Ko je Nikolas Maduro, predsednik Venecuele? Nekada je vozio autobus, uvek je nasmejan, a zovu ga KARIPSKI STALJIN

U Venecueli se danas održavaju predsednički izbori na kojima se očekuje da pobedu odnese aktuelni levičarski šef države Nikolas Maduro. Kritičari ovih izbora smatraju da je Maduro praktično osigurao pobedu, jer je dvojici najpopularnijih rivala zabranjeno učešće, a u izbornoj komisiji sede provladini članovi.

Ova latinoamerička država bogata naftom nalazi se u hroničnoj krizi od smrti svog harizmatskog vođe i predsednika Uga Čaveza 2013. godine, koji je još pre smrti izabrao svog naslednika - Madura.

Oni koji su poznavali obojicu tvrde da je Maduro uvek nasmejan, miran i druželjubiv - čista suprotnost Čavezu. Nekada je vozio autobus ulicama Karakasa, a danas vodi zemlju sa 29 miliona ljudi.

Dok ga neki vide kao predusretljivog i pristupačnog čoveka iz naroda, drugi strahuju da će ojačati prokubanske veze i produbiti antiameričko raspoloženje u regionu. I sve to noseći trenerke koje su mu zaštitni znak.

Rođen u levičarskoj porodici 1962. godine, Maduro je započeo političku karijeru kao predsednik studentskog sindikata i nikada nije diplomirao. Ušao je u redove Socijalističke lige kao vozač autobusa za "Karakas metro". Dok je Čaves služio zatvorsku kaznu zbog pokušaja puča 1992. godine, Maduro se zalagao da bude pušten, što se i dogodilo dve godine kasnije.

U tom periodu upoznao je Siliju Flores, koja je bila na čelu pravnog tima koji je izvojevao slobodu za Čavesa 1994. i koju je kasnije oženio. Madurova supruga je takođe, moćna figura u vladajućoj Socijalističkoj partiji. Kada je postao ministar inostranih poslova Maduro je dužnost predsednika parlamenta preneo na Flores koja je postala prva žena na tom mestu. Danas je državni advokat i njih dvoje slove za moćan par.

Pokojni Čavez 2007. osniva Ujedinjenu socijalističku partiju Venecuele, kojoj se priključuje i Maduro. Od 2006. do 2013. bio je ministar inostranih poslova Venecuele.

Još kao šef diplomatije pobrao je pohvale stranih diplomata za dopadljive manire. Iako je u više navrata ispoljio trezvenost i prefinjenost, ostaće upamćeno da je na regionalnom samitu 2007. godine tadašnjeg američkog državnog sekretara Kondolizu Rajs nazvao licemerom, zamerio joj neprihvatljivo mešanje u poslove njegove zemlje i naveo da nešto poput američkog pritvora u Gvantanamu nije viđeno još od "vremena Hitlera".

Čavez ga je za života imenovao za naslednika, pa je Maduro preuzeo partiju, a 2013. na prevremenim predsedničkim izborima pobedio je opozicionara Kaprilesa sa 1,5 odsto razlike.

Njegova pragmatičnost pokazala se u preokretanju dugo zategnutih odnosa sa Kolumbijom, pa je jedno vreme bio cenjen i zbog pregovaračkih veština. Danas je situacija nešto drugačija, pa ga mnogi vide kao "karipskog Staljina". On se zbog toga ne buni.

- U svetu postoje ljudi koji me tako vide. I zaista ličim na njega, pogledajte moj profil - rekao je Maduro jednom prilikom pokazujući na svoje brkove. Maduro je dodao i da svetski lideri koji ga kritikuju koriste mnogo oštrije mere u svojim zemljama, nego što je slučaj u Venecueli.

Zbog teške ekonomske situacije Venecuelu malo-malo pa potresaju politički nemiri i krvavi protesti usmereni protiv Madura, kog građani i opozicija krive za porast kriminala, velike nestašice hrane i lekova i trocifrenu inflaciju.

Tramp je prošle godine uveo sankcije Maduru, optužujući ga da potkopava demokratiju, a nedugo potom to su učinile u evropske zemlje.

Duboka politička i ekonomska kriza mesecima potresa Venecuelu, dok se Maduro, izabran 2013. godine, suočava s nepopularnošću 75 odsto građana, zbog te krize i velike nestašice osnovnih namirnica i lekova. Ipak, ukoliko pobedi na izborima očekuje ga novi šestogodišnji mandat.