"Ne postoje dokazi da koristimo PLAĆENIKE U NAGORNO-KARABAHU" Alijev oštro odgovorio na optužbe
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio je da nijedna zemlja nije pružila dokaze da Baku navodno angažuje plaćenike u sukobima u Nagorno-Karabahu.
PRVI PUT U ISTORIJI VATIKANA: Počelo suđenje dvojici sveštenika optuženih za seksualno zlostavljanje
Ko je bio Šaka Zulu: Uspon i pad velikog vođe, vojnog stratega i diplomate
BRITANSKI OBAVEŠTAJCI ČUVAJU VAKCINU OD RUSKIH HAKERA: Optužili Moskvu da sabotira ispitivanja
- Nemamo plaćenike. To je naša zvanična izjava. Prošlo je više od dve nedelje od početka sukoba i nijedna zemlja nam nije pružila nikakve dokaze o tome. Osim toga, to nam nije potrebno. Imamo vojsku od preko sto hiljada boraca. Sve što danas radimo na bojnom polju svedoči da je naša armija sposobna da oslobodi sopstvene zemlje - rekao je Alijev.
Učešće Turske u sukobu
Azerbejdžanski predsednik dodao je da Turska učestvuje u procesu o Karabahu samo na političkom nivou.
- Nema vojnog učešća Turske. Mi koristimo vojnu tehniku proizvedenu u Turskoj, to je istina. Međutim, koristimo i vojnu tehniku proizvedenu u Rusiji, Izraelu i drugim zemljama. Za razliku od Jermenije koja to dobija besplatno, mi kupujemo vojnu opremu. Turska ni na koji način ne učestvuje u procesu, osim na političkoj ravni. Ovde nema turskih trupa - naglasio je Alijev.
Prema njegovim rečima, na teritoriji Azerbejdžana nalaze se turski lovci F-16, ali su oni ostali u zemlji nakon zajedničkih vojnih vežbi.
- Inače, prošle godine smo održali deset zajedničkih vojnih vežbi sa Turskom, uključujući vežbe vazduhoplovnih snaga. Ove godine, zbog pandemije, održali smo samo dve vežbe. Desilo se da je posle vojnih vežbi izbio sadašnji sukob. Zbog toga smo odlučili da ostavimo F-16 na zemlji i oni su na zemlji, a ne u vazduhu - precizirao je azerbejdžanski lider.
Primirje u Karabahu
Alijev je ponovio da Baku poštuje prekid vatre u Karabahu.
Upitan da li se prekid vatre u Karabahu zvanično smatra nevažećim, okončanim i otkazanim, Alijev je rekao da to zavisi od Jermenije.
- Zavisi od ponašanja Jermenije, jer mi uvek ostajemo posvećeni svojim obavezama. Kao što je poznato, predlog za prekid vatre na humanitarnoj osnovi je došao iz Rusije i mi smo ga podržali, jer mislim da je bila ispravna odluka o razmeni tela poginulih vojnika i zarobljenika i nastavak aktivnosti za pregovaračkim stolom. Deklaracija objavljena u Moskvi zapravo je predviđala pregovore u okviru osnovnih principa - objasnio je on.
Prema njegovim rečima, "nakon objave o prekidu vatre, artiljerijsko granatiranje sa azerbejdžanske strane je prekinuto".
- Drugo, nikada namerno ne gađamo civile u gradovima i selima na okupiranim teritorijama. Naš cilj su bili vojni sistemi. Naši vojni ciljevi postavljeni su vrlo pažljivo. Tako da gađamo samo ciljeve koji predstavljaju pretnju životima naših građana i vojnika. Ali, nažalost, Jermeni koriste taktiku postavljanja vojnih sistema u gradove u kojima žive ljudi, a mi moramo da se branimo. Međutim, nakon uspostavljanja primirja poštovali smo ga, ali je Jermenija prekršila prekid vatre, pa smo bili primorani da odgovorimo - dodao je Alijev.
Sukob u Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra, na poziv predsednika Rusije Vladimira Putina, održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana, koji su trajali više od deset sati. Tokom pregovora Jerevan i Baku su dogovorili da se uvede prekid vatre od podneva 10. oktobra, izvrši razmena ratnih zarobljenika tela poginulih i dodatno dogovore konkretne mere primirja. Međutim, već u subotu strane su počele da se međusobno optužuju za narušavanje primirja.