META NAPADA VIŠE PUTA KROZ ISTORIJU: Ključni trenuci kada je zgrada američkog Kapitola bila u opasnosti
Veteran vazduhoplovnih snaga ubijena je, a još troje Trampovih pristalica podleglo je povredama tokom nasilnih demonstracija u domu Kongresa Sjedinjenih Država. Ali ovo nije prvi put da je Kapitol Hil u centru pažnje.
POLICIJA JE PUSTILA DEMONSTRANTE DA UĐU U KAPITOL? Isplivali šokantni snimci nereda u Americi (VIDEO)
UPUĆENE PRETNJE, NEMA PRILAŽENJA: Američka policija hitno zatvorila Kapitol, niko nije siguran!
KO JE "ČOVEK SA ROGOVIMA" KOJI JE SINOĆ PROVALIO U KONGRES? Sada je konačno otkriveno zašto tako izgleda
Agencije za sprovođenje zakona u Vašingtonu analiziraju šta je krenulo po zlu 6. januara, i zašto je pristalicama odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa bilo dozvoljeno da pristupe zgradi Kongresa.
Kongres je juče potvrdio Džoa Bajdena za 46. predsednika Sjedinjenih Država u ranim satima nakon zasedanja Senata čija sednica je odložena zbog protesta na više od pet sati. Šta je Kapitol i koji su se još dramatični incidenti tamo dogodili?
Britanci su ga spalili 1814. godine
Godine 1776. Sjedinjene Američke Države postale su nezavisne od Britanije i prvi predsednik Džordž Vašington je odvojio Distrikt Kolumbiju od Merilenda i unajmio je francuskog arhitektu Pjer Šarla L’Enfanta da isprojektuje novi grad koji je dobio ime po predsedniku.
L’Enfant je pronašao brdo Dženkins kao idealno mesto za zgradu Kapitola i opisao ga kao "pijedestal koji čeka spomenik". Zgrada je završena 1800. godine i postala je dom Senata i Predstavničkog doma.
Ali 1812. godine izbio je rat sa Britanijom, koja je i dalje kontrolisala Kanadu, a trupe kralja Džordža III krenule su na jug. U avgustu 1814. britanske trupe su stigle do Vašingtona i spalile i Kapitol i Belu kuću, pre nego što su se povukle.
Američki građanski rat
Arhitekta Benjamin Latrobe nadgledao je obnovu Kapitola, ali između 1815. i 1819. Kongres se sastajao najpre u hotelu Blodžet, a zatim na mestu onoga što će kasnije postati Vrhovni sud SAD.
Latrobea je zamenio Čarls Bulfinč 1818. godine, koji je redizajnirao centralni deo Kapitola i iznad njega podigao drvenu kupolu prekrivenu bakrom.
Godine 1851. vatra je progutala Kongresnu biblioteku u zapadnom kraju centralnog dela Kapitola, a tokom građanskog rata zgrada je korišćena kao kasarna, bolnica i pekara.
Kongres se 4. jula 1861. godine složio da predsedniku Abrahamu Linkolnu dodeli posebna ovlašćenja da vodi rat protiv Konfederacije radi očuvanja Unije.
U decembru 1865. godine, nakon predaje Konfederacije, Kongres je nastavio rad u Kapitolu i usvojio Trinaesti amandman, konačno zabranivši ropstvo.
Pokušaj podmetanja bombe tokom Prvog svetskog rata 1915. godine
Sjedinjene Države su se klonile Prvog svetskog rata kada je izbio u Evropi u leto 1814. godine. Ali predsednik Vudro Vilson pružio je Britaniji nezvaničnu podršku, naljutivši mnoge Amerikance nemačkog porekla.
Godine 1915. Erih Minter, bivši profesor nemačkog jezika na Univerzitetu Harvard podmetnuo je bombu u praznu senatsku salu. Bomba je eksplodirala i raznela prozore i vrata, ali niko nije bio povređen.
Minter, špijun nemačke carske vlade, poznat i kao Frank Holt, pobegao je iz Vašingtona i podmetnuo olovku bombu na američkom brodu koji je izvozio municiju za Britaniju. Zatim je pucao i ranio američkog bankarskog tajkuna J. P. Morgana pre nego što je konačno uhapšen.
Minter je izvršio samoubistvo u pritvoru, ali kasnije se ispostavilo da je 1906. godine na smrt otrovao svoju trudnu suprugu Leonu.
Napad od strane Veder Andergraunda 1971. godine
Ranih 1970-ih u Sjedinjenim Državama je bio aktivan niz domaćih terorističkih organizacija, uključujući portorikanski nacionalistički FALN, Oslobodilački front Simbioza, Crni panteri i Veder Andergraund.
Levičarski Veder Andergraund je 1. marta 1971. podmetnuo bombu u muški toalet u senatskom delu Kapitola. Kapitol i zgrada su evakuisani kada je bomba eksplodirala, nanevši štetu u iznosu od 200.000 dolara.
Preuzevši odgovornost, Veder Andergraund je za sve krivio odluku predsednika Ričarda Niksona da pošalje američke i južnovijetnamske trupe u Laos. Bomba je šokirala članove Kongresa i šef policije Kapitola, Džejms Povel, bio je prisiljen da u potpunosti preispita bezbednost u zgradi.
Protest farmera 1979. godine
Krajem 1970-ih američka ekonomija se prebacivala iz jedne u drugu krizu, što je bilo delom kao rezultat naftne krize. U prvoj nedelji februara 1979. hiljade farmera stiglo je u Vašington iz dalekih država kao što su Teksas, Kolorado i Mičigen, mnogi od njih sa svojim traktorima.
Zahtevali su smanjenje poreza farmerima, protiv taksi kojim se povećavaju cene useva, naklonili su se predsedniku Džimiju Karteru, koji je i sam bio bivši farmer kikirikija u Džordžiji, a koji je rekao: "Ne znam ni za jednu drugu grupu koja je više patila od velikih nameta kao što su poljoprivrednici".
Blokirana avenija Pensilvanija sa poljoprivrednim vozilima i traktorima i područje oko Kapitola nazvano je "Traktortaun" (Traktorgrad).
Citiran je i Lari Šmic, farmer iz Kanzasa, koji je rekao: "Ovde smo zatvoreni kao gomila životinja u toru. Dolazimo ovde pokušavajući da učinimo nešto za ovu zemlju i oni se prema nama ponašaju ovako".
Krajem februara većina poljoprivrednika napustila je Vašington, bez očiglednih političkih dobitaka, ostavljajući gradu račun za čišćenje od oko milion američkih dolara.
Naoružani čovek je ubio dva policajca 1988. godine
Dana 24. jula 1988. godine naoružani napadač je stao u red ispred Kapitola, a kada je stigao do sigurnosnog punkta, izvukao je oružje i pucao u policajca Džejkoba Čestnuta.
Posetilac je povređen kada su drugi policajci uzvratili vatru na napadača Rasela Vestona, koji je potrčao prema vratima koja vode u kancelariju teksaškog senatora Toma Deleja, koji je bio republikanski većinski bič.
Detektiv Džon Gibson, koji je bio deo obezbeđenja senatora Deleja, razmenio je vatru sa Vestonom. Smrtno ranjen, detektiv Gibson i drugi oficiri na kraju su uspeli da savladaju naoružanog napadača. Čestnut i Gibson sahranjeni su na nacionalnom groblju Arlington sa punim počastima.
Na sahrani oficira Čestnuta, velečasni Grejndžer Brauning rekao je pred 3.500 prisutnih:
- Gospodin Čestnut, je bio čovek koji na svojoj dužnosti nije delio ljude na crne, bele, crvene ili žute. Nije delio ljude na konzervativce ili liberale. Niti na republikance ili demokrate. Nije delio ljude na bogate i siromašne. Nije delio ljude na Amerikance, Tajvance, Afrikance, Azijate. Video ih je sve kao Božiji narod.
Veston, paranoični šizofrenik, kasnije je pred inspektorima rekao da pokušava da dobije pristup "rubinovom satelitu" za koji je verovao da kontroliše "legije ljudoždera" i da je sakriven u sefu u Senatu.
Tvrdio je da je predsednik Bil Klinton "ruski klon, doveden u Sjedinjene Države u svrhu komunističke pobune".
Veston, koji sada ima 64 godine, i dalje je u psihijatrijskoj bolnici pod visokom bezbednosnom prismotrom.