Ukoliko Rusija i Kina budu podržale ovaj savez, Amerikanci će na Bliskom istoku biti totalno poraženi
Osmogodišnji rat u Siriji promenio je regionalnu dinamiku na način koji Amerika i njeni saveznici nisu mogli da predvide. Dokumenti koji su se pojavili u javnosti, pokazuju da je već neko vreme cilj Vašingtona bio da, u najmanju ruku, destabilizije Asadovu vladu u nadi da će umanjiti uticaj Irana. Krajnji cilj je skoro očigledno bila kompletna promena režima, čime su želeli da zatvore jedno poglavlje rata i izađu kao pobednici. Anti-Asadovska strategija im se, naravno, obila o glavu u tolikoj meri da je dovela da se snage sa podrškom Irana nakupile na granici Sirije i Izraela, preteći Vašingtonovom glavnom savezniku u regionu, piše Raša Tudej.
Drugi značajan – i realno gledano, najbitniji – razvoj događaja je taj što je Rusija, a ne Sjedinjene Države, ta koja je iz šuta i prašine Sirije pokazala koliku moć poseduje i da je najsnažniji vojni taktičar.
Osam godina nakon što je izbio rat u Siriji, vide se i druge značajne, konkretne promene u rreginim alijansama zbog koje saveznici Vašingtona počinju da se tresu, a to se posebno odnosi na Saudijsku Arabiju.
FRANCUSKA VOJSKA NA ULICAMA! Zbog NASILJA Žutih prsluka imaju dozvolu da OTVORE VATRU (VIDEO)
(VIDEO) PILOT SE JEDVA IZBORIO SA OLUJNIM VETROM! Pogledajte dramatično sletanje cesne!
(VIDEO) TRAMP ZAPRETIO EVROPSKIM GIGANTIMA "Ako ne budete gradili fabrike u SAD..."
Katar, Iran, i Turska formiraju regionalno savezništvo, što provocira Saudijsku Arabiju i ostale zemlje u tom regionu. Nakon što je Saudijska Arabija povela koaliciju nacija u nameri da prisile Katar na predaju i prihvate dugačku listu neprihvatljivih zahtevu u junu 2017, Katar se oslanja na nekoliko ključnih saveznika da bi izdržao "oluju".
Katar i partneri koje je pronašao sada otvoreno stvaraju alijansu, koja može da promeni čitav balans moći na Srednjem Istoku. Jačanje veza između ovih nacija je prilično fascinantno kada se uzme u obzir da su sve one držale kompletne paradoksalne pozicije u odnosu na Sirijski konflikt.
Kada je Saudijska Arabija blokirala jedinu kopnenu granicu Katara i kada su UAE blokirale pošiljke iz svojih luka koje su isporučivane u Dohu, Katar se okreće ka Omanu, Turskoj i Iranu koji su mu pomogli da zaobiđe blokade koje mu je nametnula Saudijska Arabija. Letovi iz Katra se preusmeravaju preko Iranskog vazdušnog prostora, a Turska povećava svoje vojno prisustvo u Kataru kao znak podrške, što omogućava ovoj zemlji da nastavi sa normalnim funkcionisanjem.
S jedne strane Karar je ikusio poteškoće, posebno one koje se tiču cena goriva, nekretnina, turizma, i usporovanja ekonomskog rasta, ali zbog toga postaje uspešniji u crpljenju svojih rezervi radi usporavanja ovih efekata, minimalizujući štetu što je više moguće.
Do kraja 2017. Turska, Iran, i Pakistan su povećale bilateralnu trgovinu sa Katarom, što je donelo dobro svim uključenim zemljama.
Manje od 6 meseci od početka katarske krize, trgovina između Irana i Katara se uvećala za 117odsto. U to vreme, stručnjaci koji su pomno pratili ovu krizu predvideli su da će trgovinski odnosi između dve zemlje ostati jaki, čak i po završetku Saudijsko-Katarske krize.
Upad Al-Šababa u vladinu zgradu Somalije! EKSPLODIRALA auto-bomba! Na desetine talaca ZAROBLJENO! (VIDEO)
London ZAKRČEN DEMONSTRACIJAMA: Očekuje se MILION LJUDI NA ULICAMA, svi traže referendum o Bregzitu (VIDEO)
DEBAKL britanske premijerke u Evropskom štabu! Mej PROTRAĆILA 90 minuta ni za šta!
Takođe, Iran, Katar, i Turska su poptisali pakt o kopnenoj trgovini u avgustu te godine koji je pomogao u tome da se smanje cene i vreme tranzita za razmenu dobara. S obzirom na to da je Saudijska Arabija efektivno blokirala pritok dobara u Katar, nije teško uvideti koji je značaj ovog sporazuma.
Katar je, takođe, mnogo uložio u Tursku - preko 20 milijardi dolara, što stavlja Katar na drugo mesto po veličini ulaganja od svih zemalja na svetu, što je vrlo dobar pokazatelj toga koliki značaj ove dve zemlje daju jedna drugoj.
Prema većini tvrdnji, zalivskim državama je potrebna Turska na njihovoj strani da bi se Iran ograničio u svojoj moći delovanja. Jedan izveštaj ukazuje na to kako su Saudijska Arabija, UAE i Egipat "skovali" plan sa Izraelom da se regionalni uticaj Turske i Irana smanji, sa navodima da je Turska najveća vojna pretnja interesima ovih država.
Katarsko-Tursko-Iranski savez bi potencijalno mogla da ima veliki uticaj na takozvani "arapski NATO", na čijem čelu će biti Saudijska Arabija.
Saudijska Arabija naizgled je uspela da pridobje Pakistan kao saveznika, ali sa druge strane Pakistan deli granicu sa Iranom i u velikoj meri se oslanja na Kinu, koja je još jedan od ključnih saveznika Irana. Činjenica je da Katarsko-Tursko-Iranski savez može da dobije i podršku Rusije i njene vojske, što je još jedan od razloga za brigu za "arapski NATO savez". Rusija, Iran, i Katar imaju više od polovine svetskih rezervi gasa. Iran i Katar imaju najveće svetske basene gasa, još jedan razlog za brigu Saudijskom bloku.
Mediji u vlasništvu Saudijaca su već izrazili svoje protivljenje ovom novonastalom savezu. Njihovi mediji navode da postoji rizik da se Kartar "otrgne" od Arapske orbite i da postane velika pretnja Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu. Katarsko-Iranska antanta, koja je prethodno bila zaklonjena, sada je na otvorenom.
Ruski stručnjaci navode da je nova Katarsko-Iransko-Turski savez već daleko odmakla na putu i da ima moć da kontroliše Aziju, zapadnu Indiju i Pakistan. Takođe ima snagu da predstavlja ozbiljnu pretnju “demonskom triu” koji čine Amerika, Izrael, i Saudijska Arabija.