MISIJA VEKA MOŽE DA POČNE: Šta se nalazi u vakcini protiv korone i kako će stići do svih (FOTO)
Nošenje maski, održavanje socijalne distance i često pranje ruku toplom vodom i sapunom neće prestati da važe ni kada počne vakcinacija stanovništva cepivom protiv kovida 19. Toliko željena vakcina koja bi trebalo da zaustavi velike talase oboljevanja i smrtnosti širom sveta ne samo da nije jeftin i jednostavan poduhvat, već sa različitih aspekata gledano predstavlja i ogroman izazov – od proizvodnje, do pakovanja i distribucije.
UVODI SE ŠESTODNEVNI LOKDAUN: Prvo pobedili koronu, sad sve ispočetka
STIŽE TEST NA KORONU OD TRI EVRA: Svako će ga moći uraditi u svojoj kući!
KO JE PRELEŽAO KORONU BIĆE IMUN GODINAMA? Novo istraživanje uliva nadu svima!
Naime, proizvodnja vakcine uključuje oko 500 komponenti – od hemikalija do opreme, a kako je potražnja ogromna, neke komponente će možda nedostajati.
Za početak, postoji zabrinutost zbog snabdevanja adjuvansima, sastojcima koja se dodaju vakcinama za pojačavanje imunog odgovora, omogućavajući davanje manjih doza.
Potencijalna vakcina protiv kovida 19 koju je napravila američka kompanija Novavaks sadrži jedinjenje ekstrahovano iz kore drveta poreklom iz Južne Amerike. Ova vakcina može da ubrza i ojača imunološki odgovor; nevolja je u tome što se radi o drvetu koje je osetljivo na sušu i sa kog se kora može skidati svega nekoliko meseci godišnje.
Još jedan pomoćni sastojak je skvalen, ulje koje se nalazi u jetri ajkula i već se koristi za proizvodnju vakcina protiv sezonskog gripa. Grupa za zaštitu ovih životinja upozorila je da bi nagla potražnja za uljem iz jetre ajkula moglo da znači ubijanje još pola miliona ajkula godišnje.
Zbog toga su u toku dodatna istraživanja alternativnih verzija, uključujući sintetičke verzije skvalena, ali one svakako ne mogu da budu spremne onoliko brzo koliko situacija na terenu iziskuje.
Bočice za vakcinu napravljene su od borosilikatnog stakla. Ono je otpornije na ispiranje od uobičajenog stakla, što znači da neće hemijski reagovati sa vakcinom i kontaminirati je.
Ali, i proizvodnja bočica za vakcine može da predstavlja problem. Naime, još u aprilu je stiglo upozorenje da je specijalna vrsta peska koja se koristi za proizvodnju borosilikatnog stakla u deficitu.
- Na tržištu u ovom trenutku ima samo 200 miliona bočica, jer su velike količine kupile kompanije koje su započele rad na vakcini kako bi imale pripremljenu ambalažu – kaže profesor medicine Džon Bel koji radi na Univerzitetu u Oksfordu.
Rešenja uključuju stavljanje više od jedne doze u svaku bočicu, a svaka doza bi se delila pomoću druge igle kako bi se sprečila kontaminacija.
Da bi vakcine bile dopremljene u svaku državu koja ih poruči, biće potreban ogroman broj kamiona i aviona; zbog toga je dostava vakcina već nazvana "misijom veka".
Međunarodno udruženje vazdušnog transporta (IATA) izračunalo je da bi bilo potrebno 8.000 džambo aviona koji će prevoziti vakcine tako da svi na svetu dobiju samo po jednu dozu. Dragoceni teret bi takođe morao da bude zaštićen i, što je još važnije, u frižideru, na posebnim temperaturama.
Poznato je da većina vakcina mora da bude hladna kako bi se sprečila razgradnja njihovih komponenti. Ako se bočice nalaze na neadekvatnoj temperaturi bilo koji protein u njima može da se stvrdne na sličan način kao što se jaje stvrdne kada se kuva; tada su vakcine beskorisne. U nekim vakcinama je glavni sastojak čitava virusna čestica, a virusi sadrže veliku količinu proteina.
Druge vakcine sadrže ključne proteine, a ne ceo virus, a neke imaju u osnovi mRNK, izuzetno krhki genetski materijal, što je slučaj sa vakcinom iza koje stoje Fajzer i BioNTek.
Profesor Tobi Peters sa Univerziteta u Birmingemu upozorio je da "nigde na planeti ne postoji logistički kapacitet za distribuciju vakcina na niskoj temperaturi i zapremini bez velikih ulaganja".
Kamioni koji hlade do 70 stepeni Celzijusa u minusu trenutno nisu dostupni i morali bi da budu pravljeni po narudžbini.
IATA kaže da avioni već dugo prevoze lekove u rashlađenim uslovima. Ali, na proizvođačima je da pakuju svoj proizvod na takav način da vakcina ostane na traženoj temperaturi tokom leta.
Fajzer je razvio nosače bočica veličine kofera za upotrebu u avionima i kamionima. Kad su zaštićene suvim ledom, "hladne kutije" drže vakcinu zamrznutom i do deset dana, čak i kada su teretni odeljci aviona ili kamiona na sobnoj temperaturi.
IATA je, međutim, za Good Health rekla da je suvi led klasifikovan kao opasan materijal - što će ograničiti količinu vakcine koja se u svakom trenutku može nositi avionima.
- Izazov će biti količina vakcina koju će trebati transportovati - rekao je portparol avio-industrije. - Neke vrste rashladnih fluida potrebne za održavanje vakcina su klasifikovane kao opasna roba.
U međuvremenu, sa Imperijal koledža u Lonodnu poručuju da će napraviti dve verzije vakcine – jednu koju bi trebalo držati zamrznutu, a potom i onu koja je liofilizovana i koja se može držati na sobnoj temperaturi.