Makron hoće krizu na Balkanu: Ne želi Srbiju u EU, ali neće ni da budemo bliski sa Rusima?

Govor predsednika Francuske Emanuela Makrona u Evropskom parlamentu ima eksplozivnu snagu koja može da zaoštri krizu na Zapadnom Balkanu, što slabi i pozicije Evropske unije u regionu, smatra direktor Centra za liberalne strategije u Sofiji, Ivan Krastev za Dojče vele.

Pozivajući se na citat Šarla de Gola da "pravi vođa uvek ima nekog aduta u rukavu", Krastev ističe da je Makron naglasio da ne želi da se Balkan okrene Rusiji ili Turskoj, ali je dodao da takođe ne želi Evropu koja loše funkcioniše sa 28 članova.

- Ima nečeg u tome. Većina Evropljana bi mu dala za pravo kad kaže da nema smisla da se govori o proširenju ako još nema odluke o tome šta bi Unija uopšte trebalo da bude. Trenutno definitivno nema oduševljenja za proširenje - bez obzira da li se govori o Balkanu, Turskoj ili Ukrajini. Upitani za želje o budućoj veličini EU, mnogi evropski birači bi radi bili za njeno smanjenje - a ne za proširenje - ocenjuje Krastev.

Krastev, međutim, smatra da je "konkretno dejstvo" Makronove poruke politička katastrofa. 

- Primedba Žan-Klod Junkera da je jedina alternativa za integraciju Balkana u EU rat u regionu, paradni je primer za banalnost kao spas u poslednji čas. Jer, Makronova poruka nosi u sebi iskru koja bi mogla da dodatno pogorša stanje u regionu. Bugarska, koja trenutno pedsedava Evropskom unijom, ima sve razloge da optuži Makrona da će pažljivo pripreman samit o Zapadnom Balkanu koji se održava u maju delovati - kao vic. Evropska komisija ima razloga da Makronovu primedbu shvati kao zabadanje noža u leđa. Proevropski reformisti u balkanskom regionu imaju sve razloge da optuže Makrona da im potkopava pozicije - navodi Krastev u svom tekstu.

Brisel je, kako navodi autor, dugo preferirao strategiju "konstruktivne višeznačnosti", dok političari u Evropskoj uniji rado kažu da je jedino pitanje o članstvu država zapadnog Balkana u EU "kada?", niko ni u Briselu ni u Beogradu ne veruje da će 2025. godine neka od zemalja zapadnog Balkana biti članica EU.

- No, dok se igra EU dosad zvala "vrata su otvorena", Makron je rešio da ih zatvori - bar na trenutak. Ne možemo ga zbog toga optuživati. Ali ono što mu možemo zameriti jeste da "zamrzavanje" proširenja bez alternativne strategije može doprineti produbljivanju krize na Balkanu i slabljenju pozicije EU u regionu. Bilo je jasno i da, kada Makron, obražajući se biračima, govori o "Evropljanima", misli pre svega na birače iz Zapadne Evrope", zaključuje Krastev.

Krastev postavlja pitanje da li će Makron pokušati da u Evropi uradi ono što je pre godinu dana uradio u Francuskoj, odnosno da "uništi postojeće političke stranke i stvori novu proevropsku platformu čije je jezgro odbacivanje statusa kvo?".

"Da li će rizikovati da do te mere izazove stranke konzervativnog centra - koje su na vlasti u velikom delu Evrope - da će doći do zle krvi između njega i kancelarke Angele Merkel? I kako će se postaviti prema sve većoj zategnutosti između Istoka i Zapada u Evropi? Kako će u evropski projekat uneti novu demokratsku energiju - posebno u društvima koje njegove govore čitaju samo kao prevode?", piše Krastev u svom tekstu za "Dojče vele" (DW).