Njemu čovečanstvo duguje veliku zahvalnost: Odbijanjem da lansira nuklearku izbegnut je TREĆI SVETSKI RAT
Period od 16. do 28. oktobra 1962. bio je period Kubanske raketne krize, najopasniji period čitavog Hladnog rata. Podsetimo, tadašnji SSSR je postavio nuklearne rakete na Kubi, nadomak SAD-a i postojala je stvarna i velika opasnost od izbijanja nuklearnog rata i Trećeg svetskog rata.
PREMINULE 43 OSOBE! Korona kosi Mađarsku, više od 2.000 zaraženih!
REKORDAN BROJ ZARAŽENIH U OVOJ ZEMLJI: Beleži se najbrža stopa zaražavanja u Evropi!
VIJETNAM POGODIO NAJSNAŽNIJI TAJFUN U POSLEDNJIH 20 GODINA: Traga se za 26 osoba! (VIDEO)
U tom napetom trenutku u blizini Kube nalazila se i ruska vojna podmornica B-59. Njena prisutnost bila je najstroža tajna, no grupa od 11 američkih razarača, predvođena nosačem aviona "USS Randolph", detektovala ju je te su, iako se podmornica nalazila u međunarodnim vodama, odlučili da je nateraju na izranjanje izbacivanjem protiv-podmorničkih bombi - bilo je to poslednje upozorenje, da će je uništiti ukoliko ne izroni.
No, ono što američke snage nisu znale je da ova podmornica nosi jedno "specijalno oružje" u svom arsenalu: nuklearni torpedo od 10 kilotona. Nadalje, zapovednici u sovjetskoj podmornici B-59 imali su odobrenje za pokretanje nuklearnog napada bez prethodnog traženja potvrde od Moskve.
Da stvar bude još i puno opasnija, podmornica se danima nalazila na velikoj dubini (kako ne bi bila otkrivena) te nisu imali nikakav kontakt s Moskvom. Drugim rečima, imajući u vidu ekstremne napetosti tih dana zbog Kubanske raketne krize, zapovednici i posada podmornice nisu ni znali je li možda već izbio Treći svetski rat "na površini" - mogli su samo nagađati (a neki su zaključili da jeste...).
Videvši da su američke snage započele ofanzivne manevre protiv njih, kapetan podmornice, Valentin Grigorevič Savicki, zaključio je kako je rat verovatno već započeo te je želeo da lansira nuklearni torpedo. Ono što on nije znao je da rat ipak nije počeo, no definitivno bi počeo da je taj nuklearni torpedo lansiran! Takva akcija odmah bi dovela do katastrofalne lančane reakcije, međusobnog nuklearnog napada s ciljem potpunog uništenja, možda ne samo SAD-a i SSSR-a već i celog sveta kakvog poznajemo.
Kako i znamo, svet nije eksplodirao u nuklearnom holokaustu iako je kapetan podmornice B-59 odlučio da lansira nuklearni torpedo na američke snage. Šta je sprečilo ogromnu katastrofu? Činjenica da su za lansiranje torpeda bile zadužene tri osobe, odnosno bio je potreban konsenzus sve trojice da bi se pokrenuo takav napad. Prvu osobu već smo identifikovali, kapetan Savicki, zatim tu je bio politički oficir Ivan Semonovič Maselnjikov, te komodor i izvršni oficir Vasilij Arkipov.
Ovo je bio izuzetak. Tipično je za lansiranje "specijalnog oružja" kapetanu trebalo odobrenje samo političkog oficira, no u ovom slučaju u podmornici se, kao zapovednik cele flotile, nalazio i Arkipov (koji je tada imao 34 godine) te je samim tim bilo potrebno i njegovo "zeleno svetlo".
Šta se dogodilo? Uslovi u podmornici bili su teški. Nakon više dana ispod površine unutar same podmornice prestala je da funkcioniše klimatizacija, vrućine su bile nesnosne, a napetost ogromna. Izbila je žestoka svađa između trojice - naime, kapetan Savicki i oficir Maselnjikov bili su voljni da lansiraju nuklearni torpedo, no Arkipov se usprotivio ističući kako ne mogu sa sigurnošću znati da je rat već počeo.
- Raznećemo ih sada! Umrećemo, ali i oni će potonuti s nama - nećemo postati sramota naše flote - poručio je tada Savicki.
Jedan od mornara na podmornici, Anatolij Andrejev, zapisao je: Već četiri dana ne dozvoljavaju nam da se podignemo čak ni na nivo periskopa... Imam osećaj da će mi glava eksplodirati od zagušljivog vazduha... Troje mornara danas se ponovo onesvestilo zbog vrućine... Sistem za vazduh sve slabije funkcioniše, nivo ugljen-dioksida sve je viši, a akumulatori se troše. Oni koji nisu u smeni samo sede nepomično, gledaju u jednu tačku. Temperature u određenim sekcijama su preko 50℃.
Nekim čudom Arkipov je uspeo da zadrži "hladnu glavu" u tim neverovatnim uslovima te je uspeo uveriti kapetana da Amerikanci zapravo nisu počeli napad na njihovu podmornicu već ih izbacivanjem bombi oko njih žele naterati na izranjanje i odlazak sa ovog položaja.
Šta se dogodilo? Izronili su, samim tim se i otkrili, te krenuli natrag prema Sovjetskom Savezu... Jesu li bili prepoznati kao ljudi koji su spasili svet od uništenja? Ne, upravo suprotno - bili su suočeni sa žestokim kritikama. Jedan admiral čak je rekao - Bilo bi bolje da ste potonuli zajedno s podmornicom. Sovjetski ministar odbrane Andrej Grečko takođe je bio gnevan - izvori tvrde kako je po saznanju da je sovjetska podmornica izronila pred američkim snagama skinuo svoje naočare i razbio ih o sto. Naime, podmornica B-59 je imala najstrože instrukcije da ne smeju ni u kom slučaju da se otkriju. Tačno, američka vojska jeste spekulisala da su Sovjeti poslali podmornice u blizini Kube, no Sovjeti nipošto nisu hteli da Amerikanci znaju tačno o kakvim podmornicama je reč (a sve dok su ispod površine mora ni ne bi znali).
Zašto je podmornica izronila? Zato što su je američki razarači detektovali na dubini - zato i jesu spustili bombe oko nje. Drugim rečima, da nije pristala na izranjanje bila bi uništena (zato je kapetan i hteo da lansira nuklearni torpedo koji bi verovatno razneo sve američke razarače i nosač aviona).
Naravno, o incidentu se izvan strogo uskog kruga ljudi nije znalo ništa još godinama. Šta je bilo sa Arkipovom? Nastavio je da radi u mornarici sve do 80-ih godina, a preminuo je 1998. godine. Tokom celog njegovog života svet nije znao šta je učinio i da je on svojom odlučnošću uspeo nagovoriti kapetana Savickog da ne pokreće nuklearni napad. Tek 2002. godine jedan od mornara sa te podmornice, Vadim Pavlovič Orlov, odlučio je da progovori o svemu te je celu priču podelio sa svetom.
Šta bi bilo da je Vasilij Arkipov u presudnom trenutku razmišljao kao i kapetan Valentin Savicki? Možda ne bismo sada bili ovde, niko od nas. Istoričari se slažu kako je vrlo moguće da bi izbio nuklearni rat između SAD-a i SSSR-a da je tog dana nuklearni torpedo ispaljen.
Arkipova supruga Olga ističe kako nije voleo da priča o tom incidentu. Vasilija opisuje kao inteligentnog, pristojnog i vrlo smirenog čoveka - očigledno je da je posedovao sve ove kvalitete te su isti vrlo verovatno spasili svet od najveće tragedije.
Nakon što je Orlov 2002. otkrio detalje priče o istoj je progovorila i američka strana - direktor Arhiva za nacionalnu bezbednost pri Univerzitetu "Džordž Vašington" u SAD-u, Tomas Blanton, rekao je u intervjuu za "Boston Gloub" 2002. - Lekcija iz ove priče je sledeća - taj čovek, po imenu Vasilij Arkipov, spasio je svet.
Pre dve godine, 2017., Arkipovu je posthumno dodeljena nagrada "Budućnost života". Ime nagrade pristaje - jer da bi život na Zemlji imao budućnost bili su potrebni ljudi poput Arkipova (i nije bio jedini - sličan scenario mogao se dogoditi i 1983. da nije bilo čoveka po imenu Stanislav Petrov), ljudi koji su u presudnim trenucima izuzetno opasnog Hladnog rata svojom razboritošću i smirenošću sprečili da rat postane "vruć", a takav rat, nuklearni sukob između super-sila, bio bi vrlo verovatno kraj ljudske civilizacije kakvu poznajemo.