JESMO LI SAMI U UNIVERZUMU?! Čerčil 1939.godine, pred vihorom rata svojim ESEJOM šokirao svet!
Hitler je već pokorio jednu i po državu, dok se spremao da napadne i treću, Italija, Španija i Portugal su već tada bile fašističke diktature, a ni ostatak Evrope nije bio u mnogo boljem stanju. Te 1939. godine istorija je grozničavo čekala Vinstona Čerčila, a on je, praktično pet minuta pre nego što će postati premijer i pokrenuti spašavanje sveta, napisao esej o mogućnosti postojanja razumnog života van Zemlje.
U OVO VREME PRE STO GODINA SVET JE DOBIO PRVOG MILIJARDERA: Evo o kome se radilo (FOTO/VIDEO)
Esej je napisao na 11 stranica s naslovom "Jesmo li sami u univerzumu?"
Nadobudni novi direktor Američkog nacionalnog Čerčilovog muzeja u Fultonu Timoti Rajli iskopao je zagubljeni Čerčilov esej na 11 stranica "Jesmo li sami u univerzumu?".
Esej je bio zagubljen još od 1980. piše Nature, a čim ga je pronašao, direktor muzeja prosledio je kopiju bivšem naučniku na teleskopu Habl, astrofozičaru Mariju Liviju. Čerčilova sklonost nauci nije ni ranije bila tajna. S esejom se, međutim, pokazuje koliko je taj čovek razumeo prirodu i bio u toku apsolutno najsvežijih naučnih otkrića svog vremena.
- Jednog dana, možda čak ni u tako dalekoj budućnosti, biće moguće putovati na Mesec, ili čak na Veneru ili Mars - pisao je 30 godina uoči prvog čovekovog spuštanja na Mesec. Još zanimljivije je to što je 1939. koristio neke od omiljenijih argumenata, na primer, jednog Karla Sagana.
Naveo je da u svemiru postoje stotine hiljada galaksija, da svaka u sebi sadrži milijarde zvezda, dakle da je reč o tolikim brojevima da je apsolutno nemoguće da u svom tom nepreglednom mnoštvu ne bi postojale planete s uslovima za život.
Danas procenjujemo da je u svemiru takvih dve hiljade milijardi galaksija i da svaka ima prosečno stotinjak milijardi zvezda, no brojevi s kojima Čerčil barata u svoje vreme, brojevi su koje je koristio Edvin Habl oko 1930. godine.
To što je Čerčlil bio upoznat s materijom, u vremenu kada nije bilo ni interneta ni TV-a, a izdavaštvo je bilo kudikamo slabije nego danas, pokazuje da je budući ratni britanski premijer bio zaista pametan čovek koji je kopao po literaturi i nastojao biti još i pametniji.
To pokazuje i njegova revizija eseja malo pre smrti. Izvorno se članak zvao "Jesmo li sami u svemiru?". Kako je naučni svet u to doba počeo koristiti izraz univerzum, Čerčil je išao u korak s vremenom i prilagodio naslov eseja.
APRILSKA ODMAZDA: Pre 75 godina nacistička Nemačka napala Jugoslaviju (VIDEO-FOTO)
Esej i inače otkriva duh nekoga ko je svakodnevno pratio šta se zbiva u nauci. Pisao je da je život moguć samo u rasponu od nekoliko stepeni Celzijusa ispod nule do tačke ključanja, da bi posledično morala biti reč o planeti u odgovarajućem pojasu oko matične zvezde, sunca.
Takođe, bilo mu je jasno da, ako je uslov tekuća voda, planeta mora biti takve mase da molekule vode, bilo u gasovitom ili u tečnom stanju, ne mogu bežati njenom gravitacionom uticaju u svemiru. Drugim rečima, sveo je uslove naseljivosti planeta na ono što u nauci i danas, a što, nažalost, ogromna većina čovečanstva ni danas ne baštini kao deo opšte kulture.
- Nisam impresioniran uspesima naše civilizacije da bih smatrao da smo jedina tačka u celom univerzumu koju nastanjuju živa, misleća stvorenja, ili da smo dosegli najviši nivo mentalnog i fizičkog razvoja koja se pojavila u ogromnom rasponu prostora i vremena - napisao je Čerčil.
BOLJE RAT, NEGO PAKT! Ovako je Beograd rekao NE Hitleru
Pokazao je time da bi, da se nije bavio politikom i ratom, očito ostavio možda i jednako dubok trag u istoriji na drugi način. Još 1931. on je imao još bolji esej "Pedeset godina u budućnosti" u kojem je opisao korišćenje nuklearne fuzije za dobijanje energije.
- Ako bismo atome vodonika iz pola litre vode mogli tako manipulisati da se stapaju u atome helijuma, dobili bismo toliko energije koliko bi uređaj snage 1000 konjskih snaga moglo pokretati celu godinu - napisao je.
Zapravo bi se dobilo i puno energije više od opisanog. Fascinantno je to što je pre 86 godina pisao o najmodernijim naučnim otkrićima energetskog korišćenja nuklearne fuzije, onoga na šta se upravo danas troše milijarde evra i dolara kako bi se konstruisali i održavali eksperimentalni fuzijski reaktori s perspektivom da u bliskoj budućnosti napokon dobijemo čistu, jeftinu i sigurnu energiju.