fbpx
Skip to main content
Evropa u karantinu

KRUCIJALNE GREŠKE KOJE SU IM SE OBILE O GLAVU: Srce Evrope guši se u novom talasu korone, sve veći broj preminulih

Foto: Profimedia
Posledice ovog talasa znače da je stopa smrtnosti po glavi stanovnika u Češkoj Republici i Mađarskoj skoro dvostruko veća od proseka Evropske unije, uzimajući u obzir sve smrti od početka pandemije. Ta stopa je u Slovačkoj viša za oko 40 odsto, a u Poljskoj skoro za 20% od proseka EU.

Zemlje Višegradske četvorke - Slovačka, Češka, Mađarska i Poljska - imaju jedne od najgorih kumulativnih stopa smrtnosti od kovida u Evropi, daleko više od evropskog proseka i većine zapadnoevropskih zemalja.

ZAKAZANA HITNA SEDNICA SAVETA BEZBEDNOSTI: Treće zasedanje zbog sukoba na Bliskom istoku, biće drugačija od prethodnih

ZAKAZANA HITNA SEDNICA SAVETA BEZBEDNOSTI: Treće zasedanje zbog sukoba na Bliskom istoku, biće drugačija od prethodnih

STOP USTAŠKOM VELIČANJU NDH: Oglasila se austrijska policija, neće biti sramne "komemoracije" u Blajburgu

STOP USTAŠKOM VELIČANJU NDH: Oglasila se austrijska policija, neće biti sramne "komemoracije" u Blajburgu

INDIJSKI MUTANT MEĐU STUDENTIMA: U Rusiji potvrđeno 16 slučajeva opasnog soja korone

INDIJSKI MUTANT MEĐU STUDENTIMA: U Rusiji potvrđeno 16 slučajeva opasnog soja korone

Iako su poslednjih nedelja brojevi zaraženih i umrlih opadali, ove centralnoevropske države ne mogu da sakriju sumornu stvarnost da je treći talas korone bio veoma smrtonosan po njih, posebno u januaru kad je Evropa posrtala od navale slučajeva zaraze nakon Božića, a britanski soj harao kontinentom.

Posledice ovog talasa znače da je stopa smrtnosti po glavi stanovnika u Češkoj Republici i Mađarskoj skoro dvostruko veća od proseka Evropske unije, uzimajući u obzir sve smrti od početka pandemije. Ta stopa je u Slovačkoj viša za oko 40 odsto, a u Poljskoj skoro za 20% od proseka EU.

To konkretno znači da su su ove četiri zemlje izgubile skoro 140.000 ljudskih života u pandemiji. Jedan faktor koji je doprineo tome je uglavnom manje ulaganje u zdravstvene sisteme u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Sve četiri zemlje potrošile su manje udele svog BDP-a na zdravstvenu brigu od evropskog proseka, iako se Češka prilično dobro kotira prema široj zdravstvenoj metrici.

korona virus
korona virus
Foto: Reuters

Glavni razlog je ipak političke prirode - odgovor Mađarske, Poljske, Češke i Slovačke na pandemiju bio je oblikovan tendencijom političara da izaberu brzi populistički pristup rešavanja problema umesto da donesu teže odluke na osnovu nauke. U mnogim slučajevima, lideri tih zemalja sukobljavali su se sa javnim zdravstvenim stručnjacima zarad političkih pluseva i površno delovali kad je reč o regulacijama u pandemiji, a sve to je uticalo da njihovi građani postanu manje voljni da poštuju pravila.

Ovo je daleko od prizora iz prvog talasa pandemije, kad su se ove četiri zemlje brzo zatvorile i nametnule drakonske mere, plašeći se da ne postanu druga Italija. Tada su te mere pomogle da se širenje zaraze drži pod kontrolom.

Kontroverzne mere Matoviča

Međutim, kako se pandemija zaoštrila tokom jeseni i zime, njihov odgovor je bio da se naučnici i javni zdravstveni stručnjaci "gurnu u ćošak" dok su političari krenuli da diktiraju odgovor na korona virus.

Slovački premijer Igor Matovič jedan je od takvih slučajeva. On se opirao pozivima stručnjaka tokom jeseni da nametne strog karantin i umesto toga podržao je naširoko antigensko testiranje kao odgovor koji bi omogućio ponovno otvaranje. Tu je i ostao čak i kad su zemlje EU počele da distribuišu vakcine u januaru. Kad su se zdravstveni zvaničnici požalili, on je rekao da su "budale".

korona virus
korona virus
Foto: Reuters

Matovič je u martu doneo još kontroverzniju meru, kad je jednostrano kupio dva miliona doza ruske vakcine "Sputnjik V", bez konsultovanja sa partnerima u vladi ili regulatornim telom Slovačke za lekove ŠUKL. Slovačka je tako postala jedna od svega dve zemlje u EU (druga je Mađarska) koja je naručila rusku vakcinu koju Evropska medicinska agencija (EMA) još nije odobrila za blok.

Kad je ŠUKL objavio negativnu procenu, ukazujući da se uzorci poslati Slovačkoj razlikuju od onih poslatih drugim zemljama, ruski proizvođač ukinuo je narudžbu. Matovič se odmah okrenuo "Fejsbuku", gde je optužio šeficu ŠUKL-a Zuzanu Batjovu da je nanela "najveću sramotu koju je slovačka nauka mogla počiniti u svetu". Prema lokalnim medijima, ministar zdravlja Slovačke rekao je prošlog petka da je vakcina konačno odobrena.

Babiševa bitka s ekspertima

Češki premijer Andrej Babiš borio je sličnu bitku sa stručnjacima - tokom protekle godine promenio je četiri ministra zdravlja i došlo je do tačke kad je malo njih želelo da sedne u fotelju vladinog tima za vanredne situacije, bar kako tvrdi Rastislav Madjar, šef Instituta za epidemiologiju i javno zdravlje Medicinskog faklulteta Univerziteta Ostrava.

Madjar je prošle godine vodio grupu stručnjaka koji su savetovali vladu, da bi dao otkaz u avgustu kad je Babiš odbio savet grupe - kao i svog ministra zdravlja - da uvede meru obaveznog nošenja maski u zatvorenim prostorima.

Slovenija koronavirus
Foto: Profimedia

Iako je broj zaraženih počeo tada da raste, Babiš je insistirao da je ljudima dosta maski, ali je kasnije porekao svaku umešanost u odluku a za konfuziju okrivio Madjara.

Još jedan naučnik koji se "ogrešio" o Babiša bio je bivši nacionalni koordinator za vakcine Zdenek Blahuta, koji je krajem januara podneo ostavku u znak protesta zbog, kako je rekao, Babiševog mikromenadžmenta u distribuciji vakcina.

- On je odlučio ko će dobiti i koliko vakcine... i zaista sve opravdao govoreći da je sve to politika - rekao je tada Blahuta.

Praznična Poljska

Poljska je doživela slične sukobe između političara i naučnika, ali u ovom slučaju oni su se često odvijali u vreme praznika i to oko toga da li treba olabaviti mere vezane za okupljanja, kupovinu, putovanja i religiozne usluge.

Uoči Božića, a protiv saveta naučnika, vlada je olakšala karantin i izdala labava uputstva da obeshrabri putovanja i društvena okupljanja, koja su mnoge porodice ignorisale. Kad je došao Uskrs, vlada se nije suprotstavila Katoličkoj crkvi i umesto toga dozvolila praznične mise uz svega nekoliko restrikcija.

Poljska
Poljska
Foto: Profimedia

Poljska je takođe pogoršala svoj odgovor na pandemiju u pogledu kvaliteta zdravstvenih podataka. Kad je jedan tinejdžer dokazao da je sistem prijavljivanja slučajeva zaraze u zemlji, koji se zasniva na mreži epidemioloških stanica koje su finansijski slabo podržane, "izgubio" oko 22.000 slučajeva u novembru, vlasti su prosto zabranile regionima da prijavljuju.

Taj potez je potkopao verodostojnost vladinih brojki, koju je dodatno oštetio i mali broj dnevnih testova a veoma visoka stopa pozitivnih slučajeva zaraze. Nasuprot preporuke Svetske zdravstvene organizacije od tri odsto pozitivnih testova, procenat u Poljskoj je znatno veći, što znači da vlada nema tačne podatke o infekcijama u realnom vremenu kako bi kontrolisala pandemiju.

Prerano otvaranje Mađarske

Ništa drugačije nije ni u Mađarskoj, čija je Medicinska komora ukazala početkom maja na zabrinutost zbog odluke vlade da počne sa labavljenjem nekih mera. U nedavnom intervjuu je jedan od lidera organizacije čak upozorio na mogući četvrti talas korona virusa u zemlji kao posledica preranog otvaranja.

Komora je takođe kritikovala vladina ograničenja pristupa nezavisnih medija bolnicama. Istakli su da, ako Mađari mogu da vide domašaj problema, onda će biti voljniji da se drže pravila i vakcinišu.

Mađarska, koronavirus
Foto: Profimedia

U nekim slučajevima vlade četiri zemlje pokušale su da proguraju mere vezane za pandemiju bez uobičajenog pravnog procesa. Problem je u tome što ponekad sudije - ili besni zakonodavci - mogu poništiti takve odluke, što potkopava konzistentnu implementaciju politike.

U Poljskoj je nacionalistička vlada izbegavala traženje podrške parlamenta za mere, već se koristila kasnim noćnim konferencijama i isto tako kasno donetim dekretima da nametne restrikcije. U Češkoj se podigla prašina u februaru kad je Babiš zaobišao parlament i nametnuo dvonedeljno vanredno stanje, uprkos tome što su poslanici glasali protiv toga, što je dovelo do ustavne paralize i otvorilo pitanja o Babiševim ovlašćenjima.

Žrtvovali mere za popularnost

Neki političari su izabrali da igraju na populističku kartu. Tako je prošlog leta na izborima u Poljskoj vlada potrošila više vremena na kritikovanje "LGBT ideologije" nego na pandemiju. Kritičari koji su doveli u pitanje zašto su crkve otvorene a tržni centri zatvoreni obeleženi su kao "anti-poljski levičari".

Nedavno se mađarski premijer Viktor Orban, kojem slede teški parlamentarni izbori sledeće godine, okomio na svoje političke rivale koji su skeptični zbog naširoke distribucije ruskih i kineskih vakcina u zemlji bez odobrenja EMA-e. Orban ih je optužio da šire skepticizam prema vakcinama.

Pariz
Foto: Profimedia

Na stranu marginalizovanje naučnika, možda je najuobičajenija zajednička odlika zemalja Višegradske četvorke ta što njihovi lideri često omanu da donesu stroge odluke o karantinu i drugim merama iz straha od političkih posledica, čak i kad je njihova fotelja dobro učvršćena.

U Češkoj je tako Babiš prešao sa podržavanja nošenja maski u zatvorenom do protivljenja istom uoči izbora u oktobru. A nakon izbora, kako je rastao broj zaraženih, pogurao je otvaranje radnji uoči Božića pod pritiskim iz biznis krugova.

Tamo-ovamo, a ljudi umiru

U Poljskoj je vlada naložila otvaranje škola još prošlog septembra, bez potpunog plana o zadržavanju pandemije. Robert Flisijak, šef odeljenja za infektivne bolesti i patologiju Medicinskog Univerziteta u Bjalistoku i predsednik poljskog Udruženja epidemiologa i infektologa, smatra da je ova odluka vlasti bila tačka prekretnica na gore stanje. On je ukazao na porast slučajeva koji se ponovio nakon zimskog raspusta sredinom januara.

- Škole su još jednom otvorene... A to je bilo u vreme kad je britanski soj postao dominantan - rekao je Flisijak.

London
Foto: Reuters

Vlada je dozvolila poljskim državljanima koji žive u Britaniji da dođu kući za Božić kad je britanski soj krenuo da se širi, i to bez karantina ili testova. Nekoliko nedelja kasnije, britanski soj je divljao u Poljskoj.

Kako se situacija još više pogoršala na proleće, vlada je pokušala oprezniji pristup i donela niz različitih karantinskih mera zavisno od lokalnih i uslovima u regionima. Kad to nije uspelo, bila je primorana da naredi haotični nacionalni lokdaun krajem marta, čiji su efekti otupili labavljenjem pravila oko Uskrsa. Sledećeg meseca u pandemiji je umrlo više od 14.000 Poljaka.

SD svet

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Clear sky
28 Beograd