METEORIT KOJI SE OBRUŠIO NA ZEMLJU 2018. godine OTKRIVA NOVE TAJNE: Misterija života postaje sve zanimljivija!
Meteorit koji je zapanjio svet kada je obasjao nebo i strmoglavio se u zaleđeno jezero u Mičigenu 16. januara 2018. godine sadrži neke od ključnih komponenti za nastanak života, otrkili su naučnici.
Stena prečnika od nepuna dva metra raspala se i obasjala nebo putujući brzinom od oko 48.000 km/sat, a snimci su postali viralni i brzo obišli svet.
ERDOGANOVE RATNE IGRE VEOMA OPASNE: Jermenija upozorila na poteze zvanične Ankare, ugrožena globalna bezbednost
NAJNOVIJE OTKRIĆE O IMUNITETU NA KORONU! Saznanje naučnika "briše" sva ostala
SUMRAK ZLATNE ZORE! Tužan dan za grčke patriote i nacionaliste!
Fragmenti su brzo pronađeni i predati naučnicima koji sada znaju da isti sadrže neke od ključnih materija potrebnih za začetak života. Pronađene su tzv. "organske komponente", a ovi molekuli koji sadrže ugljenik predstavljaju osnovu amino-kiselina, masti, DNK i drugog biološkog materijala.
Otkriće ovih "sirovih" materija u steni koja je "doputovala" iz svemira znači da je moguće da su pre više milijardi godina sa većom, ali sličnom stenom koja je "sletela" na Zemlju, dospele i organske komponente koje su ultimativno dovele do nastanka života.
- Ova vrsta organskih jedinjenja je vrlo verovatno dospela na Zemlju zahvaljujući meteoritima i možda doprinela nastanku života - rekao je Filip Hek, kustos Fildovog muzeja u Čikagu, koji je predvodio analiziranje stene.
I dok naučnici znaju da su ugljenikova jedinjenja zaslužna za razvoj prvog oblika života na Zemlji, ostaje otvoreno pitanje odakle su ona nastala (došla). Neke teorije podržavaju ideju da su ona dospela iz unutrašnjosti zemlje (vulkanskom aktivnošću), dok druge to osporavaju tvrdeći da su na Zemlji verovatno "završile" tako što ih je sa sobom iz "nekog drugog sveta" doneo meteorit.
Sama stena ne sadrži bilo kakav oblik života, ali bi se iz materija koje sadrži - pod povoljnim uslovima - mogao razviti život.
Naučna zajednica je "profitirala" od opšte pomame koja je nastala u javnosti nakon čitavog događaja, pošto su delovi stene brzo locirani i doneseni. To je osiguralo da su fragmenti ostali relativno "čisti" i "nekompromitovani" zemaljskom prašinom prepunom mikroba, omogućujući istraživačima da steknu jasniju sliku o njihovom sastavu.
- Ovaj meteorit je jako poseban zbog toga što je pao na zaleđeno jezero, a njegovi delovi su brzo sakupljeni. Bili su maltene netaknuti. Videli smo da fragmenti stene nisu pretrpeli značajnija "oštećenja", a kasnije smo utvrdili da su sadržali bogat spektar organskih materija vanzemaljskog porekla.
Meteorit je bljesnuo sagorevajući u Zemljinoj atmosferi i raspao se, ali je istovremeno bio dovoljno veliki da neki njegovi delovi ostanu netaknuti nakon što su se prizemljili. Manji delovi su se potpuno dezintegrisali (izgoreli) u Zemljinoj atmosferi pre nego što su stigli do njene površine. Ali su komadi ovog iz 2018. bili toliko veliki da su se mogli pronaći posredstvom sistema za praćenje vremenskih prilika koji se uobičajeno koriste za predviđanje i praćenje kiše i grada.
- Meteorološki radar je pomogao u lociranju i određivanju brzine meteorita. To je značilo da ćemo ga vrlo brzo pronaći - kazao je Dr Hek.
U roku od dva dana pasionirani "lovac meteorita", Robert Vard, pronašao je prvi deo stene na zaleđenoj površini jezera Stroberi, u blizini Hamburga u Mičigenu i predao ga čikaškom Fildovom muzeju. Kratak rok u kojem je moguće pronaći delove meteorita je od velike važnosti za njegova dalja ispitivanja.
- Zbog ogromnog pozitivnog naboja oko događaja, svi su želeli da primene neku svoju tehniku analize, tako da smo dobili jedan neobično razumljiv skup podataka o jednom meteoritu - izjavila je Dženika Grir, koautorka istraživanja i naučnik na čikaškom Univerzitetu.
Istraživanje je pokazalo da, osim prisustva velikog broja organskih komponenti, stena predstavlja i redak pojavni oblik meteorita koji se zove H4 hondrit. Rezultati studije objavljeni su u naučnom žurnalu "Meteoritics & Planetary Science".