(NE)OSTVARENI SAN: 50 godina od UBISTVA velikog borca za prava Afroamerikanaca, Amerika i dalje PLAČE!
Martin Luter King sanjao je da će mu decu vrednovati po njihovoj ličnosti, a ne boji kože. Bio je ikona građanskih prava, borac, čovek koji je doneo nadu milionima Amerikanaca i na kraju dao život za taj cilj.
Pročitajte i:
U sredu se obeležava 50. godišnjica njegovog ubistva.
King je rođen 15. januara 1929. u Atlanti. Majka mu je bila učiteljica, otac propovednik. Odgajan je u verskom duhu.
- Crkva mi je uvek bila drugi dom. Otkad me pamćenje služi, bio sam tamo svake nedelje - rekao je.
Hilari Klinton: Pozivi Lutera Kinga na rasnu jednakost hitni i dan danas
Postao je baptistički sveštenik u Montgomeriju, u državi Alabami, a 1953. oženio se dugogodišnjom devojkom Koretom Skot Vilijams. Imali su četvoro dece.
U borbu za građanska prava kreće 1955. nakon što je aktivistkinja Rosa Parks u Montgomeriju sela u prednji deo autobusa rezerviranom za belce i odbila da ga napusti. Po tadašnjim segregacijskim zakonima, Afroamerikanci su morali da sede pozadi.
Rosa Parks je uhapšena, a King je poveo proteste koji su usledili. Godinu dana kasnije američki Vrhovni sud je presudio da je u gradskom prevozu razdvajanje po boji kože protivustavno. King je stekao ugled širom nacije i zahvaljujući svojoj elokventnosti uspeo je proteste da proširi u mnoge delove SAD.
Suzavac na demonstrante u Sent Luisu
U avgustu 1963. očarao je zemlju govorom pred 250 hiljada učesnika "Marša na Vašington".
- Sanjam... da će moje četvoro dece jednog dana živeti u naciji koja ih neće vrednovati po boji njihove kože, nego po karakteru - rekao je sa stuba Linkolnovog spomenika.
Kingov zadatak je bio da običan govor pretvori u istorijski, iz svetovnog u posvećeni. Pred sobom je imao najveću publiku u životu. Televizijske kamere prenosile su njegove reči u američke domove, predsednik Kenedi ga je slušao iz Bele kuće, a propovednik se mučio sa tekstom koji je imao nekoliko verzija i na čijem je oblikovanju radilo previše ruku danima pre skupa.
Da li je Luterov "san" postao košmar? (FOTO)
Masa nije odgovarala na poruke i činilo se da je King na rubu toga da propusti istorijsku šansu.
Tada je čuo sugestiju jedne od svojih saradnica, gospel pevačice Mahalie Džekson: - Ispričaj im o snu, Martine.
King se tada odmakao od relativno nenadahnutog, unapred sastavljenog govora i krenuo u improvizaciju, izgovorivši reči koje su postale važne za američku naciju kao i one Abrahama Linkolna, ispred čijeg je spomenika stajao, i Tomasa Džefersona, čiji mu je grob bio u daljini sa desne strane.
O svom snu će King govoriti šest minuta, a reči "I have a dream" ponovio je osam puta.
Milioni Amerikanaca bili su fascinirani. "New York Times" je napisao da će proći mnogo vremena pre nego što Vašington zaboravi melodičan i melanholičan glas sveštenika Martina Lutera Kinga koji pred nepreglednim mnoštvom ispoveda svoje snove.
"Washington Post" je tvrdio da se radi o govoru koji se uzdigao iznad veštine govorništva, a "Los Angeles Times" je pisao o nenadmašnoj elokvenciji vrhunskog oratora koji je posramio zagovornike segregacije.
Uprkos sjanim govorima, predsednik Džon F. Kenedi nije mogao već predloženi zakon o rasnoj jednakosti da progura u Kongres. To će nešto više od pola godine nakon ubistva Kenedija u Dalasu uspeti njegovom nasledniku Lindonu Džonsonu.
King je krajem 1964. dobio Nobelovu nagradu za mir, ali njegova borba bila je daleko od završetka. Rasna jednakost postojala je samo na papiru.
Već iduće godine izbili su veliki protestni marševi u Selmi, takođe u Alabami. King je ponovo bio na njihovom čelu. Iako je policija učinila sve da ih zaustavi, protesti su značajno pripomogli da se ubrzo nakon toga usvoji zakon o jednakom pravu glasa.
RASIZAM I ŠOVINIZAM: Britanska desničarka BRUTALNO IZVREĐALA buduću suprugu princa Harija!
Martin Luter King je pretnje smrću dobijao često. U veče 4. aprila 1968. bio je u Memfisu kako bi podržao štrajk tamošnjih sanitarnih radnika.
Ubio ga je rasista Džejms Earl Rej kada je iz svoje motelske sobe izašao na balkon kako bi popričao s prijateljima koji su bili ispod na parkingu. Bilo mu je 39 godina.