"KAKO SAM SE 86 DANA BORIO SA KORONOM" Stavili su ga u veštačku komu, a najgore je bilo kada se pojavila nada

Babak Hosrošahi / Izvor: Profimedia

Hosrošahi kaže da uopšte ne zna kako se zarazio, da se čuvao, prao ruke i nikada nije putovao javnim prevozom

Babak Hosrošahi (61) primljen je u bolnicu 22. marta zbog infekcije korona virusom, a posle 86 dana je najzad otpušten. U članku za Bi-bi-si otkrio je kako je izgledao njegov boravak u bolnici i iskoristio priliku da zahvali osoblju, kome, kako kaže, duguje život.

"Bolest je aktivna, nije pod kontrolom" Još jedna zaraza potresa svet: NAJVEĆI RIZIK SU SAHRANE

KORONA ZADALA ŽESTOK UDARAC BRITANSKOM DIVU: Prodaja odeće drmatično pala, otkazi pljušte, bankrot na pomolu

"Uradi sam" sistem za borbu protiv korone: ŠVEĐANI MENJAJU STRATEGIJU

Hosrošahi kaže da uopšte ne zna kako se zarazio, da se čuvao, prao ruke i nikada nije putovao javnim prevozom. Sve je počelo u petak, 13. marta, kada mu je devojka došla u posetu. Osećao se čudno, ali je tek sutradan izmerio temperaturu, koja je iznosila 38,5 stepeni Celzijusa. Pozvao je hitnu službu, a oni su mu rekli da sačeka još nedelju dana pre nego što pozove hitnu pomoć. Za to vreme temperatura mu je stalno bila visoka i osećao se sve lošije.

- Bilo mi je naporno da odem u drugu sobu. Jedva sam ustajao iz kreveta da bih nešto pojeo, bilo mi je veoma loše i onda je prijatelj pozvao hitnu pomoć - kaže Babak.

Dvadeset drugog marta smešten je u Univerzitetsku bolnicu Vest Midlseks u Londonu. Poslednje što pamti je da mu je medicinska sestra donela hranu, piletinu, i da se mučio da nešto stavi u usta.

- To je sve što pamtim. Ta soba, poslednji obrok. Izgleda da sam zvao ljude i slao poruke porodici, ali i razgovarao s lekarom pre nego što su me uveli u veštačku komu. Ali ja se toga ne sećam. Tri i po nedelje kasnije probudio sam se na odeljenju za intenzivnu negu – kaže Hosrošahi.

Dok je bio u veštačkoj komi, stavili su mu traheostomu kako bi lakše disao. Bio je priključen na respirator. Levo plućno krilo mu je kolabiralo. Kad se probudio, nije ništa pitao, prihvatio je da mora da bude tu.

- Sećam se da sam se pitao gde su mi naočare, jer ne vidim bez njih. Nisam mogao da govorim i bio sam dosta smušen - kaže bivši pacijent.

Onda su mu sestre dale blokčić da im napiše šta mu treba.

- Hteo sam da im napišem da mi daju vode, ali na papiru su bile obične škrabotine. Onda su mi dale tablu sa slovima, ali kad sam želeo da pokažem slovo "v", pokazao sam slovo do njega. Tek posle nekoliko dana ponovo sam mogao da pišem - kaže Hosrošahi.

U narednom periodu postepeno je intenzivirao pokrete. U početku su mu govorili da sedne na ivicu kreveta, zatim na stolicu, da bi mu potom postepeno pomagali da stane na noge i hoda.

- Na kraju sam pomoću hodalice šetao po odeljenju i, naravno, uz pomoć velike količine kiseonika - kaže on.

Fizioterapeut mu je posle toga rekao: "Bravo, ovo je kao da ste pretrčali maraton".

Negde oko tridesetog dana fizioterapeut mu je rekao da ustane, ali on nije mogao i pomislio je: "Da li ću se ikada oporaviti?"

- Gubio sam dah, bio sam priključen na aparat, ali sledećeg dana sam uspeo da ustanem i fizioterapeut je rekao: "Izaći ćete vi odavde na sopstvenim nogama".

Od tada je sve radio sa jednim jedinim ciljem: da izađe iz bolnice.

Posle 50 dana premešten je na odeljenje kako bi se pripremio za odlazak iz bolnice. Međutim, posle dva-tri dana počeo je da drhti i groznica mu se vratila. Pozvao je bolničarku i posle nekoliko sekundi okružili su ga lekari i odvezen je na Odeljenje za hitne slučajeve radi detaljnijeg pregleda. Ispostavilo se da ima infekciju.

- Jedan od razloga zašto sam toliko dugo ostao u bolnici bio je taj što su mi oslabili mišići grla. Osoblje mi je prepisalo vežbe i pratilo napredak. Na kraju su ustanovili da sam dovoljno ojačao da mi izvade sondu. Pustili su me kući kao slobodnog čoveka, bez cevčica i žica na telu - kaže bivši pacijent i ističe da je duboko zahvalan medicinskom osoblju.

- Ne bih bio ovde da nije bilo njih, neverovatni su. Žalimo se na njih, ali kad su vam potrebni i kad si u sistemu, ništa im nije teško. Spasli su mi život - kaže on.

Hosrošahi je rekao poslodavcu da se neće skoro vraćati na posao.

- Vidim sebe kao čoveka koji je jednom nogom u penziji. Korona virus više nemam, to je sigurno. Ali posledice boravka u bolnici... Još se oporavljam od njih i trebaće mi još neko vreme za to.

Kaže da mu i dalje ponestaje dah kad prelazi kratke razdaljine i da i dalje jede mekanu hranu.

- Kad sam izašao iz bolnice, jeo sam samo pasiranu hranu, jer su mu mišići u grlu bili tako slabi. Nabacio sam par kilograma od tada, ali zaista mi nedostaje pravi iranski kebab - kaže Hosrošahi.

NEVEROVATNO OTKRIĆE! KORONA VIŠE NIJE KAPLJIČINA BOLEST: Naš epidemolog otkrio koliko dugo ČESTICE OSTAJU U VAZDUHU