Najteže životne lekcije: "Da vam kažem šta sam kao doktor naučio o SMRTI I UMIRANJU U KOVID BOLNICAMA!"
Kada je autorka Ema Goldberg prvi put stupila u kontakt sa doktorom Luisom Sijom, u jesen prethodne godine, on je bio samo deo pripravničkog tima, što znači da je svoju doktorsku karijeru započeo dok su se njujorške bolnice trudile da se izbore sa Kovid pacijentima, a pogrebnici ubrzano punili kovčege telima preminulih.
18 LJUDI UHAPŠENO ZBOG ILEGALNOG RIBOLOVA: Osumnjičeni za uništenje zaštićene obale
CRNO UPOZORENJE BRITANSKOG SEKRETARA: Ovim tempom svet neće biti vakcinisan skoro
ANU (15) SILOVALI BROJNI ZLOSTAVLJAČI: Kad je ostala trudna naterali je da učini nešto odvratno
Najranije mesece svog doktorskog staža provodio je pomažući pacijentima da shvate da će verovatno umreti i pitajući ih kako bi želeli da se to dogodi. Kada pacijenti prvi put dođu u bolnicu, lekari bi trebalo da im pomognu da odluče u kom trenutku bi želeli da se odreknu aparata za održavanje života, u slučaju da više ne mogu da se oporave.
Ako im stane srce, žele li kompresiju grudnog koša? Ako pluća otkažu, da li se slažu sa im se umetne cev u grlo? Ovi razgovori izazovni su u bilo kojim okolnostima i niko ne želi da se suoči sa sopstvenom smrtnošću i sagleda verovatnoću preživljavanja kao puku logistiku.
-On je borac, učinićemo sve što možemo da mu spasimo život - neretko odzvanja u ušima doktora, kada pacijentovi bližnji odlučuju o njegovoj sudbini, a on treba da im objasni da je oporavak možda nemoguć.
Članovima porodice komunikacija sa obolelila putem Zuma otežala je da u potpunosti shvate koliko je njihovo zdravstveno stanje loše, a doktor Sija naišao je na posebnu dilemu kada mu je dodeljen pacijent čije se otežano disanje dodatno pogoršavalo.
Pacijent je dobijao maksimalnu količinu kiseonika, ali se to u njegovoj krvi nije pokazivalo. Medicinski tim je shvatio da muškarac nikako neće moći da preživi premeštaj na odeljenje intenzivne nege.
Sija je morao da pozove pacijentovu ženu i kaže joj da je vreme da se oprosti od svog supruga. Slušao je kako je njegova poruka dočekana jecajem. Postao je lekar da bi naučio da leči, a prvi meseci karijere naučili su ga šta da kaže kada lečenje nije moguće. Prošlog leta, u trećoj nedelji juna, dr Siju nazvala je njegova majka, tada 70-godišnjakinja, da ga obavesti da je počela da kašlje.
Rekao joj je da ode na kliniku gde može da se testira i novi poziv usledio je po dobijanju rezultata - pozitivno.
"Stići će ti neki paketi od kurirske službe" rekao joj je i poslao pulsni oksimetar i aparat za merenje pritiska. Doktor Sija je znao da majci treba da postavi sva pitanja koja je postavljao i ostalim pacijentima:
"Ako dođe do gušenja, da li želiš da te intubiraju?" upitao je.
"Dušo, nikad nisam o tome razmišljala" glasio je njen odgovor. Obavestivši je da je došlo vreme za to, pisao je beleške o preferencama za medicinsku negu koje mu je majka diktirala. Ne oživljavaj i ne intubiraj kao i spisak lekova koje je kao dijabetičar i pacijent sa visokim krvnim pritiskom već pila. Nekoliko noći kasnije, oko tri ujutro, telefonski poziv trgnuo je doktora Siju iz sna.
Njegova majka je zvala da mu kaže da je broj na njenom oksimetru pao ispod 90. "Vreme je da kreneš u bolnicu", rekao je održavajući glas mirnim. To su lekari radili u kriznim vremenima. Nije bilo ništa drugačije samo zato što je pacijent bila njegova mama.
"Tamo ljudi odlaze da umru", rekla je. To je bio jedan od onih trenutaka kada dete postaje roditelj i Sija je insistirao da ne postoji drugi način nego da se uputi direktno u Hitnu pomoć. Pokušavajući kasnije da dobije dežurne kolege ispostavilo se da njegovoj majci niko nije mogao da uđe u trag.
"Izvinjavam se, menjam kolegu i nisam siguran gde je ona", "Žao mi je, ne mogu da vam pomognem", nizali su se odgovori i Luis je konačno postao svestan agonije kroz koju prolaze članovi porodice sa kojima je razgovarao tokom prethodnih meseci. Posle 40 sati dobio je odgovor. Primljena sa upalom pluća, što je bilo zabrinjavajuće za ženu njenih godina i zdravstvenog stanja. Narednih osam nedelja prošlo je u zabrinutim telefonskim pozivima lekarima njegove majke i dece svojih pacijenata.
"Ona je penzionisani bibliotekar. Imate li knjiga okolo? Ona voli krimi romane", pokušavao je dr Sija i svaki put stiskajući usta da ne bi pukao, spuštao slušalicu njujorškog Kovid odeljenja.
Posle osam nedelja njegova majka je napustila bolnicu i otišla na rehabilitaciju da nastavi oporavak. U trenutku kada se letnja vrućina pretvarala u jesen, a broj Kovid slučajeva ponovo počeo da se penje, Luis je bio suočen sa novom rundom teško bolesnih pacijenata i novim razgovorima o "ciljevima nege".
Palijativno zbrinjavanje nije bilo obavezan deo programa medicinske škole, a Sija je osećao da su mu dugi Kovid meseci, briga o pacijentima i majci, dali stipendiju za koju se nikada nije prijavio. Dok je preko Zuma komunicirao sa voljenima svojih pacijanata, postao je svestan svog tona i pokreta ruku, što je bilo važno, jer nisu mogli da vide izraz njegovog lica iza maske. Novi glas u glavi pridruživao se razgovoru i terao ga da postupa onako kako bi se ponašao da je pacijent njegova majka. Naučio je da utehu pronalazi u porodicama, koje su na vreme stigle da se oproste.
"Palijativno ga ekstubirali, okružen najdražima", glasio je jedan od otpusta koji bi u bilo kojoj drugoj godini zvučao poražavajuće, ali prethodne se činio kao trijumf.
Doktor Sija već mesecima ima istu noćnu moru - budi se dahćući, zamišljajući da je oboleo od korona virusa i da ne može da vidi svoju porodicu. Sada zna da biti lekar ne znači izloženost riziku, već gubitku. Do danas, prešao je na internu medicinsko-pedijatrijsku obuku, više ne provodi dane okružen umiranjem, ali lekcije koje je naučio tokom Kovid meseci lečeći 185 pacijenata od kojih je 60 posto umrlo, nisu ga napustile.
"Počnite da razmišljate o svojim ciljevima nege", rekao bi svakome ko želi da ga sluša, ali i rekao kako bi želeo da se njegov život, u ovom slučaju, završi: "Voleo bih da idem kući. Umro bih u naručju svoje majke", prenosi "Gardijan".