Gde su naše komšije u svemiru? Na Veneri je pronađen izvor života, a ko ustvari tamo može da živi? (VIDEO)
Vest o pronalasku života izvan planete Zemlje, bilo kakvog života, bila bi verovatno najveća vest u celoj istoriji čovečanstva, a biti takve lude sreće da smo baš mi prva živeća generacija koja će toj objavi posvedočiti bio bi neopisivi prestiž.
No, u nedostatku takve senzacije moramo se zadovoljiti i s onim manje spektakularnim informacijama od "nismo sami u svemiru" - ali, složićete se, i vest koja se svodi na "imamo informaciju koja ukazuje da možda nismo sami" takođe zvuči odlično!
KONAČNO! Počinje najbolji fudbal na svetu, već večeras će sve da puca
KORONA GAZI, A ANESTEZIOLOGA NI ZA LEK: Mračna upozorenja lekara
ITALIJANSKU POKRAJINU JE PREGAZILA KORONA: Sada se priprema za novi KARANTIN
Naravno, govorimo o novim otkrićima na Veneri, odnosno u njenoj atmosferi. Naime, astronomi sa Univerziteta u Kardifu, glavnom gradu Velsa, objavili su polovinom septembra rezultate poprilično uzbudljivog istraživanja. U atmosferi Venere, na visini od kojih 50-ak kilometara, pronađeni su tragovi specifičnog gasa - fosfana (fosfani su zasićeni hidridi trovalentnoga fosfora - pojašnjeno: to je vrlo toksičan gsa, bezbojan, zapaljiv, molekul mu je sastavljen od jednog atoma fosfora i tri atoma vodonika).
Na Zemlji fosfane otpuštaju mikrobi i to upravo na prostorima gde nedostaje kiseonika (recimo u sedimentima jezera ili u životinjskim iznutricama, odnosno organizmi koji žive bez kiseonika, tzv. anaerobni organizmi). Ukratko - na kamenitim planetama kao što su Zemlja i Venera (kod gasovitih planeta poput Saturna i Jupitera vladaju drugačija pravila) prisutnost fosfana smatra se pokazateljem života.
Zašto je to potencijalno zaista veliko otkriće? Zato jer nakon dugog istraživanja astronomi nisu uspeli detektovati nijedan proces koji bi stvorio ove fosfane osim da su nastali organski, odnosno da ih je stvorio "život".
Brzo se formirala i prva teorija - nekim nama nepoznatim načinom pojedini organizmi, na mikrobskom nivou, uspeli su preživeti ogromno zagrevanje Venere te su se održali sve do današnjih dana u njenoj atmosferi. Za naše zemaljske pojmove to je gotovo nezamislivo, ali svakako nećemo biti tako ograničeni pa da tvrdimo da život može postojati samo u "našim uslovima". Naime, prosečna temperatura na planeti Zemlji je oko 14 °C, a na Veneri sa druge strane iznosi ogromnih 460 °C! Zbog te činjenice sama ideja da bi nešto "živo" moglo postojati na Veneri ili u njenoj atmosferi je često zanemarivana, a fokus potrage za vanzemaljskim životom prebacio se na Mars (a kasnije još i više na Jupiterov satelit Evropu).
No, ova vest možda menja sve - možda će "zanemarena" Venera sada postati centar daljih svemirskih istraživanja.
Krajnje je vreme da ponovo postanemo fascinirani Venerom jer čak i da nas njeno aktuelno stanje pomalo odbija (uz strašne temperature čak i njena atmosfera ne zvuči nimalo privlačno s oblacima koji sadrže kapljice s 90 odsto sumporne kiseline), njena prošlost je jedna sasvim druga priča! Naime, čak dve milijarde godina Venera je imala sasvim ugodnu klimu i okean. Ali već dugo nije takva. Venera je danas suva, "spaljena" i vrela.
Vest o mogućem životu na Veneri mogla bi povući i teoriju o tome da smo možda i sami nekako došli s Venere pre nego je ista postala neizdrživa za život.
Što se pak tiče novih otkrića pretpostavka, u onom optimističnom scenariju, bila bi ta da su neki organizmi ipak preživeli sve te nedaće i da upravo oni stvaraju spomenute fosfane.
Vođa projekta s kardifskog Univerziteta, Džejn Grivs, komentarisala je otkrića:
- Zapanjujuće je reći da bi život mogao preživeti okružen sumpornom kiselinom. No, sve geološke i fotohemijske rute koje smo mogli osmisliti nisu dovoljno produktivne da bi stvorile fosfane koje vidimo - istakla je ona.
Kao u nekom boljem naučno-fantastičnom filmu Grivs je otkrila prisutnost fosfana na Veneri krajem 2018. godine, jedan dan kada je ostala poslednja na poslu.
Znači li to da je prisutnost fosfana direktna potvrda života na Veneri? Nažalost nije, ali bi mogla biti. Naime, uvek postoji mogućnost da su fosfani u atmosferi stvoreni nekim drugim procesom, da im je izvor nešto nama još uvek nepoznato. Ono što pak znamo je to da nijedan proces koji do sada poznajemo nije mogao da ih stvori - odnosno toliku količinu. Otklonjeni su vulkani, grmljavine i mikrometeoriti kao mogući izvori jer isti ne bi mogli stvoriti ih u tolikoj meri koliko su detektovani. Pol Rimer, astrohemičar sa Univerziteta u Kembridžu, pojašnjava da bi nama poznati procesi (vulkani, itd.) bili u stanju da stvore količinu koja je čak 1.000 puta manja od uočene.
Naravno, ovo otkriće postavlja dodatna pitanja i ne daje konkretne odgovore, samim tim neki stručnjaci su poprilično rezervisani prema teoriji da bi prisutnost fosfana mogla biti indikator života na Veneri. Jedan od njih je i astrobiolog Čarls Sokel sa Univerziteta u Edinburgu koji se vraća na podatak o ekstremnoj toksičnosti oblaka na Veneri te i dalje smatra da u njima ne može postojati život. Kako onda on objašnjava takvu koncentraciju fosfana? Za njega je stvar jednostavna - smatra da bi na temelju ovog otkrića možda trebalo preispitati stav da su fosfani indikator života.
No, neki će reći da je o potencijalnom životu u svemiru potrebno razmišljati "izvan okvira". Da, činjenica je da je atmosfera Venere čak 50 puta suvlja od najsuvijeg mesta na Zemlji. Isto tako je i činjenica da njeni oblaci nisu sastavljeni od kapljica vode, kao naši, već od koncentrisane sumporne kiseline. Ali to bi sve moglo biti vrlo "geocentričan" način gledanja na koncept života u svemiru. Sama činjenica da svemir prihvatamo kao beskonačan prostor, samim tim nije teško zamisliti da negde u tom svemiru, pa možda čak već i u našem "komšiluku", postoji neka vrsta života koja je naučila preživljavati u, za nas, nemogućim uslovima.
Čak i kod nas "kući" život pronalazimo na nekim krajnje neočekivanim mestima. Nekoliko poslednjih decenija unazad (pa i svega nekoliko godina), živi organizmi, makar i na mikro nivou, pronađeni su u ekstremno teškim uslovima za koje smo do nedavno smatrali da ni u kom slučaju ne mogu sadržati život.
Možda je spomenuti Čarls Sokel preuranjeni skeptik. Naime, ova prisutnost fosfana nije pronađena u celoj atmosferi Venere, ni blizu - veće količine pronađene su zapravo u jednom manjem sloju, u jednoj gotovo "povoljnijoj" zoni atmosfere gde ni temperatura nije tako visoka. Samo tamo su ove veće količine fosfana otkrivene, u tom jednom međuprostoru gde je teoretski život možda preživeo sve ovo vreme - kao u nekakvom atmosferskom "mehuru" gde su faktori bili taman dovoljno dobri da takav život opstane.
Jer kada govorimo o "vanzemaljskom životu", isti nipošto ne mora biti nešto iz mašte autora naučne fantastike - i mikro organizam, svakako i anaerobni organizam, već bi bili potvrda života izvan Zemlje. I to kakva potvrda! Naime, samo su dve mogućnosti - ili smo sami ili nismo, a ako bismo pronašli samo jedan primer života izvan Zemlje onda bi to samim tim sa sobom povuklo i tvrdnju koju tada možemo skoro pa sa sigurnošću dati: svemir je prepun života.
U svakom slučaju, pod uslovom da neko uskoro ne ponudi grandioznu alternativnu teoriju o nastanku ove veće količine fosfana, ova vest itekako treba vratiti fokus na Veneru što je pre moguće. Vreme je za stvaranje specijalnih sondi koje bi mogle doći tačno do tog mesta i prikupiti uzorke za detaljniju analizu.
Nažalost konačan odgovor ne možemo očekivati "za koji dan", biće potrebno puno istraživanja, laboratorijskog rada - drugim rečima, sada će se morati otkloniti sve postojeće pa i one nove (i teoretske) mogućnosti stvaranja fosfana u atmosferi Venere. Tek onda bismo mogli početi još ozbiljnije da tvrdimo da je uzrok život. Nekima će to zvučati pomalo impotentno, no možemo na ovu priču gledati i s druge strane - ove informacije su najsnažniji indikator života na nekoj drugoj planeti, do sada.
Jer ako tu "nečeg ima" onda smo možda "sirotog" Persija (nadimak za vozilo "Perseverance" koje je NASA ovog leta lansirala prema Marsu, a tamo bi trebalo da stigne sredinom februara 2021.) poslali u pogrešnom pravcu svemira!