odredbe ovog zakona su:
- Smanjivanje poreske stope za korporacije, odnosno smanjivanje poreskih stopa za privredne subjekte i to sa 35% na 21%.
- Nova kategorizacija po zaradama za pojedince.
Samo letimičan pogled na gornju tabelu nam ukazuje na činjenicu da novi propisi favorizuju najbogatije slojeve stanovništva, kao i klasu koja je na prelazu iz latentno srednje u utvrđenu srednju, s tim što se ovog puta izdvaja jedna posebna grupa, koja je favorizovana ovim zakonom smanjivanjem poreske stope sa 28% na 24% gde je gornja granica oporezivih godišnjih prihoda spuštena sa 195.450 dolara, na 157.500 dolara.
Zanimljivo je da poreska reforma ima i svoju snažnu socijalnu komponentu, koja se pre svega oslikava u motivisanju pojedinaca da zasnuju porodice. Svakako, ovo nije novitet u američkoj politici, ali su republikanci ipak dokazali kontinuitet svog zalaganja pri pospešivanju prirodnog priraštaja, koji je u SAD 2017. godine pao na najnižu tačku od kako se o prirodnom priraštaju vodi državna statistika. U SAD se u prvom kvartalu 2017. godine rodilo 61.5 beba na 100 žena u reproduktivnom dobu
(od 15. do 44. godine života).
Pored nastavka tendencije razdvajanja srednje i visoke klase, uočljiv je i momenat, kao i pri oporezivanju pojedinaca, osetnog uvećavanja donje granice za najvišu kategoriju, čime se broj lica sa povoljnijom poreskom stopom u najvišoj kategoriji, bitno smanjuje. Ipak, tendencija ka osnaživanju srednje klase i širenje mogućnosti porodicama da napreduju unutar kategorija te klase je vidljiva.
Počeli smo sa izgradnjom velikog graničnog zida, značajno smo ojačali bezbednost naših granica.
Tema obezbeđivanja granica SAD, naročito južne granice prema Meksiku je konstantno na agendi u Vašingtonu. Ipak, imigraciona reforma koju zagovara Tramp još uvek nije zaživela naročito zbog otpora unutar Republikanske partije.
Naime, neokonzervativci kao najmoćnija frakcija „Velike stare partije“, nisu sasvim skloni oštrim rezovima i konkretnom umanjivanju legalne, ali i potpunom sprečavanju nelegalne imigracije u SAD. Kao ideološki globalisti i zastupnici interesa krupnog kapitala, oni su svesni da njihove najbogatije pristalice ne bi lako prešle preko oštrog i naglog smanjivanja priliva jeftine radne snage, čak ili bolje reći, pogotovo one koje nije prijavljena, koja je nelegalno u SAD i za koju samim tim poslodavci ne moraju snositi troškove poput poreza i doprinosa.
Dok su na polju poreske reforme Tramp i neokonzervativci govorili jednim glasom i lako se sporazumeli, pitanje imigracione reforme je daleko komplikovanije i sasvim sigurno neće biti rešeno pre novembarskih izbora za sve članove donjeg doma Kongresa i jedne trećine članova gornjeg doma najvišeg zakonodavnog tela u SAD.
Takođe, ambiciozno zamišljeni, grandiozni poduhvat „Velikog meksičkog zida“, pored finansijskih, suočava se i sa prirodnim preprekama. Nikada nije do kraja bilo razjašnjeno javnosti iz administracije Donalda Trampa, na koji način se misle prevladati moćne reke i planinski masivi na američko-meksičkoj granici, preko kojih se mogu organizovati rute, ukoliko se zatvore svi ravničarski, alternativni pristupi.
Odnos sa Meksikom je ponovo na putu uspona, nakon nedavnog postizanja novog sporazuma USMCA o slobodnoj trgovini između SAD, Meksika i Kanade, a kojim će biti zamenjen postojeći sporazum NAFTA iz 1994. godine. U tom kontekstu se mogu očekivati i eventualno delotvorniji sporazumi dve države kojima bi bilo regulisano korišćenje Meksika kao tranzitne zone za ilegalnu migraciju iz Centralne i Južne Amerike u SAD, baš kao i ilegalne migracije samih Meksikanaca.
Obezbedili smo rekordnu finansijsku podršku našoj vojsci - 700 milijardi dolara ove godine i 716 milijardi dolara sledeće godine. Naša vojska će uskoro biti moćnija nego ikada ranije.
Lavrov o istupanju SAD iz Sporazuma o likvidaciji raketa: Svaka akcija imaće svoju reakciju
Američka armija, koja je svakako ubedljivo najmoćnija na svetu, biće još opremljenija, projekti usavršavanja još dostupniji, dok će zapošljavanje novih kadrova biti još atraktivnije. Američka vojska se bori za svoje zaposlenike na tržištu rada, baš kao i svaki drugi poslodavac.
Ceremonije intoniranja himne i podizanja zastave, od strane američkih vojnih orkestara na utakmicama američkog fudbala, zapravo su finansirane od same vojske, odnosno njene Službe za odnose sa javnošću, kako bi se pospešio patriotizam i otvorila mogućnost na ovako masovnim događajima da se lica zainteresuju za pristup vojsci. U društvu slobodnog tržišta, kakvo je američko, svako se mora boriti za radnu snagu, pa čak i jedan federalni organ poput armije.
Dodatnim ulaganjem u vojsku, u socijalne izdatke za veterane, u poboljšavanje sigurnosti američkih vojnika u zonama ratnih dejstava,Tramp ispunjava svoja predizborna obećanja i na ovaj način ne propušta priliku da se kroz obraćanje svetskoj javnosti, obrati i svojoj bazi.
Američki vojni budžet, trenutno je veći od kineskog, saudijskog, ruskog, indijskog, francuskog, britanskog i japanskog – zajedno!
Drugim rečima Sjedinjene Države su jača, sigurnija i bogatija zemlja nego kada sam preuzeo vlast pre manje od dve godine. Ustajemo za Ameriku i američki narod. Takođe, ustajemo i za svet.
Ovo je sjajna vest za naše građane i za ljude koji vole mir bilo gde. Verujemo da kada nacije poštuju prava svojih suseda i odbrane interese svog naroda, one mogu bolje raditi zajedno kako bi osigurale blagoslove sigurnosti, prosperiteta i mira.
Svako od nas ovde danas je predstavnik jedne posebne kulture, bogate istorije i naroda koji su povezani sećanjem, tradicijom i vrednostima koje čine naše domovine kao ništa drugo na svetu.
Zbog toga će Amerika uvek birati nezavisnost i saradnju, pre nego globalno upravljanje, kontrolu i dominaciju.
Ja poštujem pravo svake nacije u ovoj prostoriji da se drži sopstvenih običaja, uverenja i tradicija. Sjedinjene Države neće vam reći kako živeti, raditi ili obožavati.
U ovom traktatu, Donald Tramp je načeo temu koju će dodatno razraditi u zaključku svog izlaganja, a koju je već kandidovao prilikom svog inauguracionog govora. SAD pod njegovim vođstvom ne baštine ideju globalizma, nego suverenizma. Diverziteta kultura, učenja, stavova. SAD danas zastupaju suverenistički pristup koji se odlikuje patriotizmom i koji u prvi red stavlja interes američkog naroda, prosečnog čoveka, američke države, pre nego li neke opšte interese i ciljeve drugih nacija i država, čak i kada su one američki tradicionalni saveznik.
Takođe, Tramp sa jedne strane podvlači notu latentnog američkog izolacionizma, koji nije nepoznanica u američkoj politici, čak ni u svojim daleko izraženijim formama. Sukob na relaciji izolacionizam – intervencionizam star je koliko i američka demokratija. Oba pravca su zasnovana na religijsko-filosofskim tumačenjima uloge SAD u svetu. I oba svoje ishodište i opravdanje pronalaze u hrišćanskim učenjima.
Originalni izolacionisti smatraju da je SAD nastala Božjom voljom, pošto su evropski puritanci naselili „novi svet“ i poželeli da žive po Božjim zakonima, daleko od greha koji je obuzeo Evropu. Izolacionistički prvaci na SAD gledaju kao na svetionik slobode, prava i sreće, gde se svaki čovek može ostvariti u skladu sa svojim sposobnostima i radom, kao državu koja stremi harmoniji i balansu. Stoga, originalni izolacionisti i kreatori politike, u ostatku sveta vide pre svega opasnost po američki poredak i stoga žele da se od tih negativnih uticaja udalje i izdvoje koliko god je to moguće.
Svakako, današnji izolacionisti nisu nužno svoju inspiraciju pronašli ili svoj stav pokušali da opravdaju kroz religijski-filosofske traktate, mada je još uvek na političkoj sceni SAD ovaj ugao gledanja veoma prisutan.
Originalni intervencionisti takođe posmatraju SAD kao „izuzetnu i Bogom danu“ državu. Oni polaze od druge premise, kako je sebično američke blagodeti čuvati samo za SAD. Blagodeti slobode i pravde za svakog pojedinca i postavljanje čoveka u centar pažnje, a ne države kao aparata ili vladajuće elite kao zasebne kaste.
Tako su intervencionisti došli do zaključka da je dužnost, a ne pravo SAD da se pojavljuje u bilo kom delu sveta u kom je ugrožena demokratija, sistem ljudskih prava ili ono što su originalni mislioci prevashodno vezivali za ideale hrišćanske harmonije.