CRNE SLUTNJE PAŠINJANA: Jermeni u Karabahu neće preživeti!
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan izjavio je da Jermeni u Nagorno-Karabahu neće moći da prežive pod kontrolom Azerbejdžana.
NIŠTA OD PRIMIRJA, ZEMLJA DRHTI, POKRENUTI TENKOVI: Azerbejdžanske trupe krenule u prodor!
POGINUO JERMENSKI FUDBALER: Dao je život na braniku otadžbine! (FOTO)
BAKU SE HITNO OGLASIO: Taman počela razmena zarobljenika i tela poginulih vojnika, a onda je sve krenulo po zlu!
- Jermeni Nagorno-Karabaha suočavaju se sa egzistencijalnom pretnjom, a rešenje ovog problema je samo jedno – međunarodna zajednica mora da prizna pravo Nagorno-Karabaha na samoopredeljenje u okviru principa "otcepljenja radi spasenja" - rekao je Pašinjan u intervjuu za televiziju "Frans 24".
Prema njegovim rečima, to jednostavno ne dolazi u obzir i međunarodna zajednica mora da prizna nezavisnost Nagorno-Karabaha.
- I meni je, inače, drago što je u Evropi ovaj proces već započeo na nivou lokalne samouprave, gradskih veća. I nadamo se da će se proširiti - dodao je premijer.
Pašinjan je primetio da su nedavno objavljeni video-snimci bombardovanja prestonice Nagorno-Karabaha Stepanakerta, koje su snimili predstavnici međunarodnih medija.
- Obratio sam pažnju da se na tim snimcima, na tim mestima na koja se bacaju bombe, ne samo da nema vojne infrastrukture, već uopšte nijednog vojnika. To se radi u okviru genocidne politike. Zadatak (predsednika Azerbejdžana Ilhama) Alijeva, kao i ranije, ostaje genocid nad Jermenima iz Nagorno-Karabaha, odnosno ubistvo, deportacija i etničko čišćenje - naglasio je Pašinjan.
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija. Lideri Rusije, SAD i Francuske pozvali su sukobljene strane da prekinu borbena dejstva i počnu pregovore bez preduslova.
Nakon toga su u Moskvi 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih.
Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja. Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre pokušan je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.