ISTINA O UTICAJU TOPLOG VREMENA NA KORONU: Naučnici otkrili kako će se virus ponašati tokom LETA
Toplo vreme i tropska klima zaista mogu pomoći u smanjenju širenja kovida 19, pokazalo je novo istraživanje. Teorija koja je bila aktuelna na početku pandemije, da bi potom bila napuštena, sada se ponovo uzima u razmatranje, jer je najnovija studija pokazala da toplota i UV zraci ipak negativno utiču na virus. Made ne u takvoj meri da ga ubijaju...
DA LI ĆE SE PROMENITI OGRANIČENJA BRZINE? Priprema se novi Zakon o bezbednosti saobraćaja - na ovim deonicama drugačija pravila
TUGA! MLADA MAJKA PREMINULA OD KORONE: Izgubila bitku pred zoru u batajničkoj kovid bolnici
SRBIJA USPEVA U NAJVAŽNIJOJ BROBI: Do danas dato ukupno 3.567.751 doza vakcine protiv korona virusa
Studija je otkrila da mesta s toplim temperaturama i dužim satima sunčeve svetlosti, poput zemalja blizu ekvatora i onih koje imaju pravo leto, beleže nižu stopu slučajeva korone u poređenju sa zemljama udaljenijima od ekvatora i onima s hladnijim vremenom, piše Lajv Sajens.
Spoznaje su se pokazale pouzdanima čak i nakon što su istraživači uzeli u obzir druge faktore koji mogu uticati i na širenje korone i na broj prijavljenih slučajeva, poput nivoa urbanizacije u zemlji i intenziteta testiranja na koronu. Ipak, autori studije naglašavaju da njihova otkrića ne znače da će letnje vreme eliminisati covid-19, ali ljudima to može pomoći u borbi protiv bolesti.
Korona neće nestati tokom leta
– Naši rezultati ne znače da će bolest nestati tokom leta ili da neće pogađati zemlje blizu ekvatora. Umesto toga, više temperature i intenzivnije ultraljubičasto zračenje leti verovatno će pripomoći javnozdravstvenim merama u suzbijanju virusa SARS-CoV-2, novog koronavirusa koji uzrokuje covid-19 – napisali su autori rada objavljenog 27. aprila u časopisu Sajentifiks Riports.
Ubrzo nakon što je u zimu 2020. godine započela pandemija kovida, spekulisalo se da letne temperature mogu doneti olakšanje. Zaista, mnogi respiratorni virusi, uključujući viruse gripa, pokazuju sezonski obrazac, vrhunac dosežu zimi i opadaju leti. Naučnici ne znaju sa sigurnošću zašto virusi slede sezonski obrazac, ali smatra se da brojni faktori imaju ulogu. Na primer, studije sugerišu da su mnogi respiratorni virusi stabilniji i duže se zadržavaju u vazduhu u hladnijim okruženjima s niskom vlagom, ističe Lajv Sajens. Ljudsko ponašanje, poput okupljanja u zatvorenom zimi, takođe bi moglo podstaknuti prenos virusa.
Studije u laboratorijskim uslovima takođe su otkrile da visoke temperature i vlaga smanjuju preživljavanje virusa SARS-CoV-2, ali nije bilo sasvim jasno odnosi li se to i na prenos u stvarnom životu. U novom istraživanju naučnici su analizirali podatke iz 117 zemalja, koristeći brojke o širenju covida-19 od početka pandemije do 9. januara 2021. Statističkim metodama istraživali su odnos između zemljopisne širine, što utieče na količinu sunčeve svetlosti, kao i na temperaturu i vlažnost, te stope širenja covida-19.
"Toplina i sunčeva svetlost smanjuju širenje virusa"
Takođe su koristili podatke Svetske zdravstvene organizacije za kontrolu faktora koji mogu uticati na stopu zaraze covidom-19 u nekoj zemlji, poput zračnih putovanja, izdataka za zdravstvenu zaštitu, odnosa starijih i mlađih ljudi te ekonomskog razvoja. Otkrili su da je svaki porast zemljopisne širine od ekvatora za jedan stupanj povezan s povećanjem broja slučajeva covida-19 od 4.3 posto na milion ljudi. To znači da zemlja 1.000 kilometara bliža ekvatoru u poređenju s drugom može očekivati 33 posto manje slučajeva covida-19 na milion ljudi, pod uslovom da su svi ostali faktori jednaki.
– Naši su rezultati u skladu s hipotezom da toplina i sunčeva svetlost smanjuju širenje virusa SARS-CoV-2 i prevalenciju covida-19 – navode autori studije iz Heidelberškog instituta za globalno zdravlje u Nemačkoj i Kineske akademije medicinskih nauka u Pekingu.
Otkrića takođe znače da se pretnja ponovnog oživljavanja epidemije može povećati tokom zime, kao što se videlo u mnogim zemljama severne hemisfere u decembru 2020. i januaru 2021. godine.
Autori ukazuju da je njihova studija uključivala podatke samo do 9. januara 2021. godine, pre nego što su se brojne verzije covida-19, uključujući sojeve koji su se prvi put pojavili u Južnoj Africi i Velikoj Britaniji, počele širiti svetom, pa nije jasno hoće li i ti sojevi slediti sezonalni obrazac infekcije, zaključuje Lajv Sajens.