NAPADNUTA AMBASADA SRBIJE! Uleteli u zgradu, izbacili domara, preturali po arhivi, prepisci i ličnim dokumentima ambasadora!
Uobičajena je stvar da su bivše zemlje SFRJ među sobom u zavadi, ali jedan nezapamćeni diplomatski skandal u Etiopiji uspeo je ono što retko kome polazi za rukom - da ujedini Srbiju i zemlje nekadašnje Jugoslavije!
POTPUNO BEZBEDNO: Evo kako najlakše da zaštite i vas i vaše mališane od komaraca
KUCNUO JE CRNI ČAS ZA AVGANISTANSKE SNAGE: Talibani nadomak velike pobede, ključni grad još malo pa u njihovim rukama!
RAKETIRAN IZRAEL: Sirene za uzbunu odjeknule na severu, hiljade ljudi u skloništima (VIDEO)
Zvaničnici Etiopije upali su, kršeći međunarodne protokole, u zgradu ambasade Srbije u Adis Abebi, zvanu "Titova kuća", dok je naš ambasador Aleksandar Ristić bio na odmoru u Srbiji jer smatraju da zgrada pripada njima. Ali kako je objekat i dalje predmet sukcesije, svih šest zemalja SFRJ spojilo se i zahtevalo da se situacija vrati u pređašnje stanje!
Do sada nezabeleženi incident u diplomatskoj praksi desio se, prema saznanjima Blica iz diplomatskih krugova, 23. oktobra 2020. godine. Zvaničnici Etiopije upali su nenajavljeno u dvorište ambasade i počinili neviđeni izgred.
- Usledilo je izbacivanje domara, uz fizičku silu, i ulazak predstavnika etiopske vlade u samu zgradu. Preturali su po arhirvi, prepisci i ličnim stvarima ambasadora što je čin bez presedana u međunarodnim odnosima i flagrantno kršenje Bečke konvencije. Ona propisuje da nije dozvoljen upad u diplomatsko predstavništvo druge zemlje bez dozvole, a da ne govorimo o ostalim postupcima - otkriva izvor Blica.
Srbija je odmah, kao diplomatsku meru protesta, spustila nivo odnosa na nivo otpravnika poslova, a od tada je, kako kaže izvor, krenula zajednička borba zemalja bivše SFRJ da objekat vrati pod svoje.
- Ambasador Ristić je od tog nezabeleženog skandala na konsultacijama u Srbiji. Svih pet zemalja Jugoslavije tražilo je da se vlasti Etiopije povuku, a da zgrada objekta bude predmet dalje sukcesije. Sve države su u februaru ove godine, preko misije u Njujorku, poslale zajedničku notu ministra spoljnih poslova Etiopije. Pisali su i zvaničnici Srbije, ali odgovor do danas nije stigao - kaže on.
Ovakav razvoj događaja se nije očekivao, navodi izvor, jer je Etiopija smatrana prijateljskom zemljom. Ipak, došlo se u nesvakidašnju situaciju, da pitanje "razdora", postane tačka koja spaja bivšu SFRJ. Dolazimo i do očiglednog pitanja, zašto je ta zgrada toliko poželjna? On kaže - jedna je od najlepših u centru Adis Abebe.
Car Etiopije Hajle Selasije ju je, zajedno sa zemljištem, carskim ukazom poklonio Josipu Brozu Titu i tadašnjoj SFRJ još 1959. godine kao svojevrsni simbol prijateljstva prilikom Titove zvanične posete.
Zgrada se nalazi se u ulici koja i nosi ime po Josipu Brozu Titu, a sama zgrada poznata je u Adis Abebi kao "Titova kuća." Etiopske novine su, kako kaže izvor, tada prenele Titov govor, u kojem se on zahvaljuje caru na zgradi koja je poklonjena.
- Imajući u vidu da Tito nije bio u mogućnosti da je koristi, ustupljena je i iskorišćena za smeštaj ambasade i rezidencije ambasadora bivše SFRJ - navodi odlično upućeni izvor.
Pitanje vlasništva se nije postavljalo, a kako tvrdi izvor Blica, nije bilo potrebe za vlasničkim listom s obzirom na to da je postojao ukaz cara.
- Ipak, bivša SFRJ je tokom sedamdesetih godina pokrenula proceduru za upis prava, vlasništva u javne knjige, ali etiopska strana nikada nije završila proceduru. Dokumentacija je nakon revolucije 1974. zapečaćena i pažljivo čuvana, a nesumnjivo je da se carski ukazi dalje nalazi u etiopskoj arhivi. Pitanje svojine nad objektom nije otvarano od 1974. do 1991. godine, a posle toga kreću pritisci - ističe izvor.
U junu 2018. godine kaže izvor aktuelni režim Etiopije je u odgovoru na na note sukcesora slate povodom statusa vlasništva zgrade naveo da je zgrada svojina Etiopije.
- Ranije nije bilo problema da se kod raznih javnih preduzeća menja ime korisničkih usluga, jer je na računima za vodu, struju i telefon stajala SFRJ, pa SRJ, pa SCG i naposletku Srbija. To bi bilo teško ostvarivo da je samo zakup zgrade u pitanju.
Druge ambasade koje zakupljuju objekte ne dobijaju račune na svoje ime. Od tada, tokom 2019. i 2020. traženo je iseljenje u kratkom vremenskom roku. Jedini odgovor koji je stigao posle upada nije sadržao ništa novo sem ranijih, neosnovanih tvrdnji - objašnjava izvor.