MOGU LI NAS NOVI SOJEVI VRATITI NA POČETAK EPIDEMIJE? Šta su najveće opasnost i jedino rešenje protiv novih mutacija
Prvi put posle više od godinu dana, ljudi počinju da osećaju nadu da smo došli do prekretnice u pandemiji. Evropa je na putu da se masovno vakciniše do kraja leta. Gotovo trećina Amerikanaca je potpuno vakcinisana, a Centri za kontrolu i prevenciju bolesti ublažili su svoje preporuke o maskama na otvorenom.
"SUKOB U DONBASU JE PRAVI GRAĐANSKI RAT" Rusi su spremni za pregovore, ali Kijev sabotira pokušaj mira
CRNI DIM NE PRESTAJE DA KULJA: Iz grotla izleteo visok stub pepela, svi su u panici
OD SIGURNE LUKE DO DRŽAVE STRAHA: Evropsku zemlju zapljusnuo talas femicida, žene se ne osećaju sigurno
Ali u stvarnosti ulazimo u jedan od najnesigurnijih trenutaka u pandemiji. U kritičnoj smo trci između vakcina i varijanti virusa, i uprkos svom napretku koji smo postigli poslednjih meseci, ishod je daleko od sigurnog. Manje od jedne od 10 osoba na planeti dobilo je makar i jednu dozu bilo koje kovid-19 vakcine, dok nove i zastrašujuće varijante zaražavaju ljude rekordnim tempom.
- Ovo ne izgleda dobro, da budem potpuno iskren. Čini se gotovo kao da su dostupnost vakcina i saznanje da dolaze doveli do toga da su neki ljudi malo prerano spustili gard - rekao je za američki Insajder vodeći američki virusolog dr Džejms Hildret, član savetodavnog odbora Uprave za hranu i lekove koji odobrava kovid-19 vakcine.
Naučnici koji su pratili širenje varijanti od zore pandemije sa užasom su gledali kako su zavladale nove, zaraznije mutacije.
- Do novembra, većina ljudi nije ni pomislila na varijante - rekao je epidemiolog Majkl Osterholm, direktor Centra za istraživanje i politiku zaraznih bolesti na Univerzitetu u Minesoti.
Sada je veliko pitanje da li smo videli najgore varijacije koje ovaj virus može da ponudi.
Tri načina na koje varijante virusa mogu da nas pobede
Loša vest je da ograničeni tempo vakcinacije znači da virus ima puno mogućnosti da traži praznine u našoj odbrani koje može da iskoristi. Kako se neprestano razvija i prilagođava svom izvornom staništu - nama - virus kovid-19 nastoji da preživi stvarajući sebi "najsposobniju" verziju.
Ipak, sve naše trenutne vakcine su napravljene za borbu protiv virusa koji je prvi put identifikovan u Vuhanu u Kini pre skoro godinu i po dana. Ta verzija virusa jedva da više postoji, nadmašile su je novije, jače verzije, uključujući one koje su se pokazale prenosivijima, otpornijima na neke vakcine i sposobnim da reinfekuju ljude. B.1.1.7, varijanta koja je prvi put identifikovana u Velikoj Britaniji, sada je odgovorna za većinu slučajeva kovid-19 u SAD-u.
Dobra vest je da su vakcine koje imamo u rukama toliko moćne da su se dobro pokazale protiv mutacija. Štaviše, gotovo sve velike farmaceutske kompanije trude se da stvore nove vakcine i dodatne injekcije, u nadi da će se naći korak ispred novih varijanti virusa.
Tri su načina na koje virus može da nadmudri naše vakcine. Prvo, i što je najvažnije, sve vakcine koje imamo ciljaju proteine špica korona virusa, oštre kvrgave izbočine na površini virusa koje pomažu da napadne naše ćelije. Ako se na proteinima pojave višestruke mutacije koje se menjaju, to bi moglo da učini naše trenutne vakcine beskorisnim: Antitela indukovana vakcinama neće moći da pobede novu varijantu. Varijanta P.1, koja je prvi put identifikovana u Brazilu, ima tri mutacije na proteinu špica i ponovo zaražava ljude koji su već imali kovid-19.
Drugo, postoji mogućnost onoga što virusolozi nazivaju „mutanti u bekstvu“ - varijacije virusa koje su dovoljno lukave da prođu pored imunološke odbrane koju smo uspeli da izgradimo. Trenutno okruženje koje smo stvorili, u kojem smo postigli samo delimični kolektivni imunitet, stvara idealne okolnosti za nastanak “mutanata u bekstvu”. Imati puno delimično vakcinisanih ljudi ili zajednica u kojima je imunitet na virus nizak ili opada, može da izvrši selektivni pritisak na virus, pa da tako ukloni iz konkurencije one varijante protiv kojih vakcine najbolje deluju.
- Nadamo se da nećemo imati posla sa mutantima u bekstvu, ali to nije nešto što možemo samo odbaciti, jer bi se to moglo dogoditi. Ono što nije poznato je da li negde postoji osoba u kojoj je kombinacija mutacija stvorila varijantu koja će se brzo širiti i protiv koje vakcine ne deluju - rekao je Hildret.
Mikrobiolog sa Univerziteta u Kembridžu Ravindra Gupta deli njegovu zabrinutost.
- Možda nismo daleko od toga - rekao je Gupta, koji proučava mutaciju E484K koja je identifikovana u skoro svim varijantama koje danas zabrinjavaju svojom brzinom širenja.
Treće, i ono što možda najviše zabrinjava, jesto to da čak i ako nas ne napadnu "mutanti u bekstvu" ili velike promene na proteinu špica virusa, niko ne zna koliko dugo će naše trenutne vakcine pružati potpunu zaštitu od virusa i njegovih varijanti koje se sve više pojavljuju. Ono u šta su naučnici sigurni jeste da zaštita od vakcine neće trajati večno, što bi moglo učiniti vakcinisane ljude ponovo ranjivim na virus u godinama koje dolaze - otvarajući vrata novom mega talasu infekcija.
- Moramo da - verovatno ovog leta i jeseni – da počnemo da planiramo za sledeću generaciju vakcina - rekao je dr Ašiš Dža, dekan Škole za javno zdravlje pri univerzitetu Braun.
Najveća nada
Čak i kada budemo imali veliki procenat populacije vakcinisane, ljudi koji su imunokompromitovani ostaće osetljivi na kovid-19 i njegove dugotrajne efekte. Ako pandemiju ne stavimo dovoljno brzo pod kontrolom, nevakcinisana tela mogla bi postati savršeno večno leglo za varijante. To je još jedan razlog zbog kojeg je pogrešno sugerisati da mladi ljudi ne moraju da se vakcinišu: zaštitni pokrivač koji pokriva samo polovinu populacije neće obaviti posao.
Takođe je moguće da vakcinisani ljudi koji se zaraze, ali nikada ne razviju simptome, postanu tihi rezervoari za varijante.
Srećom, naučnici se slažu da još postoji jedan veliki razlog za nadu. Posle decenija napornih istraživanja, nove vakcine izgrađene na informativnoj RNK (iRNK) stigle su u impresivnoj snazi. Lepota tehnologije iRNK vakcine je u tome što ono vežba telo da se samostalno bori protiv virusa, tako da nema potrebe za inkubacijom bilo kakvih virusa u kokošijim jajima (kao što to činimo kod godišnjih vakcina protiv gripa), što štedi vreme. Nove iRNK vakcine mogu se, bukvalno, razviti za vikend. A s obzirom na to da su samo dve ili tri varijante virusa kovid-19 odgovorne za većinu trenutnih tegoba, nije teško zamisliti da ih obuzdaju druge generacije vakcina. Fajzer i Moderna već rade na pojačanim injekcijama, a GSK razvija vakcinu koja bi ciljala nekoliko varijanti odjednom.
Naučnici se takođe nadaju da će, s obzirom na sve što saznaju o novim varijantama, jednog dana možda isporučiti jedan koktel sa više korona virusa koji će se suprotstaviti svim pretnjama. Ali čak i ako oni koji prave vakcine razviju takav koktel iz snova - što nikada do sada nije urađeno - ni to neće biti garancija uspeha. Pokušaj da se telo istovremeno obuči za borbu protiv brojnih verzija virusa nužno čini naš imuni sistem manje jakim u obračunu sa svakim pojedinačnim protivnikom.
Sada nam je pak, jedino rešenje da što više ljudi vakcinišemo onim vakcinama koje trenutno imamo.
Najveća pretnja
I dok situacije u Evropi, SAD, Izraelu i još ponegde možda ulivaju nadu u okončanje pandemije, šta ćemo sa ostatkom sveta? Iz globalne perspektive - koja je jedina bitna u epidemiološkoj katastrofi ovakvog obima - stvari se pogoršavaju, a ne poboljšavaju. U protekle dve nedelje zabeleženo je više slučajeva kovid-19 u celom svetu nego tokom prvih šest meseci pandemije. Više od polovine prošlonedeljnih slučajeva zabeleženo je u Brazilu i Indiji, gde stručnjaci strahuju da se pojavljuje još više varijanti sa potencijalom za izbegavanje vakcina.
U ovom trenutku, nakon što su proveli više od godinu dana u raznim oblicima karantina, ljudi se prema vakcinaciji razumljivo ponašaju kao prema dozvoli za izlazak iz pritvora.
Trenutno smo poput previše samopouzdanog boksera koji spušta gard u poslednjoj rundi. Čak i ako smo pribili virus uza konopce, pružamo mu zlatnu priliku da nam zada nokaut udarac. S obzirom na to kako niske stope vakcinacije ostaju širom sveta, nagon za odbacivanjem maski i slobodnim kretanjem samo će omogućiti pojavu i širenje više varijanti virusa.
- Trebalo bi da budemo optimistični, ali širom otvorenih očiju - rekao je Hildret.
- Vakcinisao sam se u decembru. Ako idem negde, nosim masku. Shvatam da sam zaštićen od sojeva protiv kojih je vakcina razvijena. Ali ne znam da ne postoji neka varijanta tamo koja bi mogla da me zarazi.