PARA VRTI GDE BURGIJA NEĆE: Milijarde evra ODOBRAVAJU Sinofarm i Sputnjik! Poznat datum KONAČNE odluke o "kovid pasošima"
Najave da će potvrde o vakcinaciji unutar EU važiti samo za četiri vakcine odobrene od strane Evropske agencije za lekove, među kojima nisu ruska i kineska, možda se neće ostvariti, jer su naišle na jak otpor pojedinih zemalja članica.
Osim osnovnih ljudskih prava, na kocki su i milijarde evra zarade od turizma.
"NASTAVIĆU DA IZVRŠAVAM SVOJE OBAVEZE SA DISTANCE" Francuska ministarka pozitivna na koronuvirus
OŠTRA REAKCIJA ANKARE: Turci KIPTE OD BESA, osudili otvaranje ambasade LAŽNE DRŽAVE u Jerusalimu
STRANKA ANGELE MERKEL POTUČENA DO NOGU: Nemačka kancelarka duboko razočarana rezultatima izbora
Medijska kuća „Euronjuz“ prenela je u subotu da će potvrde o vakcinaciji, koje bi u Evropskoj uniji trebalo da budu uvedene 17. marta, unutar Unije važiti samo za ona cepiva koja je odobrila Evropska agencija za lekove – "Fajzer/Biontek", "Moderna", "AstraZeneka" i "DŽonson i DŽonson".
Iako će putovanja unutar EU i dalje biti moguća uz negativan test na virus korona ili pristanak na karantin, čini se da za rusku "Sputnjik V" (Sputnik V) i kinesku "Sinofarm" vakcinu u Uniji još uvek nema mesta, uprkos tome što pojedine zemlje članice ne dele taj stav.
RUSKA I KINESKA VAKCINA U EU
Češka i Slovačka, na primer, zalažu se za upotrebu ruske vakcine. Slovačka je 1. marta dobila 200.000 doza „Sputnjika Ve“, deo kontigenta koji čini ukupno dva miliona doza, što je u toj zemlji izazvalo političku krizu i dovelo do ostavke ministra zdravlja Mareka Krajcija.
Mađarska je 13. februara postala prva zemlja članica EU koja je vakcinisala ruskim cepivom, a u petak je dogovorila kupovinu pet miliona doza kineskog. Italija bi od jula trebalo da počne da proizvodi „Sputnjik Ve“, čime bi ta zemlja postala prva članica Unije koja to čini.
S obzirom na stanovništvo koje je već vakcinisano ruskim i kineskim cepivima i suprotstavljene stavove zemalja članica, uvođenje potvrda o vakcinaciji u EU u sredu možda ne dobije epilog kakav su zamislili u Briselu.
- Ako donesu takvu odluku, ona je diskriminatorska po više osnova. Imate ljude koji iz objektivnih razloga nisu mogli da se vakcinišu, one koji to nisu hteli i one koji su odabrali još neku od vakcina koja je bila dostupna, a koja nije među te četiri koja je Evropska agencija za lekove registrovala. To su sve diskriminatorske mere prema čitavim grupama stanovništva same EU i mislim da će se to u praksi teško sprovoditi - smatra Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.
Šest lidera zemalja članica EU (Austrije, Češke, Slovenije, Bugarske, Letonije i Hrvatske) u subotu je pisalo Evropskoj komisiji i Savetu, žaleći se na neravnomernu raspodelu vakcina, što je još jedan od pokazatelja da bi ignorisanje ruske i kineske vakcine imalo posledice.
- Smanjiće poverenje u samu EU, koja kroz čitavu kovid-krizu pokazuje kako njome ne treba upravljati, nedostatak kapaciteta za upravljanje. Na zemljama članicama koje su upotrebljavale ili i dalje koriste i druge vakcine je da iznesu svoj stav, kako krajnja odluka, ako uopšte bude donesena, ne bi bila diskriminatorska prema njihovim građanima - napominje Grubješićeva.
O tome kako će građani iz zemalja koje nisu članice ulaziti u EU još uvek nema reči.
- Vakcine bi trebalo da ljudima olakšaju putovanja, a ne da ih pojedine dodatno otežaju. Mi prisustvujemo novom ’Hladnom ratu‘. Sada su vakcine tema, nažalost. Vakcine ne bi trebalo da imaju ideologiju, ali je, očigledno, imaju - zaključuje Grubješićeva.
TURIZAM EU - NA KOCKI
Izopštavanjem ruske i kineske vakcine, Evropska komisija bi, osim ljudskih prava, ugrozila i – turizam. Ako turisti iz Rusije i Kine vakcinisani "Sputnjikom Ve", "Sinofarmom" ili nekim drugim neodobrenim cepivom ne budu mogli da bezuslovno posećuju EU, turizam evropskih zemalja bi mogao da ostane bez značajnih prihoda.
- Ekonomski gledano, takva odluka nema opravdanja. Pričamo o stotinak milijardi koje u Evropi tokom godine ostave ruski i, pre svega, kineski turisti, koji su u poslednjih sedam, osam godina, od kako se Kina otvorila prema svetu, počeli masovno da dolaze u Evropu, naročito Zapadnu, čiji gradovi beleže po nekoliko miliona Kineza godišnje. Po statistikama, skoro 100 miliona Kineza prođe kroz Evropu svake godine. Svakako da bi takva odluka demotivisala ljude koji su primili ove vakcine da putuju u Evropu - predočava Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (JUTA).
Prema pojedinim podacima iz prve polovine 2019. godine, Finska je druga zemlja po redu u koju ruski turisti putuju – posetilo je nešto više od milion i po Rusa. U istom periodu, Estoniju je posetilo skoro 850.000, a Nemačku i Italiju po oko 600.000 ruskih turista.
Kineski turisti ostvarili su oko 25,8 miliona noćenja u zemljama EU tokom 2018. godine. Kinezi su samo godinu dana ranije u Velikoj Britaniji ostavili 1,74 biliona britanskih funti.