NAJTOPLIJI JULI U EVROPI OTKAKO SE PRATI VREME: Zbog čega se priroda ovako "poigrava" sa Evropljanima?
Ovaj jul je bio jedan od najtoplijih u svetu do sada, a od njega su jedino bili topliji jul u 2019. i u 2016. godini, saopštili su danas naučnici iz EU.
Jako nevreme pogodilo Italiju: Zaustavljen saobraćaj, evakuisano više od 100 osoba
SKANDALOZNA IZJAVA ZELENSKOG: Ukrajinski predsednik progovorio o Donbasu i uvredio sve Ruse, to mu nije trebalo
CRNO MORE ĆE POSTATI SLEDEĆE BOJNO POLJE? Rusi izdali hitno upozorenje NATO-u, preduzeće sve potrebne mere
Kako navode, prošli mesec su obeležile neuobičajeno visoke temperature u brojnim regionima - od Finske do SAD, javlja Rojters.
Ovo je i najnovija prekretnica u dugoročnom trendu zagrevanja planete, u sklopu kojeg su poslednjih sedam godina ocenjene kao najtoplije ikada do sada, jer emisije gasova sa efektom staklene bašte menjaju klimu planete.
- Kada posmatramo temperature u svetu, uočavamo promene od godine do godine, pa čak i od meseca do meseca - rekla je Freja Vamborg, viša naučnica iz službe EU za praćenje klimatskih promena Kopernikus.
- Ali, na kraju krajeva, osnovna stvar koju uočavamo je trend globalnog zagrevanja - dodala je ona.
Prošli mesec je bio treći najtopliji jul ikada u svetu, posle jula 2019. i jula 2016. godine, saopštio je Kopernikus. Bio je to i drugi najtopliji jul u Evropi, posle 2010. godine.
Podaci Kopernikusa sežu do 1950. godine, ali se ukrštaju sa drugim podacima koji datiraju do sredine 19. veka.
Više regiona je prošlog meseca bilo pogođeno ekstremnim vremenskim prilikama, što je u skladu sa stavom naučnika da globalno zagrevanje čini toplotne talase sve žešćim i da će toplija planeta dovesti do obilnijih padavina.
Rekordna vrućina u SAD i Kanadi, koja je počela u junu, ubila je stotine ljudi i razbuktala požare. U Kini, Belgiji i Nemačkoj ekstremne padavine izazvale su smrtonosne poplave.
Na tropskom severu Australije zabeležene su prošlog meseca najveće dnevne temperature, dok su temperature iznad severne Afrike bile više od normalnih, saopštio je Kopernikus.