HOLOKAUST SVETSKIH RAZMERA: Kako bi izgledao Drugi korejski rat?

Neprestane pretnje ratom, osvetom i uništenjem bile su na vrlo visokom nivou nedeljama. Svetski mediji stvorili su atmosferu straha i panike u kojoj nije bilo pitanje hoće li se rat dogoditi, već je pitanje kada.

Premda je verovatnost rata vrlo mala, treba se zapitati kako bi izgledao Drugi Korejski rat ako bi nekim neočekivanim preokretom do njega ipak došlo.

KIM NA KORAK OD CILJA: Americi se ledi krv u žilama!

Dovoljno je pogledati prošli sukob da bi se zaključilo da novi rat ne bi doneo ništa dobro. Korejski rat između 1950. i 1953. bio je fatalno smrtonosan. Oko dva miliona Korejaca, uključujući civile, izgubilo je život zbog rata. Uz velike ljudske gubitke rat je na Korejskom poluostrvu uzrokovao i masovna razaranja. Rat je koštao SAD oko 20 milijardi dolara, a Kinu 2.5 milijarde. 

SAMO VI UVODITE SANKCIJE: Nećemo ustuknuti, već ćemo krenuti ka konačnoj POBEDI!

Pre ratnih scenarija treba razmotriti snagu zaraćenih strana

Severna Koreja

Severnokorejska vojska nije slaba. Američka intervencija na Korejskom poluostrvu ne bi mogla imati isti rezultat kao recimo u Iraku. Npr. Snage za specijalne operacije Korejske narodne armije nisu ni izbliza slabe poput Sadamove Republikanske garde koja je brzo poražena. Specijalne trupe, njih oko 180 000 (u užem smislu 30 000 najelitnijih) spremne su u svakom trenutku da nanesu snažne udarce svom južnom susedu i američkim trupama. 

Prema listi portala Global Firepower, Korejska narodna armija (KNA) rangirana je na 23. mestu na svetu. Poseduje 700 hiljada aktivnog vojnog osoblja, a 4.5 miliona rezervista. Na kopnu ima 5 025 tenkova, 4 100 naoružanih borbenih vozila, 2 250 samohodnih topova, 4 300 komada artiljerije, 2 400 višecevnih raketnih bacača. U vazduhu imaju 944 aviona, 458 lovaca, 572 napadačka aviona, 100 transportnih aviona, 169 aviona za trening, 202 helikoptera i 20 napadačkih helikoptera. Na moru poseduje 967 pomorskih plovila, 11 fregata, 2 korvete, 76 podmornica, 438 plovila obalne straže, 25 pomorskih mina. 

Nuklearni program sve opasniji: Severna Koreja pretnja po Rusiju

Demokratska Narodna Republika Koreja (DNRK) je nuklearna država - što je čak zapisano u njenom Ustavu. Pjongjang poseduju oko 20 nuklearnih naprava što čini severnkorejski nuklearni arsenal skromnim, ali efikasnim. Takođe, poseduju moćan hemijski arsenal koji može biti lansiran putem oko 10 000 komada artiljerije koja je skrivena u planinama Demilitarizirane zone. Hemijski arsenal DNRK sastoji se između 2 500 i 5 000 komada oružja, uključujući antraks, velike boginje i kugu. 

Južna Koreja

Vojska Južne Koreje nalazi se na 12. mestu na svetu. Oružane snage Republike Koreje imaju 625 hiljda aktivnog vojnog osoblja i 2.9 miliona rezervista. Na kopnu, poseduju 2 654 tenkova, 2 660 naoružanih borbenih vozila, 1 990 samohodnih topova, 5 374 komada artiljerije i 214 višecevnih raketnih bacača. U vazduhu, ima 1 447 aviona, 406 lovaca, 448 napadačkih aviona, 348 transportnih aviona, 273 aviona za trening, 709 helikoptera i 81 napadački helikopter. Na moru poseduju 166 brodova, 1 nosač aviona, 13 fregata, 12 razarača, 16 korveta, 15 podmornica, 70 plovila obalne straže, 11 pomorskih mina.

Severna Koreja: SAD se spremaju za NUKLEARNI rat - Pretvorićemo ih u pepeo

Sjedinjene Države imaju oko 28 hiljada vojnika u Južnoj Koreji koji bi služili kao polazna osnova za američku intervenciju u slučaju rata i napredne sisteme odbrane poput nedavno instaliranog THAAD sistema. 

Mogući scenariji ratnih sukoba

I - U prvom scenariju Severna Koreja napada Južnu konvencionalnim napadom iz očaja kako bi preduhitrila preventivni napad SAD-a na njena nuklearna postrojenja. U tom scenariju Kina se ne bi uključila u rat na strani DNRK uprkos sporazumu o međusobnom partnerstvu 1961. Pjongjang ne bi koristio nuklearna oružja ni protiv Južne Koreje, ali niti protiv SAD-a, i Amerika ne bi koristila nuklearna oružja protiv Pjongjanga.

A NJIH BAŠ BRIGA ZA SVE: Severna Koreja ZADOVOLJNA lansiranjem balističke rakete!

Cilj takve severnokorejske intervencije bilo bi zauzeti Seul i što veći deo Južne Koreje bi trajali pregovori za prekid rata. Napad bi se dogodio preko Demilitarizirane zone, a zajedno s njim usledio bi sajber napad na ustanove Republike Koreje i SAD-a u regiji. 

Najteže udarce Južnoj Koreji Severni Korejci bi mogli naneti pomoću artiljerije. Preko 10 hiljada različitih komada artiljerije već je postavljena uz Demilitariziranu zonu na 38. paraleli. S tih položaja vojska DNRK može gađati Seul koji je udaljen samo oko 50 kilometara od Severne Koreje. Seul je gusto naseljen grad (ugroženo je 25 miliona stanovnika) pa bi učinak severnokorejske artiljerije bio izuzetno razoran. Seul bi doslovno bio pretvoren u vatrenu stihiju kako je to često spominjala propaganda Severa.

Kimov OSMEH ledi krv u žilama: Svet nije svestan šta ga čega?!

Većina analitičara smatra da bi desetine hiljada vojnika i civila Južne Koreje i SAD-a bili ubijeni u prvih 48 sati rata. Koridori kretanja severnokorejske vojske bi bili pretvoreni u klaonice. Kad bi i samo 10% trupa Severa stiglo u Seul ulične borbe bi se vodile nedeljama, a civili bi bili zatočeni u borbama u unakrsnoj vatri. Osim nešto manje od 30 hiljada američkih vojnika u zemlji se još nalazi nekoliko hiljada američkih državljana koji su članovi porodica razmeštenih trupa.

Masovne žrtve i panika ne bi bili rezervirani samo za Južnu već i Severnu Koreju. Tzv. Plan odmazde Republike Koreje podrazumijeva uništenje delova Pjongjanga čak i ako komunističko vođstvo ne bi koristilo nuklearna i balistička oružja. Američki i južnokorejski planovi odmazde, koji su procurili u javnost, podrazumevaju trenutnu ali odmazdu u skladu sa napadom.

Ako bi Sever pokrenuo veliku invaziju jedino se može nadati brzim i spektakularnim uspesima kako bi uplašio Jug i SAD što bi dovelo do mirovnih pregovora. Na dugi rok Sever bi izgubio konvencionalni rat i bio bi prisiljen da koristi oružja za masovno uništenje. To bi rezultiralo milionima žrtava ako bi nuklearne bombe ili balistički projektili s nuklearnim bojevim glavama bili ispaljeni na npr. Tokijo, Busan ili Seul.

Zaustaviti Kima po svaku cenu: Hoće li Ameri krenuti vojno i izazvati tragediju?!

II - U drugom scenariju, SAD se odlučuje na iznenadni preventivni napad na Severnu Koreju. To je i najverovatniji scenarijo.Takav napad bio bi ograničenih razmera, a ciljao bi samo nuklearna postrojenja. On bi se mogao izvesti s otvorenog mora, gde bi se lansirali projektili s nekog broda ratne mornarice ili podmornice. To je za SAD najmanje riskantna opcija, poput one u Siriji, ali za razliku od Sirije, DNRK može odgovoriti. 

Međutim, takvi napadi i da su u potpunosti uspešni ne bi uspeli da eliminišu nuklearna postrojenja DNRK već bi u najboljem slučaju mogli unazaditi program nekoliko godina. Ako bi se takav scenarijo dogodio, Severna Koreja bi uzvratila verojatno sličnom merom i bombardovala Južnu Koreju ili Japan. Pitanje je da li bi se moglo sprečiti izbijanje potpunog rata. 

III - U trećem scenariju, Južna Koreja i SAD konvencionalno napadaju Severnu Koreju kao preemptivni napad zbog nekog događaja kao što su uspešno testiranje interkontinentalnog projektila Severa ili naglog razvoja nuklearnog programa, nemiri unutar DNRK zbog izbijanja borbe za vlast unutar komunističke elite, građanski rat i sl. Rezultat bi bio vrlo sporo napredovanje savezničkih snaga i rovovski rat, a velika je verovatnoća da bi Kina intervenirala, a moguće čak i Rusija. Takav scenarij je najmanje verojatan, ali svakako najopasniji za svet jer bi mogao dovesti do svetskog rata. 

Ključno je pitanje: Da li Kim Džong Un spreman koristiti oružja za masovno uništenje? Sudeći prema testiranjima, severnokorejski interkontinentalni balistički projektili teško da bi mogli da dosegnu teritoriju SAD-a, što bi mogli učiniti za par godina. Ali zato bi projektili srednjeg dometa bez problema mogli doseći američke baze u Južnoj Koreji, Japanu i čak Guamu.

Šifra Lazarus: Severna Koreja stoji iza globalnog sajber virusa?!

U svim scenarijima, velika žrtva Drugog Korejskog rata bila bi međunarodna trgovina. Kad je 1950. izbio Korejski rat, istočna Azija nije bila pokretač svetske ekonomije kao što je to danas. Dobra je vest da oružani sukob na Korejskom poluostrvu u ne bi bio dug. Ono se nalazi u središtu izuzetno razvijene istočne Azije koja je jedna od najrazvijenijih svetskih regija. Nikome od velikih sila dugačak rat ne bi odgovarao zato što bi iscrpljivao svet. Ne bi se ponovila nova Sirija, Libija, Irak ili Somalija. Ali čak i kratkotrajni rat bio bi prava katastrofa.

Cena eventualnog Korejskog rata II bila bi još veća nego u ratu tokom 1950-ih.