Juriš keltskog tigra: Kako su Irci od svoje siromašne zemlje napravili državu blagostanja?

Republika Irska je prošle godine ostvarila privredni rast od 5.2 odsto i time treću godinu zaredom potvrdila titulu najbrže rastuće privrede u Evropskoj uniji.

Rast irske privrede je prošle godine ujedno bio više nego trostruko veći od proseka EU od 1.7 odsto. Iako svetska ekonomija prolazi kroz napeta vremena zbog usporavanja ekonomskog rasta Kine i američkog nametanja protekcionizma i drugih nesigurnosti - Irska doživljava svojevrsno zlatno doba!

Irska se od zaostale države koja je trpela velika iseljavanja i čak primala stranu finansijsku pomoć pretvorila u pokretača razvoja evropske privrede i Keltskog tigra kojem i napredne zapadnoevropske zemlje mogu pozavideti. Časopis Ekonomist je 2005. proglasio Irsku za državu s najvećim kvalitetom života na svetu.

Irska ekonomska priča je danas lepša strana EU ali njene uspehe evroskeptici i pristalice izlaska Velike Britanije iz zajednice evropskih porodica ignorišu i omalovažavaju. Rezultati su međutim jasni i ne mogu se izbrisati.

Kako su Irci uspeli da od svoje siromašne zemlje naprave državu blagostanja koja privlači migrante iz celog sveta? Postoje četiri razloga zašto je irska privreda najbrže rastuća u EU.

Prvi razlog je visok skok izvoza koji je 2015. iznosio 111 milijardi evra. Farmaceutska i hemijska industrija, medicinska oprema, kompjuteri i kompjuterska oprema i alkoholna pića glavni su izvozni proizvodi.

Drugi razlog je nikad veća potrošnja građana. Potrošnja građana 2015. iznosila je 22.6 milijardi evra vrednosti proizvoda i usluga, a od toga je vrednost onlajn narudžbina iznosila oko 2.4 milijarde evra. Stopa nezaposlenosti je više nego prepolovljena u poređenju sa rekordnih 15-16 odsto za vreme krize. Snažan rast novih radnih mesta podstakao je rast lične potrošnje za tri odsto u 2016.

Treći je razlog taj što irska vlada troši nikad manje novca na javna ulaganja. Potrošnja vlade se 2015. smanjila za sedam odsto u odnosu na 2014, a većina novca je investirana u obrazovanje, zdravstvo i socijalnu pomoć.

Četvrti je razlog činjenica da je Irska postala raj za strane investitore. Kapitalne investicije su 2015. porasle za čak 28 odsto u odnosu na 2014.

Irsko ministarstvo finansija očekuje da će se rast privrede održati iznad tri odsto u svakoj od iduće tri godine, a prema drugim procenama, ako Velika Britanija izgubi pristup jedinstvenom tržištu EU nakon izlaska iz članstva, irski BDP mogao bi biti smanjen za 3.5 odsto u 10-godišnjem razdoblju.

A kako Bregzit može da utiče na irsku privredu? Irska se inače smatra najranjivijom u EU zbog snažnih trgovinskih veza s najbližim susedom. Usporavanje rasta kineske privrede mnoge ekonomiste širom sveta je dovelo do panike, uključujući i irske stručnjake. Međutim, sadašnji irski ekonomski bum je stabilniji i održiviji nego ikad, zato što se zasniva na snažnom izvozu i stranim investicijama, koje će teško nestati čak i ako Kina i dalje bude usporavala.

Pre tridesetak godina sve je bilo drugačije. Tokom osamdesetih godina prošlog veka irski životni standard nije bio puno veći od recimo hrvatskog. Bio je dosta niži od prosečnog standarda u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili Zapadnoj Nemačkoj. Još sredinom osamdesetih Irska je bila jedna od najsiromašnijih i privredno najnerazvijenijih država Europe. Njen BDP po glavi stanovnika bio je dve trećine puta manji od proseka tadašnje EEZ (današnje EU).

Od tog perioda počinje vrlo brz rast irske privrede - pogotovo tokom devedesetih. Razvojni put irske privrede je jedan od najfascinantnijih u savremenoj istoriji Evrope zbog skromnih prirodnih, ljudskih i kapitalnih resursa.

Irska je nadimak Keltski tigar stekla zahvaljujući protržišnim reformama, pa je tako danas Irska jedna od najslobodnijih ekonomija Evrope i sveta. Prema Indeksu ekonomske slobode 2015. Irska je rangirana na 9. mestu na svetu po ekonomskim slobodama.

Šta je sve uradila Irska od sredine osamdesetih: mnoga državna preduzeća su privatizovana, javni sektor je značajno smanjen (udeo državne potrošnje u BDP-u smanjen je s 53 odsto na oko 32 odsto), porezi na dobit preduzeća su srezani i ostali su na relativno niskim nivoima, tržište je liberalizovano, najviše marginalne stope poreza na dohodak su smanjivane što je privuklo veliki broj stranih kompanija i ohrabrilo domaće investitore u pokretanju biznisa, a što je dalje dovelo do impresivnih stopa privrednog rasta, smanjenja nezaposlenosti i povećanja realnih plata radnika.

Prosečna stopa privrednog rasta između 1995. i 2000. je iznosila oko 10 odsto, gotovo ceo period od sredine osamdesetih do 2007. su godišnje stope rasta BDP-a bile iznad pet odsto, nezaposlenost je u isto vreme pala sa skoro 20 odsto na ispod 5 odsto (iako je udeo zaposlenih u javnim preduzećima opao za dve trećine), a javni dug je značajno smanjen. Takođe, Irska je ostvarila značajne pozitivne pomake u obuzdavanju inflacije i promeni negativnih migracijskih tokova stanovništva. Danas je Irska u visini per capita bruto domaćeg proizvoda pretekla čak i Veliku Britaniju u čijoj je političkoj i privrednoj seni vekovima živela.

Nakon 24 godine rasta između 1984. i 2007. irska privreda je ušla u recesiju zbog izbijanja svetske finansijske krize. Nakon dvogodišnje recesije irski BDP podigao se za 2.2 odsto 2011. i 0.2 odsto 2012, što je uglavnom bilo podstaknuto izvozom. Izazovi su se nastavili pa je kriza evrozone prouzrokovala da irska privreda opet zapadne u recesiju između trećeg kvartala 2012. i drugog kvartala 2013. Ali irska ekonomija je stabilno porasla 2014. za 4.8 odsto.

Irska se vrlo brzo oporavila od teške finansijske krize koja ju je čak gurnula 2010. u program međunarodne finansijske pomoći. Do 2010. banke u Irskoj su izbavljene iz dugova u iznosu od 64 milijarde evra zahvaljujući intervenciji MMF-a.

Službene statistike pokazale su da je 2015. irski BDP porastao za čak 26.3 odsto što je izrazilo sumnju kod mnogih stručnjaka koji su to pripisali računovodstvenim praksama velikih kompanija, ali BDP je zasigurno snažno porastao.

Nekoliko godina nakon krize stope nezaposlenosti 2012. dosegle su 15.2 odsto, a 31 odsto kod mladih. Ali poslednjih godina stanje se znatno popravilo. Iz godine u godinu nezaposlenost je padala te je krajem 2016. iznosila 7.2 odsto, a u oktobru ove godine samo 6 odsto.

No, najveći problem je što Irci često nemaju potrebne stručne kvalifikacije da bi obavljali mnoge poslove. Irska ima jedan od najvećih nedostataka kvalifikovane radne snage u EU i to pruža priliku imigrantima da popune ta radna mesta. Irska je poznata po svojoj raširenoj emigraciji pa je tako 2015. svaki šesti rođeni Irac živeo u inostranstvu. No, 2016. Irska je prvi put u sedam godina imala veći broj useljenika nego iseljenih osoba. Samo oko 8 odsto stanovništva živi ispod praga siromaštva.

Jačanje prosperiteta i životnog standarda učinilo je Irsku super privlačnom državom za imigrante. Otkad je 2004. Poljska ušla u EU oko 150.000 Poljaka došlo je u Irsku zajedno s brojnim imigrantskim grupama iz srednje i istočne Europe. Deset odsto stanovništva 2006. su činili migranti. Četvrtina majki novorođene dece 2009. su bile rođene izvan Irske. Osim evropskih migranata, useljenici dolaze iz Afrike, Brazila i Indije... Dablin se pretvorio u pravo kosmopolitsko središte gde ljudi različitih nacija, rasa i veroispovesti žive u miru.

Javni sektor u Irskoj je za evropske standarde relativno mali, pogotovo kad se uzme u obzir privredni razvoj. U Irskoj državna potrošnja iznosi ispod 40 odsto BDP-a, a nižu državnu potrošnju imaju samo baltičke zemlje i Rumunija, koje su značajno siromašnije. Takođe, porezno opterećenje u Irskoj u odnosu na BDP je relativno nisko.

Jedan od pokretača ekonomskog rasta je niska stopa korporativnog poreza koji trenutno iznosi 12.5 odsto. Danas su prosečne plate u Irskoj oko tri puta veće od recimo hrvatskih i iznose oko 2.479 evra.

Irski nominalni BDP 2016. iznosio je oko 0.3 milijardi USD što Irsku svrstava na 40. mesto na svetu što je veliki uspeh za državu s 4.7 miliona stanovnika. BDP po glavi stanovnika iznosi 62.562 dokara. Irska radna snaga broji 2.2 miliona radnika. Inflacija je ove jeseni iznosila 0.2 odsto.

Keltski tigar je 2015. izvezao 123 milijardi dolara roba i usluga. Glavni izvozni partneri su SAD, Velika Britanija, Belgija, Nemačka, Švajcarska i drugi, a najveće države iz kojih Irska uvozi su takođe Britanija, SAD ali i Nemačka i Kina.

Članstvo u EU omogućilo je Irskoj uspešnu realizaciju izvozno orijentisane razvojne strategije i otvorilo vrata sredstvima iz evropskih razvojnih fondova. Orijentacija prema SAD (iako Irska nije članica NATO-a) otvorila je vrata američkim investicijama, pogotovo velikim korporacijama koje otvaraju hiljade radnih mesta na ostrvu. Irska je u svakom slučaju dobitnik u procesu globalizacije i predstavlja pozitivan primer malim tranzicijskim privredama.

Određene slabosti irskog ekonomskog modela prvenstveno su vezane uz preterano oslanjanje na strane direktne investicije, nedovoljnu podršku domaćem preduzetništvu i nerešena socijalna pitanja.

U budućnosti po svim procenama Keltski tigar beležiće nove uspehe zahvaljujući privredi koja se prilagodila dinamičnim i nesigurnim uslovima 21. veka.