fbpx
Skip to main content
Kokoška

NAUČNO OTKRIĆE KOJE ĆE PROMENITI SVET! Od domaće kokoške do veličanstvene rajske ptice - kako su nastale sve vrste?

Foto: Profimedia/ilustracija
Projekat je značajan ne samo zbog spoznaje evolucije ptica, već i radi njihovog očuvanja u smisli održivosti vrste

Naučnici su po prvi put mapirali genezu 363 vrste ptica - od domaće kokoši do veličanstvene rajske ptice. Projekat, na kojem su zajednički radili istraživači sa Smitsonijana i iz 100 drugih isntitucija je podrazumevao analizu preko 17 biliona baznih parova DNK uzetih od ptica.

Naučnici su ukazali na to da je genom 267 od 363 vrste ptica po prvi put sekvenciran u okviru studije - produbljujući naša saznanja o porodičnom stablu ptica.

Tri dana nakon VENČANJA IZ SNOVA krenuli su na medeni mesec, jedan trenutak je BAJKU PRETVORIO U TRAGEDIJU

Tri dana nakon VENČANJA IZ SNOVA krenuli su na medeni mesec, jedan trenutak je BAJKU PRETVORIO U TRAGEDIJU

OD NOVEMBRA 2021. ĆE SE "LAKŠE DISATI": Ruski naučnik uzdrmao svet novim informacijama o koroni

OD NOVEMBRA 2021. ĆE SE "LAKŠE DISATI": Ruski naučnik uzdrmao svet novim informacijama o koroni

KINEZI GRADE NAJVEĆI MOST U JUŽNOJ AMERICI: Biće dugačak 12 km, a koštaće više od milijardu dolara

KINEZI GRADE NAJVEĆI MOST U JUŽNOJ AMERICI: Biće dugačak 12 km, a koštaće više od milijardu dolara

Od nastanka prve ptice pre više od 150 miliona godina, njeni potomci su se adaptirali na ogromnu raznolikost ekoloških uslova, pa tako danas, između ostalih, imamo malenog, lebdećeg kolibrija, pelikane koji zaranjaju i razmetljive rajske ptice. Danas na Zemlji živi više od 10.000 vrsta ptica - a naučnici su na dobrom putu da genetski potpuno "pokriju" tu šarenolikost.

Kako je objavljeno u žurnalu "Nature" naučnici su sekvencirali genome široko rasprostranjenih, komercijalno važnih ptica kao što je kokoš, kao i onih retkih, manje poznatih vrsta kao što je Hendersonov ždral koji živi na samo jednom pacifičkom ostrvu. U zbiru, sekvencirane vrste čine više od 92 odsto poznatih ptica u svetu, navodi se u istraživanju. Podaci iz studije unaprediće istraživanje evolucije ptica i pomoći u njihovoj zaštiti, s obzirom na to da je ista široko dostupna naučnoj javnosti.

Objavljivanje novih genoma predstavlja veliki korak na projektu "Bird 10.000 Genomes Project (B10K)", na kojem rade naučnici iz celog sveta. Projekat je pokrenut od strane istraživača širom sveta, a ima za cilj da sekvencira i podeli sa zajednicom genom svake ptičje vrste na planeti.

- B10K je najverovatnije najvažniji pojedinačni projekat ikada sproveden u istraživanju ptica. Nadamo se da ćemo ne samo doći do novih saznanja o filogenetskim vezama između glavnih grana ptičjeg stabla, već da ćemo obezbediti i enormnu količinu uporedivih podataka za izučavanje evolucije kičmenjaka i samog života - rekao je Geri Grejvs, kustos na odeljenju ptica u Nacionalnom prirodnjačkom muzeju. 

Upoređivanje genoma različitih porodica ptica omogući će istraživačima da ustanove kako su određene karakteristike evoluirale kod različitih ptica i razumeju evoluciju na molekularnom nivou. Krajnji cilj istraživača na B10K projektu jeste da izgrade razumljiv model "ptičjeg stabla" koji će mapirati genetske veze između svih ptica koje danas imamo. To neće samo ukazati na evolutivnu prošlost ptica već će biti i polazna tačka u naporima za očuvanje vrsta u budućnosti. Više od 150 ornitologa, molekularnih biologa i informatičkih stručnjaka udružilo se da prikupi uzorke i analizira više od 17 biliona baznih parova DNK u fazi istraživanja na nivou familije u okviru B10K projekta. 

- Sekvenciranje i analize započeli su 2011. ali podaci zapravo predstavljaju plod višedecenijskog terenskog rada svih sakupljača i menadžmenta koji su sakupili i sačuvali ptice sa svih kontinenata - rekao je Grejvs.

Otprilike 40 odsto novosekvenciranih genoma pronađeno je u uzorcima tkiva iz kolekcije ptičjeg genetskog fonda Nacionalnog prirodnjačkog muzeja - koju je Grejvs osnovao 1986.

- Možda se nekome učini da je posedovanje genoma svake familije ili vrste ptica nalik sakupljanju poštanskih markica, ali smo kroz ovaj obimni zajednički poduhvat sakupili i sačuvali jako bitan genetski materijal - rekao je istraživač Rob Flajšer. Flajšer, koji je načelnik Smitsonijanovog centra za konzervaciju genetskog materijala, kaže da bi to moglo da pomogne kod utvrđivanja razloga za smanjenje broja ptica.

- Kada imate genome lakše vam je da utvrdite gene odgovorne za važne karakteristike preživljavanja (opstanka) vrste, kao što je npr. otpornost na smrtonosne bolesti. Tokom 34 godine rada na terenu i nekoliko ekspedicija, uspeli smo da dođemo do zalihe visoko-kvalitetnog DNK bez koje zapravo ovaj projekat ne bi ni bio moguć. Mnogi od tih resursa sačuvani su znatno pre nego što je tehnologija sekvenciranja DNK uopšte postojala, sačuvani za buduće analize kakve njihovi sakupljači nisu ni mogli da pojme u to vreme. To je jedan od mnogobrojnih razloga zašto su zbirke prirodnjačkih muzeja i istraživački projekti bazirani na muzejskoj građi toliko važni - rekao je Grejvs.

Sa 363 kompletirana genoma, B10K proširuje svoje istraživanje na sledeći taksonomski nivo klasifikacije ptica. U ovoj fazi, tim stručnjaka će sekvencionirati na hiljade dodatnih genoma, sa ciljem da predstavi svaki od oko 2.300 rodova ptica. Čitava studija objavljena je u žurnalu "Nature".

Vremenska prognoza
Pretežno oblačno
16 Beograd