KOJI JE RAZLOG NIZA EKOLOŠKIH KATASTROFA U RUSIJI? Ekolozi objašnjavaju učestalost vanrednih situacija u ovoj zemlji
Na istom spisku su i ogromna masna mrlja u zalivu Nahotka, i nekoliko nesreća u Tomskoj oblasti, na vodi i na kopnu. Ekolozi za RIA Novosti objašnjavaju zašto se ovakvi slučajevi često događaju u Rusiji.
NEDUŽNO STANOVNIŠTVO UMIRE IZ DANA U DAN! Karabah poziva na uvođenje sankcija Azerbejdžanu, Baku zauzima sela
ARHEOLOZI OTKRILI VAŽAN DEO ISTORIJE: Grobnica stara 9.000 godina otkriva misteriju ŽENA RATNICA!
VOJNA PARADA KOJA JE PREOKRENULA TOK ISTORIJE: Dan kada su Sovjeti otpočeli veliku kontraofanzivu (VIDEO)
Izlivanje nafte
Tužilaštvo za zaštitu životne sredine Amurskog basena 22. oktobra je saopštilo da je došlo do izlivanja nafte u zalivu Nahotka. Mrlja pluta od brodogradilišta Primorski. Gradska uprava je obavestila da je za čišćenje površine pozvan naftni skimer (specijalizovani brod za sakupljanje plutajućih ostataka). Proverene su sve susedne opštinske toplane - curenje goriva nije pronađeno.
U Tomskoj oblasti, sa pauzom manjom od nedelju dana, došlo je do dva izlivanja nafte. U uvali reke Ob su se sudarila dva šlepera: jedan se nalazio blizu obale, ali se zbog jakog vetra odvojio i udario natovareni brod. Tomsko transportno tužilaštvo proverava sve vezano za ovaj slučaj. Nekoliko dana kasnije, u istom regionu je došlo do curenja cevovoda koje je zagađivalo tajgu. Međutim, kompanija "Tomsknjeft" je vrlo brzo preuzela odgovornost za saniranje štete: zaposleni su rekli da su u potpunosti uklonili zagađeno zemljište, tako da nema opasnosti za ekosistem.
Nije najgori scenario
Posledice izlivanja nafte u reci Kolvi se i dalje otklanjaju. Ova reka protiče kroz dva regiona: Republiku Komi i Nenecki autonomni okrug. U gradu Usinsku je uveden vanredni režim, a gubernator Neneckog autonomnog okruga i predsednik Republike Komi obišli su mesto nesreće. Ministarstvo prirodnih resursa Republike Komi je obavestilo da je površina uljane mrlje oko 700 kvadratnih metara, a izlilo se 0,9 tona goriva. Razlog je smanjenje pritiska neiskorišćenog naftovoda na deonici Južna Šapka - Harjaga.
- Prvog dana su postavljene plutajuće barijere koje se koriste za ograničavanje širenja mrljena površini vode i počelo je njeno uklanjanje. Za to se koristi sorbent — materijal koji apsorbuje naftu. Radi oko 180 ljudi. Izbegnut je najgori scenario. Naravno, to ne znači da ekosistem reke neće pretrpeti štetu: jedan deo naftnih proizvoda će procuriti kroz barijere i otići duboko“, objasnio je za RIA Novosti Aleksej Knjižnjikov, šef programa WWF Rusije za ekološku odgovornost biznisa. Dodao je da DOO „Lukoil-Komi“ obećava da će eliminisati posledice u roku od deset dana. Međutim, vreme može poremetiti planove. „Da li će uspeti ili ne, ostaje da vidimo. Činjenice je da je formiranje leda vrlo intenzivan proces. U svakom slučaju, ostalo je samo nekoliko dana kada se nafta može efikasno ukloniti sa vode - kaže Knjižnjikov.
Opasne alge i ribe koje su se ugušile
Pored tehnogenih katastrofa, postoje i druge, one koje na prvi pogled, nisu izazvane greškom čoveka.
Tako je masovna smrt riba i morskih životinja na Kamčatki na kraju objašnjena dejstvom toksičnih algi. Naučni direktor Instituta za probleme sa vodom, član-dopisnik Ruske akademije nauka Viktor Danilov-Daniljan je rekao za RIA Novosti da ono što se dogodilo na području Halaktirske plaže na Kamčatki nije jedinstven slučaj.
- Slična stvar se događala i u drugim zemljama. Dolazi do eksplozivnih procesa razmnožavanja algi. Ovo daje veliku biomasu, čija razgradnja, čak i ako u njoj nema toksina, nosi sa sobom ozbiljne posledice po ekosistem. A ako ima toksina, kao na primer u dobro poznatim plavo-zelenim algama, onda su dalja objašnjenja suvišna.
U Republici Kalmikiji, gde je obala bila zatrpana mrtvom ribom, takođe nisu identifikovani tehnogeni razlozi za to. Regionalno tužilaštvo je saopštilo da je „smrt nastupila zbog nedostatka kiseonika usled kritičnog pada nivoa vode“.
Nasleđe SSSR-a
Prirodne katastrofe koje su povezane sa direktnim uticajem čoveka (eksplozije, curenja, kvarovi koji nisu primećeni na vreme) objašnjavaju se, po mišljenju stručnjaka, time da je infrastruktura zastarela i postojanjem ljudskog faktora. „Tehnički sistemi postaju sve složeniji. Da bi se njima na adekvatan način upravljalo, potreban je određeni nivo kulture ljudi, a toga često nema“, ističe, Danilov-Daliljan.
Aleksej Knjižnjikov ističe da se većina nesreća događa na objektima koji nisu obnavljani od vremena SSSR-a. - Zapadni Sibir, Komi i Sahalin i dalje koriste cevovode iz sovjetskog doba. Tako je bilo i sa rezervoarom koji je procurio u Noriljsku, što je dovelo do najvećeg izlivanja nafte za godinu dana. Vreme je da kompanije isključe iz eksploatacije najopasniju infrastrukturu po životnu sredinu. Tako je nalazište nafte na Sahalinu zatvoreno nakon nesreće na naftovodu Oha - Komsomoljsk na Amuru.
Gubitak ravnoteže
Danilov-Daniljan pojašnjava da čak i iza događaja koji se objašnjavaju prirodnim uzrocima, kao što je to bio slučaj sa smrću životinja i riba na Kamčatki i u Kalmikiji, ipak stoji čovek.
- Opterećenje biosfere je takvo da ona više ne može održati ravnotežu u kojoj se nalazila milionima godina. Klimatski sistem je neuravnotežen, koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi se povećava, negde dolazi do hemijskog zagađenja tla, usled krčenja šuma dosta se promenila sposobnost Zemlje da odbija sunčeve zrake: šuma apsorbuje više sunčevog zračenja od poljoprivrednih polja. Sve ovo dovodi do činjenice da biosfera i njeni pojedinačni elementi postaju preosetljivi - objašnjava on.
Povremeno praćenje
Sagovornici skreću pažnju na činjenicu da sistem za praćenje stanja životne sredine, koji je na snazi u Rusiji, ima niz ozbiljnih nedostataka.
- Mi praktično nemamo praćenje ekosistema, to se radi samo u rezervatima prirode koji čine zanemarljiv deo teritorije Rusije. Vazduh, voda, zemljište, čiji se kvalitet kontroliše, još nije ekosistem. Trenutna shema mnogo zaostaje za trenutnim nivoom u pogledu broja uzetih uzoraka i po kvalitetu njihove obrade - smatra Danilov-Daniljan.
- Mnoge zemlje proizvođači nafte su uvele nadgledanje na više nivoa, uključujući i svemirsko, koje određuje potencijalno zagađenje morske sredine. Mi sve primenjujemo povremeno, kad zatreba. Kada se dogodila nesreća u Noriljsku, "Roskosmos" je pokrenuo svemirsku podršku, a ona je zapravo potrebna sve vreme. Da, možete kontaktirati Ministarstvo za vanredne situacije, ali verujemo da bi ovo trebalo da bude u nadležnosti "Rospotrebnadzora". Najčešće društvo saznaje za nesreće na društvenim mrežama. To je nova realnost koju treba iskoristiti - smatra Aleksej Knjižnjikov.
Postoji još jedan problem: postojeći sistem u principu ne kontroliše antropogeno opterećenje životne sredine.
- Niko ne zna ko, koliko, kada i gde baca otpad. Preduzeća sama popunjavaju formulare i praktično niko ne proverava kako oni to rade. Prema našoj proceni, brojke mogu biti smanjene osam do deset puta. Istovremeno, preduzeća se ne usuđuju da pišu nasumice, ona se trude da poštuju pravila onako kako ih razumeju. Gledaju koliko je proizvoda napravljeno i kolike su stope otpada po jedinici, i rezultat se unosi u statistiku. Ali ovo je pokazatelj sa idealnom radnom opremom i dobrim sirovinama - ističe Danilov-Daniljan.
Prema rečima naučnika, Rusija je devedesetih imala sistem za nadgledanje antropogenog uticaja na životnu sredinu. "A onda se sve raspalo".
Ranije je Državni komitet za ekologiju Rusije (ukinut je 2000. godine) imao teritorijalne organe u svakom državnom subjektu. Uz to, stručnjaci nisu bili odgovorni pred lokalnom administracijom, već samo pred šefom federalnog centra.
- U regionima su postojale stanice za praćenje i analizu životne sredine. Tamo se nalazila dobra oprema i instrumenti, kvalifikovani ljudi koji su proveravali ispravnost popunjavanja statističkih formulara od strane preduzeća. Na svakom proizvodnom mestu su znali da u svako doba kontrola može doći i proveriti da li su tačno popunili izveštaj za poslednji kvartal, da li imaju senzore na cevima koje bacaju otpad, i da li su pravilno kalibrisane. Ali 2000. godine organi Državnom komiteta za ekologiju su jednostavno prestali sa radom - rekao je ekspert.
Međutim, postoje i pozitivne promene. Aleksej Knjižnjikov ističe da se sada mnogo više pažnje posvećuje ekološkim katastrofama: ono što je ranije moglo da se sakrije, sada se naširoko razglašava.