Najveća MUSLIMANSKA zemlja sveta pred ključnim TRENUTKOM u svojoj ISTORIJI?!
Džakarta, glavni grad Indonezije, drugi je najveći konglomerat na svetu pod nazivom "Džabodetabek" (delovi imena gradova Džakarta, Bogor, Depok, Tangerang i Bekasi) i nalazi se na najnaseljenijem ostrvu sveta - Javi. Sveukupno, ovde živi preko 30 miliona stanovnika. Ovo veliko gradsko područje sedište je regionalne organizacije indokineskih država ASEAN-a i veliko finansijsko središte. Osim Banke Indonezije i Indonezijske berze, ovde su sedišta mnogih indonezijskih i stranih kompanija i multinacionalnih korporacija.
INDONEZIJA: Nastavlja se potraga za nestalima posle potonuća trajekta
BESPLATNA škola tradicionalnih indonežanskih plesova - sve što treba da donesete je osmeh! (FOTO)
S obzirom na taj poslovni bum, Džakarta je počela privlačiti veliki broj ljudi iz cele Indonezije, ali i šire, čime je postala kosmopolitski grad s mnogim kulturama i zajednicama. Kao dokaz tome, gradonačelnik Džakarte je do sada bio etnički Kinez i hrišćanin Basuki Ahok Purnama, bliski saradnik indonežanskog predsednika Džoka Džokovija Vidoda. Naravno, u takvom središtu su vrlo napeti izbori, a nedavno održani regionalni izbori za Džakartu pokazali su rast levičarskih islamističkih konzervativaca.
Iznenađujuću pobedu odneo je bivši ministar obrazovanja Anies Basvedan, koji vodi u glasanju za oko deset odsto. Zbog obima celog posla, pravi rezultati će biti obznanjeni prvog maja. Basvedan je cenjeni politikolog, ugledan u svetskim razmerama, ali se smatra da podržava snažnu liniju političkog islama u Indoneziji, koja je uvezena na krilima širenja saudijskog novca.
Islamisti su definitivno podržali Basvedana u njegovoj trci protiv Ahoka, koga su optužili za blasfemiju i vređanje islama. Takođe su podržali i trećeg po snazi kandidata Agusa, sina bivšeg indonežanskog predsednika Susila Bambanga Judhojona. Korišćenje islama i nasrtaj na nemuslimanskog kandidata pokazatelji su oprečnosti u indonežanskom društvu, koje pokušava da pronađe put između otvorenog i pluralističkog društva i snažne islamističke orijentacije.
Indonezija je zemlja značajne etničke i verske složenosti. Prema popisu iz 2010. zemlja broji 237,6 miliona ljudi, a 58 posto njih živi na Javi. Očekuje se da se stanovništvo poveća od procenjenih 269 miliona stanovnika 2020. na 321 milion 2050.
Oni čine otprilike 300 zasebnih etničkih grupa koje pričaju 742 različitih jezika i dijalekata, a donekle ih povezuje „bahasa indonesia“, jezična varijanta malajskog jezika. Verski je Indonezija najveća muslimanska zemlja na svetu. Sunitski muslimani čine 87,2 posto populacije (šiita ima 0,5 posto, a ahmadija 0,2 posto), dok su ostali protestanti, rimokatolici, hinduisti, budisti i konfucijanci. Postoje i brojne animističke religije po indonežanskom arhipelagu, ali oni službeno nisu priznati.
INDONEZIJU POGODILA DVA JAKA ZEMLJOTRESA: Povređeno 9 osoba
Osnivači moderne Indonezije su odmah na početku krenuli da stvaraju inkluzivnu i pluralističku državu temeljenu na filozofiji Pankasila, koja uključuje etničku i versku toleranciju pod idejom jedinstva u različitosti. Tih pet temeljnih načela su (1) uverenje u apsolutnost Boga; (2) pravedno i civilizovano čovečanstvo; (3) jedinstvo Indonezije; (4) demokratija vođena unutrašnjom mudrosti; (5) socijalna pravda za sve narode Indonezije.
Osnivač moderne Indonezije, Sukarno je prvi put objasnio filozofiju Pancasile 1. juna 1945, te je u nju uključio tradiciju i identitet domorodačkih Indonežana, indijskih hinduista, zapadnih hrišćana i arapskih muslimana. Kao kombinacija socijalizma, nacionalizma i monoteizma, Pankasila je odražavala svu složenost indonežanskog društva. Kroz većinu moderne istorije Indonezija se isticala u islamskom svetu po svojoj modernosti, umerenosti, otvorenosti i pluralnosti, iako su postojali izlivi nasilja prema hrišćanskim Kinezima, naročito 1965. i 1998, prvenstveno zbog toga što Kinezi drže važne privredne pozicije u zemlji.
A OD ČEGA SU MU ZUBI? Ovaj čovek jede eksere u slast! (VIDEO)
S obzirom da je Pankasila bila uvek državna ideologija, ona je zamenila i državnu veru. Islam i dalje nije ustavno priznat kao glavna državna religija. Zbog toga su indonežanski islamisti decenijama pokušavali da pronađu lakši način ulaska u državne strukture kako bi zasnovali islamističku političku struju. Odnos Pankasile i islamizma tako igra najveću ulogu u indonežanskom društvu od proglašenja nezavisnosti.
Od sedamdesetih su islamističke grupe dobijale finansijsku pomoć iz Saudijske Arabije. S tim su novcem sagradile mnogobrojne džamije po celom arhipelagu koje su isticale najstrožu interpretaciju islama, onu koja je u potpunosti oprečna tolerantnijem tradicionalnom islamu u Indoneziji. Istovremeno su neki indonežanski političari pragmatično podržavali ekstremnije islamističke grupe pa čak i naoružane grupe kako bi zastrašivali svoje protivnike i uzdigli svoj status.
SKANDIRANJE, OVACIJE I APLAUZ: Bičevanje i mučenje žena javna zabava (VIDEO)
Posebno se to ogledalo tokom vladavine predsednika Judhojona, koji je na vlasti bio deset godina, od 2004. do 2014. Njegov naslednik Jokovi Vidodo nastoji da spreči dalji razvoj ekstremizma, ali izbori za upravu Džakarte pokazuju da to nije tako lako. Biranje je i predznak šta se može dogoditi na idućim predsedničkim izborima 2019., s obzirom da su Jokovi i njegova stranka u potpunosti podržavali Ahoka.
Islamistička desnica je ohrabrena ovom pobedom i očekuje se da će povećati svoje napore u širenju svoje agende širom zemlje, što istovremeno ukida model verske tolerancije i demokratske otvorenosti koji je krasio Indoneziju. No, radikalni islamizam nije novost u Indoneziji, jer je prisutan u zemlji još od kolonijalnog vremena, kada su se muslimani radikalizovali zbog osećaja političke marginalizacije, velike nepravde prema muslimanskoj zajednici i zapadne kolonijalne dominacije.
KLIZIŠTE U INDONEZIJI ODNELO 12 ŽIVOTA: Nastradala i deca
Oko 1800. godine započeo je veći broj putovanja Indonežana na hadžiluk u Meku, a iz Arabije su doneli vehabitsku ideologiju i želju za reformom indonežanskog islama. Vehabizam se naročito počeo širiti arhipelagom kada su Holanđani počeli da šire svoju političku ulogu. Ujedno se raširio i salafizam iz Egipta, naročito nakon 1869. kada je otvoren Sueski kanal i kada su se znatno povećali kontakti s bliskoistočnim središtima.
Mnogi su Indonežani takođe odlazili na studije u Egipat i Saudijsku Arabiju. Odavde se slao novac za stvaranje organizacija kao što je Al-Irsjad (Unija za reformaciju i vođstvo) kao i Persatuan Islam (Islamska unija) na Javi, koji su proklamovali „pročišćivanje“ islama.
SUMATRA U STANJU VISOKE PRIPRAVNOSTI: Vulkan eruptirao SEDAM puta (VIDEO)
Nakon osamostaljenja, islamisti su bili stavljeni u stranu za vreme Sukarna, dok je Suharto zabranio muslimanske organizacije i zatvarao njihove vođe, smatrajući ih pretnjom svojoj vlasti. Neki poput Abdulaha Sungkara i Abu Bakara Basjira, vođe Džama Islamije, pobegli su u Maleziju. Radikalne verske grupe koje su ostale da deluju u Indoneziji činile su to ilegalno i koristeći najviše kanale na univerzitetima.
Nakon Suharta se vratila sloboda njihovog delovanja, ali su takođe nastale radikalne organizacije Madžlis Mudžahidin Indonezija (Veće indonežanskih mudžahedina), Front Pembela Islam (Front islamskih branitelja), Džama Islamija (Islamski zbor) i sada raspušteni Laskar Džihad (Vojnici džihada). Sve ove grupe povezuje želja za osnivanjem šerijatskog prava, protivzapadne politike i korišćenje nasilja. Zapravo, Džama Islamija se povezuje s mnogobrojnim bombaškim napadima na ljude i crkve, a najveći takav napad bio je 2002. na noćni klub na Baliju kada je poginulo 202 ljudi, najviše strani turisti.
TRESAO SE BALI: Zemljotres u Indoneziji, za sada nema uzbune na cunami
Indonezija je takođe jedna od najvećih svetskih „izvoznika“ boraca Islamske države, jer je više od 500 Indonežana otišlo u rat u Siriju i Irak, a oko stotinu njih se vratilo kako bi širili ideju ove terorističke organizacije u Indoneziji. Oni su najveća pretnja bezbednosti zemlje, a s obzirom na novac koji poseduju, nude velike novčane nagrade ako ljudi pristupe njihovim organizacijama. Zasigurno će se fokus na iskorenjivanje njihovih praksi i finansijske atraktivnosti smanjiti ako bi islamisti počeli da osvajaju vlast na regionalnom i državnom nivou.