fbpx
Skip to main content
korona virus

NAUČNICI ZABRINUTI - GRIP JE GOTOVO NESTAO ZBOG KORONE! Moguć gubitak imunog odgovora, zašto je to opasno?

Foto: Profimedia
Recimo, SAD su zabeležile oko 600 smrtnih slučajeva od gripa tokom sezone 2020-2021

Od početka pandemije kovida 19 do danas u svetu se prijavljuju gotovo zanemarivo mali brojevi obolelih i umrlih od gripa. Na prvi pogled to se može činiti kao jedna od dobrih posledica pandemije, ali stručnjaci tumače da to ne mora nužno biti dobro, iz više razloga.

KOLIKI PROCENAT LJUDI SE RAZBOLI NAKON DRUGE DOZE VAKCINE: Podaci iz Austrije odlični, ovo je sjajna vest!

KOLIKI PROCENAT LJUDI SE RAZBOLI NAKON DRUGE DOZE VAKCINE: Podaci iz Austrije odlični, ovo je sjajna vest!

PODACI SZO NISU OHRABRUJUĆI: U poslednja 24 sata u svetu ogroman broj zaraženih

PODACI SZO NISU OHRABRUJUĆI: U poslednja 24 sata u svetu ogroman broj zaraženih

DA LI ĆEMO SVI MORATI DA SE VAKCINIŠEMO I SLEDEĆE GODINE? Vodeći nemački virusolog dao odgovor na goruće pitanje

DA LI ĆEMO SVI MORATI DA SE VAKCINIŠEMO I SLEDEĆE GODINE? Vodeći nemački virusolog dao odgovor na goruće pitanje

Recimo, SAD su zabeležile oko 600 smrtnih slučajeva od gripa tokom sezone 2020.-2021. Poređenja radi, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenili su da je u prethodnoj sezoni bilo oko 22.000 smrtnih slučajeva, a pre dve sezone čak 34.000.

Za početak je važno znati koji su najvažniji činioci koji su uzrokovali nestanak gripa.

Naučnici se slažu da je virus gripa najverovatnije suzbijen epidemiološkim merama koje se sprovode kako bi se zaustavilo širenje virusa SARS-CoV-2. Budući da se oba virusa šire istim putem - primarno kapljicama i aerosolom, a u manjoj meri preko kontaminiranih površina, epidemiološke mere koje su dovoljne da zaustave kovid 19 (maske, distanca, pranje ruku i sl.) biće više nego dovoljne da zaustave grip, koja je mnogo manje zarazan.

Podsetimo, bazni reprodukcijski broj R0, koji govori koliko zdravih osoba u proseku zarazi jedna obolela, za grip je oko 1.3. Nova istraživanja pokazuju da je R0 za kovid 19 oko 5.25, što znači da je ta bolest oko četiri puta zaraznija od gripa.

korona virus
Foto: Profimedia

Niski brojevi registrirovanih slučajeva gripa takođe se mogu pripisati činjenici da se tokom poslednje sezone mnogo više ljudi vakcinisalo protiv gripa kako im se ne bi dogodilo da se zaraze s oba virusa i kako ne bi grip pomešali kovidom 19.

Takođe postoje hipoteze prema kojima jedan respiratorni virus, u ovom slučaju SARS-CoV-2, u respiratornom traktu možda može nadvladati infekciju koju bi mogao uzrokovati drugi respiratorni virus, odnosno grip. Generalno, infekcija jednim virusom čini ćelije domaćina u određenoj meri otpornim na druge viruse. Ova pojava, koja se naziva virusna interferencija, često se javlja u ćelijskim kulturama kako životinja tako i ljudi.

Zašto nestajanje gripa može biti problem?

Zdravstveni radnici su srećni što mogu predahnuti barem kada je u pitanju grip, međutim neki ističu da to može biti problem.

Budući da se vakcina protiv gripa svake godine temelji na sojevima koji su dominirali tokom prošle godine, nejasno je koliko će efikasna biti vakcina koje se priprema za sledeću sezonu. Naime, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je krajem februara, kao i obično, dala preporuke za sojeve gripa koji bi trebali biti zastupljeni u trovalentnim i četverovalentnim vakcinama.

Ali te preporuke temelje se na mnogo, mnogo manje dijagnostikovnaih slučajeva nego u uobičajenoj godini, što znači da je uzorak malen, pa je teže predvideti koji bi soj mogao prevladati.

S druge strane, povoljno je to što u svetu cirkuliše mnogo manje virusa, pa je za očekivati da će virusi manje mutirati. Stoga je moguće da se vakcina 2021-2022. pokaže izuzetno efikasnom.

Imunolog Zlatko Trobonjača sa Univerziteta u Rijeci ističe da širenje virusa gripa i dalje postoji iako u smanjenoj meri.

Zlatko Trobonjača
Zlatko Trobonjača
Foto: Youtube/Printscreen/N1

- Budući da je broj inficiranih znatno manji nego prethodnih godina, možemo očekivati da će broj uobičajenih virusnih mutacija biti manji. Međutim, opasnost od pojave opasnih pandemijskih sojeva nije manja iako valja naglasiti da će se, ako se i pojave, puno teže širiti ljudskom populacijom zbog postojanja protuepidemijskih mera koje se sprovode zbog koronavirusa - kaže Trobonjača.

- Naime, RNK genom virusa gripa sastoji se od osam delova koji se mogu menjati običnim mutacijama, čime nastaju virusni oblici protiv kojih imamo barem delimičnu imunost zbog prethodnih imunizacija vakcinacijom ili preležanom bolesti. Veća opasnost preti od mogućnosti rekombinacije virusnih delova, kada dva različita virusa inficiraju istu ćeliju, pa mešanjem genoma oblikuju virus protiv kojega niko u populaciji nema imunost. Tako nastaju opasni pandemijski sojevi poput španskog, ptičjeg, svinjskog ili hongkonškog gripa. Ove rekombinacije događaju se najverovatnije u svinjama, a novonastali sojevi raznose se preko živine ili ptica. Iako ljudi nisu domaćini za proizvodnju rekombinanti, mogu ući u lanac prenosa virusa i obolevati od teških, a često i smrtonosnih bolesti. Tako je smrtnost od ptičjeg gripa bila oko 60 odsto. No ponavljam, ako i nastanu, novi opasni pandemijski sojevi gripe puno će se slabije prenositi u ovim uslovima - tumači hrvatski infektolog.

Problem gubitka imunog odgovora

Neki su naučnici takođe zabrinuti zbog mogućeg gubitka imunog odgovora. Naime, ako se grip povuče na nekoliko godina, današnja bi deca mogla propustiti priliku da im se odgovor obrambenog sistema razvije u ranom uzrastu. Prema nekim stručnjacima to bi moglo biti dobro, ali više loše, zavisno o toga koji će sojevi cirkulisati tokom ostatka njihovih života.

Trobonjača smatra da činjenica da deca neće da preleže uobičajene virusne bolesti nikako ne može biti dobra, iz više razloga.

„Naime, dečji organizam drugačije reaguje na takve bolesti nego odrasli. Oporavak od mnogih virusnih bolesti za decu ne predstavlja veći problem, dok bi ti isti virusi u odraslom uzrastu mogli izazvati puno teže kliničke slike i lošije ishode. To na kraju pratimo i u slučaju kovida 19. Kao dodatan primer mogu navesti četiri koronavirusne infekcije koje izazivaju obične prehlade i koje gotovo svi u populaciji preležimo do 15. godine života, s vrhuncem učestalosti u dobi od 5.5 godina, i time stičemo imunitet koji nas brani u kasnijem životnom uzrastu. Pitanje je kako bi izgledala primarna infekcija tim virusima u kasnijem uzrastu, bi li to bila samo obična prehlada ili bi se manifestovala kao teža bolest - pita se Trobonjača.

korona virus
Foto: Profimedia
Problem jačanja alergija u kasnijem uzrastu

Osim toga, ukoliko preležimo virusne infekcije tokom detinjstva, uslovljavamo se razvoj reakcija našeg organizma na strana tela, što uključuje alergene.

- Sazrevanje imunog sustava bez virusnih i odgovarajućih bakterijskih infekcija vodi u predominaciju imuniteta posredovanog antitelima, a to znači i veću učestalost alergija u kasnijim godinama. U kojoj će se meri ovaj manjak infekcija među decom u današnje vreme odraziti na povećanje učestalosti alergija, tek ćemo videti. Naravno, ne očekujemo da će se nešto značajno dogoditi već sada, nakon jedne godine pod epidemiološkim merama. Posledice će biti izraženije ako ovakva situacija potraje, a po svemu sudeći hoće, još barem nekoliko godina. Osim toga, problemi će se pojaviti u kasnijim godinama i kada deca koja su sada izolovana od virusa odrastu. Budući da se epidemiološke mere ne mogu potpuno relaksirati dok god kovid 19 preti, rešenje treba tražiti u antivirusnim lekovima koji se istražuju i uskoro bi mogli biti odobreni - pojasnio je Trobonjača.

Vremenska prognoza
Clear sky
34 Beograd