NAJSTRAŠNIJI ZAKONI KOJI SU BILI NA SNAZI U AMERICI: Niz akata koji su imali prilično zabrinjavajuće posledice
Uprkos činjenici da su u svetu poznati po borbi za ustavna prava i demokratiju, tokom većeg dela svoje istorije Sjedinjene Američke Države su imale veoma krhku praksu u zaštiti individualnih prava. Kongres je donosio niz zakona tokom vekova koji su imali neke prilično zabrinjavajuće posledice, dajući široku nadležnost vladi da zatvori pojedince ili ukine lične slobode na osnovu obrazloženja zaštite nacionalne bezbednosti.
"ZBOG PADA FREKVENCIJE BILI SMO NA RUBU KATASTROFE" Otkriven krivac, Evropa za dlaku izbegla najgore!
SITUACIJA U AMERICI SE NE SMIRUJE: Petoro ljudi stradalo u pucnjavi, policija ubila napadača (FOTO/VIDEO)
TRAMP SE SUOČAVA SA VELIKIM IZAZOVIMA: Trajna suspenzija njegovog naloga na tviteru nije jedini problem
Ovo je pogled nekih od najzastrašujućih zakona u američkoj istoriji:
Reč je o četiri pravna akta koja su doneli federalisti u ranoj istoriji Kongresa, a potpisao ih je predsednik Džon Adams 1798. godine. Oni su bili odgovor na francusku revoluciju i davali su ovlašćenja predsedniku da zatvori ili deportuje strance za koje veruje da predstavljaju pretnju Sjedinjenim Američkim Državama. Takođe su ograničavali slobodu govora ako ona kritikuje vladu.
Kritičari tvrde da su ovi akti bili, pre svega, pokušaj da se suzbiju birači koji se nisu slagali sa Federalističkom strankom, što je dovelo do pobede Tomasa Džefersona i Demokratsko-republikanske partije na izborima 1800. Akti su prestali da važe u narednim godinama.
Zakon o uklanjanju Indijanaca Kongres je usvojio 28. maja 1830. godine, a potpisao ga je predsednik Endru Džekson. Zakon je efikasno ovlastio predsednika da nasilno ukloni američka indijanska plemena sa teritorija njihovih predaka u južnim državama SAD, tako što će ih preseliti zapadno od Misisipija.
Primena zakona je dovela do sistematskog uklanjanja mnogobrojnih plemena što je rezultiralo migracijom tokom koje su glad i bolesti ubili hiljade Indijanaca.
Zakon o bekstvu robova je usvojen od strane Kongresa Sjedinjenih Američkih Država 18. septembra 1850, kao deo kompromisa između robovlasničkog Juga i slobodnog Severa. Zakon je zahtevao da se svi odbegli robovi, nakon hvatanja, vrate svojim gospodarima i da zvaničnici i građani slobodnih država moraju da sarađuju po ovom pitanju.
Zakon o špijunaži iz 1917, donet za vreme Prvog svetskog rata, trebalo je da zabrani mešanje u vojne operacije kako bi se sprečila neposlušnost u vojsci i otežala podrška američkim neprijateljima tokom rata. Zakon je korišćen za zatvaranje lidera američkog socijalističkog pokreta, kao i kasnije pripadnika komunističkog pokreta, a na snazi je i danas.
Zakon o pobunama iz 1918. godine je u nekoliko aspekata ukinuo Zakon o špijunaži, ali ga je proširio u mnogim drugim sferama, pre svega kada je u pitanju ograničavanje govora i izražavanja mišljenja koje u lošem svetlu prikazuje vladu ili ratne napore SAD.
Ovaj pravni akt je zabranio upotrebu "nelojalnog, vulgarnog, sramotnog ili uvredljivog jezika" protiv vlade, zastave ili vojske i predvideo kaznu za prestupnike od 20 godina zatvora. Trebalo je da važi samo u ratnim vremenima, ali je iskorišćen za osuđivanje preko 1.000 ljudi neposredno posle kraja Prvog svetskog rata. Kongres ga je ukinuo tek 1920. godine.
Izvršni nalog 9066 je predsednička izvršna naredba koju je potpisao i izdao za vreme Drugog svetskog rata predsednik Frenklin D. Ruzvelt. On je dozvolio Ratnom sekretarijatu da određene oblasti proglasi za vojne kampove za deportaciju Amerikanaca japanskog, italijanskog i nemačkog porekla.
U praksi, međutim, naredba je uglavnom primenjivana na japanskim Amerikancima, a oko 120.000 muškaraca, žene i dece japanskog porekla su iseljeni sa zapadne obale Sjedinjenih Država i zatovreni u koncentracionim logorima širom zemlje.
Javni zakon 503 je zakon usvojen od strane Kongresa koji je dao ovlašćenja federalnim sudovima za sprovođenje Izvršnog naloga 9066. To je otpor ovoj odredbi učinilo krivičnim delom kažnjivim zatvorskom i novčanom kaznom. Donet je za samo 12 dana, što je neuobičajeno kratak period za američki Kongres. Mnogi od onih koji su internirani u skladu sa ovim zakonima, a koji su bili američki državljani, izgubili su svoje domove, firme, imovine i ušteđevinu.
Rezoluciju o Tonkinškom zalivu je doneo Kongres SAD 7. avgusta 1964. godine, kao odgovor na incident u istoimenom zalivu. Rezolucija je predsedniku Lindonu Džonsonu dala ovlašćenja da, bez formalnog proglašenja rata od strane Kongresa, koristi "konvencionalne" vojne sile u jugoistočnoj Aziji, efikasno mu dajući odrešene ruke da vodi rat sa Severnim Vijetnamom.
Patriotski zakon je zakon koji je donet u američkom Kongresu i koji je stupio na snagu nakon što ga je potpisao predsednik SAD Džordž V. Buš 26. oktobra 2001. godine.
Izglasan kao reakcija na napade 11. septembra 2001, zakon je dramatično smanjio ograničenja organa za provođenje zakona prilikom prisluškivanja telefonske i komunikacije putem elektronske pošte, kao i prilikom pretrage medicinskih, finansijskih i drugih evidencija. Smanjio je ograničenja za prikupljanje obaveštajnih podataka u Sjedinjenim Američkim Državama koji se tiču stranaca.
Proširio je ovlašćenja Ministra finansija SAD da reguliše finansijske transakcije, posebno one koje se odnose na strana fizička i pravna lica, i proširio diskreciju imigracionih organa i organa za provođenje zakona kod zatvaranja i deportacije imigranata osumnjičenih za terorizam i dela povezana sa terorizmom. Zakon je takođe proširio definiciju terorizma da uključi i domaći terorizam, i time povećao broj aktivnosti na koje se proširena ovlašćenja organa za sprovođenje zakona mogu primeniti.