ISKRENE ISPOVESTI RODITELJA MASOVNIH UBICA: Ko je kriv što su nam deca počinila strašne zločine?
Otac Andreasa Lubica, pilota Džermanvingsa, koji se pre dve godine zabio u planinu i tako ubio 149 nedužnih ljudi, prekinuo je svoju dvogodišnju tišinu na drugu godišnjicu tragedije.
Održao je konferenciju za medije na kojoj je objavio da ima dokaze da je njegov sin nedužan, što je izazvalo bes porodice žrtava.
Nakon masovnih ubistava, mediji i javnost se često pitaju jesu li za tragediju krivi sami roditelji ubica. Profesor kliničke psihologije sa Kolumbije, Endru Solomon, napisao je knjigu upravo o tome.
- Otkrio sam da se uglavnom radi o dobrim ljudima koji su i sami šokirani time što se dogodilo, objasnio je.
Kao primjer navodi Adama Lancu, koji je ubio 26 ljudi u osnovnoj školi u Konektikatu 2012., a neposredno pre toga i soptvenu majku Nensi. Međutim, na komemoraciji za žrtve Barack Obama nije je spomenuo kao žrtvu, budući da ju je javnost smatrala krivom što nije lečila sina i tako sprečila pokolj.
Piter Lanca, Adamov otac, rekao je kako više ne može da podnese svoje prezime i da je razmišljao da ga promeni, ali da bi to izgledalo kao da se želi sakriti od činjenica. Također je naglasio da Adam nije pristajao na lečenje i da psiholozi i psihijatri koji su ga pregledali nisu mogli nikako mogli da naslute šta bi mogao učiniti.
Otac Andersa Brejvika, koji je ubio 77 ljudi u Norveškoj 2011., priznao je da je ozbiljno razmišljao o samoubistvu. Jens Brejvik objavio je 2014. godine knjigu "Moja krivica? Očeva priča", u kojoj je pokušao da objasni svoj odnos sa sinom i njegovom majkom. Objasnio je da je odlučio da je napiše nakon što je pročitao brojne neistinite natpise o sebi.
"Moram nastaviti sa životom, iako sam otac masovnog ubojice. Nikada to neću moći zaboraviti", zaključuje.
Sju Klebold, majka jednog od ubica koji su 1999. u srednjoj školi u Koloradu ubili 12 učenika i jednog profesora, kaže da se godinama mučila da prihvati što je njezin sin učinio. "Okrutnost koja je obeležila kraj njegovog života dokazala mi je da je on bio posve drugačija osoba od one kakvom sam ga smatrala", izjavila je.
Tek je šest meseci nakon ubistva saznala da joj je sin dve godine razmišljao o samoubistvu."Ne možemo znati ili kontrolirati sve što naši najmiliji misle ili osećaju. Moramo naučiti kako da sebi oprostimo što nismo znali i što nismo postavili prava pitanja", dodala je.
Psihijatri tvrde da u većini slučajeva masovnih ubistava koja završe samoubistvom počinilaca razlog ostane nepoznat.