LIBAN NAMUČEN GRAĐANSKIM RATOM, KORONOM I EKONOMSKOM KRIZOM: Da li će ga stravična eksplozija baciti na kolena?

Eksplozija u Bejrutu / Izvor: Profimedia

Ukupan nacionalni dug iznosi 92 milijarde dolara, skoro 170 odsto BDP zemlje, i spada među najveće u svetu.

Liban već decenijama parališe niz dugotrajnih, naizgled nerešivih kriza: građanski rat je trajao 15 godina, osim toga, zemlja je često bila uhvaćena u unakrsnu vatru regionalnih sukoba. Smrtonosna eksplozija u luci u Bejrutu, koja se desila usred pandemije korona virusa i ekonomske krize, mogla bi konačno da baci namučenu zemlju na kolena.

BRAZIL ZAVIJEN U CRNO: Više od 57.000 novoobolelih, korona uzela još 1.400 života

BOLIVIJA DONELA ODLUKU: Škole ostaju zatvorene do kraja godine

SKORO 19 MILIONA OBOLELIH U SVETU: Najveća smrtnost do sada u SAD, najviše novih slučajeva u Indiji

Kovid-19

U Libanu je registrovano više od 5.000 zaraženih od korona virusa i 65 mrtvih. Iako je taj broj relativno nizak u poređenju s nekim zemljama, u poslednje vreme broj obolelih je naglo porastao, osim toga, zaraza se proširila na nova područja. Uprkos petodnevnom karantinu, koji se upravo završio, lekari upozoravaju da krhki zdravstveni sistem zemlje - već radi preko svojih mogućnosti.

- Odeljenja za intenzivnu negu u bolnici Univerziteta Rafik Hariri puna su, takvo stanje će potrajati i u danima pred nama, bolnica neće moći da primi nove pacijente kojima bude potrebna intenzivna nega – saopštio je u nedelju dr Osman Itani, pulmolog i stručnjak za intenzivnu negu.

Protest

U oktobru prošle godine u najmanje 70 gradova u Libanu održani su protesti protiv korupcije u vladi, strogih mera štednje i nedostatka osnovne infrastrukture – pijaća voda nije bezbedna za korišćenje, a svakodnevno nestaje struje. Protesti su paralisali zemlju i naterali premijera Sada Haririja da podnese ostavku, ali se ni posle toga ništa značajnije nije promenilo, ekonomska kriza se produbljava, a cene namirnica porasle su i do 80 odsto.

Ekonomija u padu

Liban proživljava ekonomsku krizu koja je paralisala zemlju, primorala hiljade ljudi da odu u inostranstvo i izazvala masovne proteste protiv korumpiranog i nesposobnog političkog sistema. Oko polovina zemlje živi ispod granice siromaštva, a 35 odsto ljudi je nezaposleno, pokazuju zvanični podaci.

U martu, prvi put u istoriji, Liban je najavio da neće moći da plati dospele dugove. Ukupan nacionalni dug iznosi 92 milijarde dolara, skoro 170 odsto BDP zemlje, i spada među najveće u svetu.

U maju su počeli pregovori Libana sa Međunarodnim monetarnim fondom, sa ciljem da se zemlji obezbedi pomoć od vitalnog značaja, a u skladu sa planom za spasavanje ekonomije koji je usvojila vlada. Međutim, posle toga nije bilo novih sastanaka.

- Od marta cene većine namirnica porasle su za gotovo tri puta, dok je vrednost nacionalne valute pala za 80 odsto i veći deo zemlje je paralisan. Oni koji i dalje rade jedva preživljavaju. Tržni centri su prazni. Siromaštvo raste, kriminal raste, a situacija na ulicama je zapaljiva – pisao je Gardijan prošlog meseca.

Razaranje bejrutske luke dodatno će uništiti zemlju. Liban ima dve granice na kopnu: jednu sa Sirijom, koju potresa rat, drugu sa Izraelom, s kojim je Liban tehnički u ratu.

Liban se umnogome oslanja na uvoz namirnica. Tobijas Šnajder, istraživač Instituta za globalnu javnu politiku u Berlinu, kaže da Liban uvozi 90 odsto pšenice, koja stiže preko terminala u srcu eksplozije. Ovde se nalazi najveći silos za pšenicu u zemlji.

Regionalni sukobi

Složen i krvav politički i sektaški građanski rat besneo je od 1975. do 1990. godine. U njemu je 120.000 ljudi izgubilo život, dok je milion njih prognano, pre nego što su delove Libana okupirali Sirija i Izrael. Njihova vojska je tamo ostala skoro dvadeset godina da bi se konačno povukla 2005.

Šiitski pokret Hezbolah, koji uživa podršku Irana i koji je mesec dana ratovao protiv Izraela 2006, borio se i protiv izraelske okupacije Libana, da bi 2013. objavio da se bori na strani režima sirijskog predsednika Bašara al Asada, čime je još više podelio libansku političku scenu i uzrokovao uvođenje sankcija Libanu. Samim tim, novac Libanaca koji žive u inostranstvu, važan izvor prihoda zemlje, prestao je da stiže.

Sukob u Siriji se sporadično "prelivao u Liban, pa su Bejrut i druga područja u više puta stradali u napadima.

Međutim, verovatno najočigledniji uticaj sirijskog rata na Liban, zemlju od 4,5 miliona stanovnika, jeste priliv oko 1,5 miliona izbeglica. Liban i međunarodne organizacije su više puta upozoravali na ekonomski i socijalni teret koji oni predstavljaju za zemlju, koja nema uslove da se stara o njima.

PET OSOBA STRADALO U POŽARU U DENVERU: Policija sumnja da je PODMETNUT (VIDEO)