Skip to main content
Angela Merkel

POLITIČKI TESTAMENT ANGELE MERKEL: Nemačka kancelarka posavetovala svoje naslednike kojim putem da krenu

Foto: Profimedia/Shutterstock/Ilustracija
Angela Merkel je na čelu Nemačke provela 16 godina

Za 16 godina na funkciji kancelara, Angela Merkel je ostavila trag u nemačkoj spoljnoj politici. Uloga Nemačke u svetu je postala važnija, a sve je više izazova sa kojima se valja uhvatiti u koštac, ocenjuje Dojče vele (DW).

DA LI STE ZNALI DA ISTANBUL IMA "BEOGRADSKU ŠUMU"? Srbi je učinili poznatom, a janjičari su u njoj istrebljeni

DA LI STE ZNALI DA ISTANBUL IMA "BEOGRADSKU ŠUMU"? Srbi je učinili poznatom, a janjičari su u njoj istrebljeni

Vatrogasci intezivno gase manje požare na Peloponezu - GLAVNI UGAŠENI

Vatrogasci intezivno gase manje požare na Peloponezu - GLAVNI UGAŠENI

KSENIJA UPOZNALA DEČKA NA MORU: Nakon nekoliko pića završila u hotelskoj sobi, a onda je doživela šok

KSENIJA UPOZNALA DEČKA NA MORU: Nakon nekoliko pića završila u hotelskoj sobi, a onda je doživela šok

U komentaru se ukazuje da niko van Nemačke nije znao ko je Angela Merkel kada je 2005. prvi put postala kancelarka i da niko nije mogao da pretpostavi kakav pečat će ona ostaviti u svetu.

Angela Merkel je spoljnu politiku od početka oblikovala uglavnom sama umesto da to prepusti ministru spoljnih poslova, a ubrzo je morala da se prebaci u krizni modus jer je 2008. godine izbila svetska finansijska kriza. Evro, jedan od najjačih simbola evropskog jedinstva, bio je pod pritiskom.

Gotovo nevoljno, privredno najjača zemlja EU sa Merkelovom na čelu preuzima vodeću ulogu u Evropi. Nemačka vlada primorava s jedne strane posebno zadužene zemlje da sprovedu tvrd kurs štednje i reformi; u Grčkoj neki kritičari izvlače čak paralele sa nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu.

Angela Merkel
Angela Merkel
Foto: Profimedia/ilustracija

S druge strane, Merkelova odobrava sveobuhvatnu evropsku pomoć. Nemačka jemstva za dugove drugih zemalja su se drastično povećala.

Za to što je ostatak Evropske unije sveukupno prihvatio novu vodeću ulogu Nemačke može da se zahvali i pažljivom nastupanju Angele Merkel, ocenjuje se u tekstu.

Sve važnija uloga Nemačke dovela je i do kvarenja odnosa sa Francuskom. Merkel, doduše, stalno govori o tesnom partnerstvu; mediji dobru saradnju sa predsednikom Nikolom Sarkozijem čak označavaju imenom "Merkozi". Ali, Merkelova se nije mnogo obazirala na zahteve različitih francuskih predsednika, nedavno i Makrona, za produbljivanje EU, na primer, stvaranjem funkcije zajedničkog ministra za finansije.

Kancelarka inače nastavlja spoljnu politiku ranijih nemačkih vlada: temeljito, bez velikih gestova, po mogućnosti uz saglasnost svih strana, stalno vodeći računa o nemačkim ekonomskim interesima u svetu.

To se isplatilo: trgovinska razmena, pre svega sa Kinom, veoma brzo se povećava.

bundestag
Foto: Profimedia

Da je Angela Merkel 2015. godine otišla sa funkcije, njen dotadašnji, sveukupno gledano uspešan, bilans, verovatno bi brzo bio zaboravljen. Ali ništa je nije učinilo tako poznatom u svetu, i ništa nije toliko polarizovalo javnost kao njena odluka u leto 2015. da otvori granice za izbeglice i migrante.

Ona je to obrazlagala hrišćanskom ljubavlju prema bližnjima, ali i iskustvom koje je imala kao građanin DDR sa granicama koje nisu mogle da se pređu. Merkelova pozira na "selfijima" sa sirijskim izbeglicama a Nemačka postaje mesto iz snova za ljude iz čitavog sveta.

Jedni je slave skoro kao sveticu. Magazin "Tajm" je 2015. proglasio za "ličnost godine", pa čak i za "kancelarku slobodnog sveta". Drugi, pre svega vlade na istoku EU, vrlo joj zameraju što je pokušala da svoju velikodušnu azilnu politiku nametne čitavoj EU. Tada je počeo da se širi desničarski populizam u Evropi.

Angela Merkel je u početku bila vatrena "ransatlantkinja". Još kao opoziciona političarka je podržavala rat koji je u Iraku poveo predsednik SAD Džordž Buš mlađi; rat koji je većina građana Nemačke tada odbacivala.

No, odnosi su se ohladili, između ostalog i zato što su se SAD sa predsednicima Bušom i Obamom sve više orijentisale na Aziju. Za vreme Obame, koji je u retrospektivi nazvao Merkelovu svojim najvažnijim spoljnopolitičkim partnerom, 2013. je obelodanjeno da je tajna služba SAD godinama špijunirala kancelarku. Merkel je ogorčena: "Špijuniranje među prijateljima - to nikako ne može!"

A onda je svetska politička situacija veoma brzo postala mračna: Rusija 2014. anektira Krim, Britanci 2016. na referendumu glasaju za izlazak iz EU, a ubrzo zatim u SAD Donald Tramp postaje predsednik. Svojim sloganom "America first" pokazao je nipodaštavanje multilateralizma. Čak je i NATO doveo u pitanje. Angela Merkel 2017. sa razočaranjem konstatuje: "Vremena u kojima smo mogli da se pouzdamo jedni u druge, delom su prošla".

Olujni oblaci koji su se navlačili podstakli su Merkelovu da se 2017. još jednom kandiduje za kancelarsku funkciju i tako je to postala i četvrti put.

Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljnu politiku smatra da ona ima "nesvakidašnju sposobnost da Evropu i Zapad drži na okupu - baš kao i strane koje se nalaze u konfliktu". Ovo potonje je stalno pokušavala u konfliktu između Ukrajine i Rusije, ali u tome na kraju nije imala uspeha. Doduše, svojom stalnom podrškom nemačko-ruskom projektu gasovoda "Severni tok 2" zamerila se SAD i istočnim zemljama EU.

Odnos sa SAD se vidno poboljšao nakon stupanja na dužnost DŽozefa Bajdena 2021. Bajden je u julu pozvao Merkelovu - kao prvu šeficu jedne evropske vlade - u Vašington, a njeno političko životno delo je okarakterisao kao "istorijsko".

S druge strane, lični animoziteti ili političke razlike u mišljenjima je nikada nisu sprečavali da stupi u razgovor i sa autokratskim šefovima država i vlada kao što su Vladimir Putin, Redžep Tajip Erdogan ili Si Đinping - iz državnog rezona.

migranti
Foto: Profimedia

Politolog sa Univerziteta Hale Johanes Varvik kaže da ona u pregovorima ima "legendarnu izdržljivost".

DW postavlja pitanje šta je spoljnopolitičko zaveštanje Merkel, navodeći da je to možda ono što je rekla 2019. na Univerzitetu Harvard, kada je primala svoju 16. počasnu doktorsku titulu: "Ništa se ne podrazumeva. Naše individualne slobode se ne podrazumevaju (što će postati škakljiva tema u krizi sa koronom, prim. red.), demokratija se ne podrazumeva, baš kao ni mir i blagostanje".

Veliki trenuci Merkelove su nastupali pre svega u kriznim situacijama, a takvih je za vreme njene duge vladavine bilo napretek. Nikada nije bila govornica koja može da zapali mase, ali pre svega u krizama se kod nje ispoljavalo ono što Varvik zove "mešavinom pragmatizma, prodornosti i robustne ličnosti".

I Hof je vidi kao "neumornu kriznu menadžerku" koja je "postigla velike stvari", ali i kao političarku koja je uvek nastojala da "očuva postojeće". Prema njegovima rečima, ona je "krize premalo koristila kao šanse za temeljne promene"; na primer, nije se zalagala za veće integracione korake u EU.

Varvik ovako rezimira politiku Angele Merkel: ona je razumela "da Nemačka ima globalne interese i da je Nemačka s jedne strane suviše mala da sama postiže ciljeve, a s druge, zbog svoje veličine i uloge u Evropi, mora da bude predvodnik".

Vremenska prognoza
Mestimično oblačno
26 Beograd