KOJE SVE PANDEMIJE SU POSTOJALE KROZ ISTORIJU: Od bubonske kuge do SARS-a, a evo kako su se završile
Ljudi polažu sve nade u vakcinu, međutim činjenica je da su većina infekcija sa kojima su bili suočeni naši preci i dalje tu sa nama, piše BBC.
Poput nas, naši preci su preživeli niz pandemija. Od bubonske kuge do korona virusa prešli smo dug put a evo kako su se okončale epidemije u prošlosti.
POČELO ISPITIVANJE JOŠ JEDNE VRSTE: Dok ceo svet čeka vakcinu protiv kovida, naučnici tesiraju cepivo staro 100 GODINA
VODEĆI AMERIČKI EPIDEMIOLOG SE OGRAĐUJE OD TRAMPA: "Izjave su izvučene iz konteksta"
KORONA UPORNO LJULJA BRAZIL: Prijavljeno 12.345 novih slučajeva
BUBONSKA KUGA
Ova bolest je i dalje sa nama, a imala je tri velika talasa epidemije, od čega najraniji 541. godine. Uzrokuje je bakterija koju prenose buve na pacovima kao i respiratorne kapljice zaraženih ljudi.
Tokom perioda od 2000 godina ubila je stotine miliona ljudi. Smatra se da je "crna smrt", epidemija kuge koja je izbila 1346-1353, bila najsmrtonosnija od svih. Bakterija Yersinia pestis i dalje cirkuliše u određenoj populaciji glodara, a letos se pojavila u Kini.
Ipak, bolest koja je nekad ubijala milione danas usmrti tek ponekog čoveka. Veruje se da je kuga stavljena pod kontrolu strogim karantinom i poboljšanjem higijenskih uslova. Bolest se sada može uspešno lečiti antibioticima.
VELIKE BOGINJE
Stotinama godina kasnije pojavile su se velike boginje, a najranija epidemija zabeležena je 1520. Bolest, koju uzrokuje virus variola minor, jedna je od najsmrtonosnijih koje su poznate ljudima.
Na vrhuncu epidemije umiralo je troje od 10 ljudi. Širi se kapljicama iz nosa ili usta inficirane osobe. Poput kuge, velike boginje ubile su stotine miliona ljudi – samo u 20. veku 300 miliona.
Ali, danas niko ne umire od ove bolesti zahvaljujući vakcini koju je 1796. razvio britanski lekar Edvard Džener. Bolest je potpuno iskorenjena, iako je za to trebalo skoro dva veka.
KOLERA
Ova bolest je endemska u siromašnim zemljama. Do sada je imala više epidemija, a najveća je bila 1817.
Tada, pre samo osam generacija, naši preci bili suočeni sa pretnjom kolere, koju uzrokuju voda ili hrana kontaminirane bakterijom Vibrio cholerae. U sedam pandemija ova bolest je ubila milione ljudi, navodi Svetska zdravstvena organizacija.
Iako su poboljšana higijena i sanitacija na Zapadu sklonile ovu pretnju, onda ostaje endemska u siromašnim državama, gde svake godine ubije između 100.000-140.000 ljudi.
Ova bolest je i dalje rizik, uprkos dostupnosti vakcine i lakom tretmanu.
GRIP
Ova bolest je sezonska pretnja, koja je od 1800-tih do 2010. imala više različitih pandemija, od čega najveću zabeleženu početkom 20. veka. Pandemija iz 1918. – poznata i kao španski grip – bila je najteža u nedavnoj istoriji i odnela je između 50-100 miliona ljudi širom sveta.
Kao i sa današnjom pandemijom korona virusa, prenos gripa usporili su izolacija i karantin.
Pandemiju španskog gripa uzrokovao je virus H1N1. Nakon dva talasa 1918-1920, ovaj soj H1N1 virusa je minuo i postao benignija verzija koja i danas cirkuliše.
Ali, usledile su druge pandemije gripa. Jedna od njih, u Hong Kongu 1968, ubila je milion ljudi, a i dalje cirkuliše kao sezonski grip, baš kao i svinjski grip – verzija virusa H1N1 – koji je 2009. zarazio oko 21 odsto svetske populacije.
Grip i dalje predstavlja pretnju pandemije. Sezonski grip odnosi stotine hiljada života svake godine.
HIV/SIDA
Bolest se pojavila pre oko četiri decenije i neki su je smatrali za pandemiju, iako ju je SZO opisala kao "globalnu epidemiju". Virus HIV se prenosi telesnim izlučevinama i do sada je usmrtio preko 32 miliona ljudi u svetu. Brzo se širi jer ljudi ne znaju nužno da ga imaju. Ipak, napretkom u dijagnostici i javnim zdravstvenim kampanjama usporeno je širenje infekcije.
Procenjeno je da je 2019. od side umrlo 690.000 ljudi, prema brojkama SZO. Iako nema leka za ovu bolest, zaraženi mogu da nastave da žive normalno ukoliko potiču iz zemalja sa dobrom zdravstvenom negom i ako imaju pristup antiretrovirusnim lekovima. Oni koji nemaju tu sreću, i dalje su u riziku od ove bolesti.
SARS I MERS
Pretnja ova dva virusa pojavila se dve-tri decenije kasnije. SARS – prva smrtonosna epidemija koju je uzrokovao korona virus – usmrtio je preko 800 ljudi 2002-2003, prema podacima SZO. Ali, do kraja jula 2003. nije bilo novih prijavljenih slučajeva i organizacija je proglasila kraj epidemije. Kasnije se pojavio MERS - 2012, koji je ubio 912 ljudi, uglavnom na Arapskom poluostrvu.
Iako je rizik od infekcije MERS-om veoma nizak u Evropi, na primer, kao i većini drugih zemalja, na Bliskom istoku je i dalje visok, gde ga ljudi obično dobiju od kamila.
KOVID-19
Pandemija koja je počela krajem 2019. i dalje traje. Svetska populacija suočena je sa novim korona virusom Sars-Cov-2, evoluiranom verzijom virusa SARS iz 2003, koju stručnjaci smatraju jedinstvenom zbog širokog spektra simptoma – od nikakvih do smrtonosnih – kao i zbog visokih nivoa prenosa od strane ljudi koji nemaju simptome ili prenosa pre razvijanja istih. To otežava mnogim zemljama kontrolu epidemije.
Do sada je od novog korona virusa umrlo više od milion a zaraženo je preko 37 miliona ljudi. Države širom sveta, od Kine i SAD do Rusije i Velike Britanije, utrkuju se da razviju vakcinu.
Velika većina globalne populacije i dalje je u riziku od Kovida-19.
Iako je novi korona virus veći izazov od prethodnog, stručnjaci se nadaju da će potraga za lekom biti uspešna. Ipak, treba imati u vidu i da su većina patogena koji su harali u našoj prošlosti i dalje među nama. Iako su se krize okončale, virusi i bakterije – kao i posledične infekcije – su ostale tu.