GRANICE SU ODBRANJENE, TROJANSKI KONJ OSTAJE PRED VRATIMA: Kako je propao plan Guaida, Bransona i Boltona

Jučerašnji pokušaj prebacivanja američke humanitarne pomoći iz Kolumbije u Venecuelu, uprkos velikim najavama opozicije, u potpunosti je propao. To neće zaustaviti dalja nastojanja Amerikanaca da smene vladu u Karakasu, pa su tako iz Trampove administracije već zapretili Venecueli novim sankcijama ukoliko ne "prigrli američku demokratiju".

Konvoj sa američkim USAID pošiljkama bio je spreman na granici, ali su se okrenuli i vratili natrag u Kolumbiju nakon što je postalo jasno da venecuelanske snage bezbednosti neće popuštati. Pojedinci su se probili, ali nakon sukoba sa policijom brzo su odustali.

Američki državni sekretar Majk Pompeo gnevno je reagovao na činjenicu da su venecuelanske vlasti blokirale granicu te je predsednika Nikolasa Madura nazvao "bolesnim tiraninom". Objavio je fotografije zapaljenih kamiona koji su prevozili američku pošiljku, optužujući venecuelanske snage da su ih zapalili. Međutim, nije jasno kako su to učinili pošto kamioni nisu prešli granicu, odnosno sve vreme su bili s kolumbijske strane, okruženi opozicijom.

I dok Madura naziva tiraninom, Pompeo je za lidera opozicije Huana Guaida imao samo lepe reči hvaleći ga da je "lično krenuo da dostavi pomoć venecuelanskom narodu". U istoj poruci na Tviteru američki državni sekretar ponovno je pozvao venecuelansku vojsku da pređe na stranu njihovog čoveka te da zajedno "idu put demokratije" umesto "Madura i njegovih lopova".

Međutim, čini se da to SAD-a, uprkos velikim naporima, ipak ne polazi za rukom jer narod Venecuele je uz Madura. Informacije govore o tome kako je juče oko 60-ak pripadnika snaga bezbednosti prešlo na stranu opozicije - i to prema izvorima opozicije, ipak istina je da ih je bilo samo 20-ak. U svakom slučaju to su zapravo vrlo male brojke, naročito imajući u vidu kako je jučerašnji dan, a tako je najavljivan i od strane opozicije i od strane SAD-a, trebao da bude nekakva prekretnica u celoj ovoj napetoj situaciji, dan kada će "cela vojska okrenuti Maduru leđa". Ipak, to nije niko uradio čime se može zaključiti da ako je ovo juče bio svojevrsni pokušaj državnog udara, onda je isti u potpunosti propao.

Što se pak tiče Huana Guaida koji "lično predvodi" dostavu pomoći preko granice, prema informacijama izvora s terena, njega juče na granici nije bilo. Dan ranije se na kratko pojavio na koncertu koji je organizovan od strane Ričarda Bransona, ali ako su se neki nadali da će Guaido biti na čelu kolone koja kreće golim rukama na snage bezbednosti, Guaido ih je razočarao.

Šta će se dogoditi sada? Glavni orkestrator svega ovoga, Trampova administracija je, razumljivo, krajnje isfrustrirana razvojem situacije. Posebno je ljut onaj najratoborniji iz ratoborne skupštine, američki savetnik za nacionalnu sigurnost Džon Bolton. Juče je još jednom zapretio vojsci Venecuele ističući kako imaju samo dva izbora: pustiti ulazak američke pomoći ili se suočiti s još više sankcija i još većom izolacijom.

Međutim, i Boltonu će uskoro ponestati takve "artiljerije" - naime, Venecuela je već pod izuzetno strogim sankcijama, uključujući i pojedinačne sankcije protiv gotovo celog vojnog vrha. Nivo sankcija prema Venecueli je negde na nivou sankcija prema Iranu i Severnoj Koreji. Drugim rečima, Bolton i ekipa nemaju više previše manevarskog prostora za ovakve udarce.

To znači da će morati da krenu s nečim jačim, ali to može biti i potencijalni novi fijasko. Iz ove situacije trebali bi nešto da nauče naučiti, a najvažnija lekcija je - vojska je uz Madura i to se neće tako lako promeniti. Ako bi SAD sada pokušao silom da sprovodi smenu režima lako bi im se mogao dogoditi novi Zaliv svinja.

Međutim, ova administracija je toliko hiper-agresivna u zadnje vreme da takvi scenario ne bi iznenadio. Pompeo i Bolton nisu Madura još ni okrznuli, a već najavljuju nove smene režima u Nikaragvi, Kubi...

Dakle, neće sada dozvoliti da ispadne da ih je Maduro u par poteza deklasirao. Vlasti u Karakasu juče su dobile bitku, ali rat i dalje traje. Tu je i sada već vrlo frustrirani "predsednik" Huan Guaido koji je juče, nakon propasti njegovog pompeznog najavljivanog plana, poručio kako bi SAD sada trebale da razmotre "sve opcije" kako bi se s vlasti srušio Nikolas Maduro.

Guaido zove svoje šefove i mentore u pomoć. Već je ranije rekao kako bi bio spreman da "odobri" američku vojnu intervenciju u Venecueli, doslovno prizivajući na rat i vojnu agresiju kako bi se na temelju iste domogao predsedničke fotelje. Guaido sada želi "sve opcije" i želi ih odmah, jer on sam ih više nema. Pitanje je šta se može zapravo očekivati - ne bi iznenadilo da su njegovi šefovi pomalo ljuti na njega od jutros. Ipak juče nije uradio ono što se od njega očekivalo, a očekivalo se da, ako treba, baci ljude u smrt. Možda bi ovaj to i učinio, da je mogao, ali nekako se čini kao da opozicioni simpatizeri s kolumbijske strane granice nisu bili odveć spremni jurišati na vojsku par stotina metara dalje, iako su ih dan ranije na to pripremali Guaido i njegov britanski prijatelj Branson.

Guaidov plan, u suštini, i nije bio tako loš - oko 250.000 ljudi došlo je na besplatan koncert na granici s Venecuelom, u Kukuti. Da je ta gomila krenula silom na granicu teško bi ih i vojska zaustavila, bez velikog krvoprolića bilo bi nemoguće. Međutim, čini se kako su mnogi došli da besplatno slušaju regionalne muzičare.

Nikolas Maduro je juče prekinuo diplomatske odnose s Kolumbijom dajući njihovim državnicima 24 sata da napuste zemlju. Maduro je jasno istakao da ova jučerašnja situacija predstavlja napad na Venecuelu uz potporu Kolumbije i kako je to i više nego dovoljan razlog da se prekinu diplomatski odnosi s takvom zemljom.

Tokom današnjeg dana ne očekuje se previše događaja, ali već sutra, u ponedeljak, Huan Guaido će se u Bogoti, glavnom gradu Kolumbije, sastati s predstavnicima 14 zemalja Latinske Amerike, a na sastanak dolazi i američki potpredsednik Majk Pens. Očigledno je kako će Guaido dobiti nova uputstva šta treba da radi.  Danas će, očekivano, Madura nazivati brutalnim sadistom koji gladnom narodu uskraćuje humanitarnu pomoć, ali te informacije su pogrešne. Venecuela prima pomoć i dozvoljava joj ulazak u zemlju - ali ne prima niti želi američku pomoć.

Svako ko malo bolje poznaje istoriju Latinske Amerike u 20. veku zna kako je USAID asocijacija vršila smene “neposlušnih” državnika po celom regionu. U tom kontekstu "pomoć" je zaista Trojanski konj kojim se iznutra nastoje rušiti nepodobne vlasti.