Ima mnogo teorija kako je nastao ''CRNI PETAK'', evo šta je prava ISTINA o njegovom POREKLU!

Crni pETAK / Izvor: Profimedia

Crni petak je glavni šoping dan u toku godine, ne samo u SAD nego i širom sveta.

Još 1863. tadašnji američki predsednik Abraham Linkoln je utvrdio Dan zahvalnosti poslednjeg četvrtke u novembru. Tada, petak posle Dana zahvalnosti još nije bio poznat kao Crni petak. Međutim, u novije vreme su se na društvenim mrežama pojavile tvrdnje kako je čitav događaj proistekao iz doba trgovine robovima.

PRIJAVITE SE ZA POSAO IZ SNOVA! Sami birate radno vreme, nikad nije dosadno, a zarada je ODLIČNA!

DOŠLO ZADNJE DOBA! Širom sveta tučnjave, guranja, divljaštvo, a samo zbog jedne STVARI (VIDEO)

UPRAVO SE STVARA NOVA DRŽAVA?! Posle KRVAVOG RATNOG PAKLA danas se odlučuje o SUDBINI STOTINA HILJADA (FOTO)

Lažne informacije koje se šire društvenim mrežama često su plod izmišljotina koje brzo zažive usled velikog broja šerovanja, pa ljudi lako nasednu, verujući da je to istina. Upravo zbog toga, objava koja cirkuliše Fejsbukom i širi lažno objašnjenje porekla termina ''Crnog petka'', a u kojoj se tvrdi da je taj naziv dobio jer su se navodno, afrički robovi upravo na taj datum nalazili na licitaciji, dobila je dosta šerova pošto su ljudi delili objavu, bez da "zagrebu" po površini.

Naime, na fotografij nisu afroamerički robovi, već 100 ili nešto više zarobljenih Aboridžina, muškaraca i dečaka, koji imaju okove oko vrata, a nastala 1905. godine je u Vindamu, malom lučkom gradu u Australiji. Kako prenose mediji koji su proverili izvor slike, ona je na društvene mreže dospela ubrzo nakon što se pojavila na naslovnoj strani knjige autora Krisa Ovena.

A kada se radi o pravim razlozima, te i periodu nasrtanka, postoji više teorija.

Ovaj termin je prvi put upotrebljen 24. septembra 1869. kao rezultat pada na američkom tržištu zlata. Finansijeri sa Vol strita, Džej Gold i Džim Fisk, radili su zajedno da bi kupili što veću količinu zlata nacije, da bi podigli cenu i povećali profit. Fotografija crne table u njujorškoj Sobi zlata, koja pokazuje padajući cenu zlata, simbolizovala je taj čin. Kada je Goldova i Fiskova zavera otkrivena tog petka, tržište je doživelo slobodan pad i svi su bakrotirali, od Vol strit bankara do farmera.

Crni petak / Izvor: Profimedia

Druga popularna verzija porekla Crnog petka datira iz osamdesetih godina prošlog veka. Tada su trgovci koristili ovaj termin da bi obeležili dan kada "završe u crnom", odnosno naprave profit, jer ljudi troše više novca na popustima.

Treća teorija govori o tome da je termin nastao po danu posle Dana zahvalnosti, kada su trgovci robovima davali popust.

Termin je iskovala policija u Filadelfiji, koja je nazvala ovaj dan "crnim petkom" zbog haosa i problema u saobraćaju dan posle Dana zahvalnosti. Tog dana su tradicionalno počinjale božićne i novogodišnje rasprodaje, pa je policija imala najviše posla.

Na crni petak, nijedan saobraćajac nije smeo da uzme slobodan dan.

Ova opšta pomama za kupovinom na popustu, nije zaobišla ni Srbiju, te je poslednjih godina evidentiran porast gužvi u tržnim centrima, ali i radnjama koji su se priključili globalnom trendu u kojem milioni ljudi ostavljaju enormne sume novca na kasama.

JOŠ JEDAN TERORISTIČKI NAPAD U EVROPI?! Više ljudi ranjeno nožem u Hagu! (FOTO/VIDEO)