OSMORKA KOJA JE OKUPILA POLA SVETA: Može li ŠOS promeniti stanje na terenu i ujediniti Aziju i Evropu?
U prestonici Kirgistana danas počinje samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), koja je za oko dve decenije uspela da pod svoje okrilje okupi polovinu od ukupnog broja celokupnog stanovništva naše planete. Postavlja se pitanje: hoće li i Zapad, koji se i dalje bori za unipolarnost, moći da prevaziđe sopstvene skrupule i pripoji se ovoj inicijativi?
Naime, ŠOS je nastao još 2001. godine, a osnovali su ga Rusija, Kina, Kazahstan, Tadžikistan, Kirgistan i Uzbekistan. Deceniju i po kasnije ŠOS-u su se priključile i Indija i Pakistan, čime je značajno povećan broj stanovnika koji je obuhvaćen ovom organizacijom.
Iako mnogi na Zapadu ŠOS nazivaju "klubom predsednika", njen potencijal i značaj ne treba zanemarivati - reč je organizaciji koja se bavi ne samo političkim i ekonomskim pitanjima, već i bezbednošću, što podrazumeva i aktivnu borbu protiv terorizma. Čak je i bivši generalni sekretar UN Ban Ki Mun svojevremeno govorio da je ŠOS vodeća organizacija na evroazijskom kontinentu.
TIRANA NOKAUTIRANA U AMSTERDAMU: Holandski parlament glasao protiv otvaranja pregovora za ulazak Albanije u EU
NALJUTILI GA: Papa "ukorio" ambasadore, moraju da slede papsku politiku
KINEZI U ČUDU Policijska brutalnost na protestima u Hong Kongu podsetila je stanovnike na njihov NAJVEĆI STRAH (FOTO)
Šta je "porodica ŠOS"?
Pored zemalja-osnivača, kao posmatrači i pregovarači ove organizacije učestvuju i mnoge druge velike države evroazijskog kontinenta: Azerbejdžan, Jermenija, Turska, Kambodža, Nepal, Šri Lanka, Mongolija, Belorusija, Avganistan i Iran. Pored toga, države koje nisu članice, ali podržavaju organizaciju su Vijetnam, Laos, Kuba, Severna Koreja, Venecuela, Abhazija i Južna Osetija.
Kada je reč o učešću Evrope u ovoj organizaciji, prema rečima zamenika generalnog sekretara ŠOS-a Vladimira Zaharova, na ovom polju postoji suštinska razlika - EU je nacionalna zajednica, dok je ŠOS i dalje na nivou organizacije, iako se aktivno vode pregovori da se unutar nje takođe uvede apsolutna sloboda po pitanju kretanja kapitala i ljudi.
- Između ŠOS-a i EU formalnih odnosa za sada praktično nema. Kada i dođu predstavnici Evrope na samit ŠOS-a, isplivavaju brojne nesuglasice po pitanju stvaranja međusobnih odnosa. Stvar je u razlici u pristupu, što se moglo primetiti i kada su lideri evroazijskih zemalja dolazili u posetu Evropi - ukazuje Zaharov.
Zaharov ocenjuje i da je tako bilo i kada je kineski predsednik Si Đinping posetio Italiju i Francusku. Međutim, dodaje on, ni sama Evropa po tom pitanju nema jedinstven stav - stvar je u tome što Evropa umnogome svoje stavove bazira na američkim, ne samo po pitanju Rusije, već i Kine i drugih zemalja koje su članice ove organizacije.
Zašto je prošli samit ŠOS-a bio istorijski?
Na prošlom samitu ŠOS-a konačno je završen proces ulaska Indije i Pakistana u ovu organizaciju. Time je broj građana koji je obuhvaćen ovom organizacijom prešao polovinu ukupnog broja stanovništva naše planete.
- ŠOS danas ne čini šest država, već osam, uključujući Pakistan i Indiju, čime se ova mnogoprofilna organizacija pretvorila u transregionalnu. Ako uzmemo u obzir još i broj građana i teritoriju koju pokriva, reč je o najkrupnijoj organizaciji u svetu -pojašnjava Zaharov.
On objašnjava i da obim saradnje i složenost upravljanja procesima, počev od političkih, preko ekonomskih, do bezbednosnih, samo potvrđuju ovu činjenicu. Iako među članicama postoje mnogostruki bilateralni nesporazumi, kao što je to slučaj, na primer, sa Indijom i Pakistanom, dodaje da na nivou ŠOS-a postoji zajednički jezik koji je zasnovan na multipolarnoj diplomatiji.
Glavna pitanja ovogodišnjeg samita
Kako je još ranije bilo najavljeno, prioritet ovogodišnjeg samita biće međunarodna politika, tačnije, uspostavljanje mira u Avganistanu, budući da se to pitanje tiče praktično svih zemalja ove organizacije. Rusija je u rešavanje ovog sukoba najviše uključena, a u poslednjih nekoliko godina ostvareni su važni koraci kako bi se uspostavio dijalog između avganistanske vlasti i talibana.
Čavušoglu odbrusio Amerikancima: "Turska se neće povinovati ultimatumima SAD"
POČEO KONAČAN OBRAČUN U ALBANIJI: Parlament raspravlja o opozivu predsednika Iljira Mete!
ČISTKA U RUSIJI: Putin smenio dva policijska generala zbog hapšenja novinara
Pored toga, velika pažnja biće posvećena i Siriji, imajući u vidu da sve članice ŠOS-a jasno dale do znanja da su apsolutno protiv bilo kakvog mešanja drugih zemalja u unutrašnja pitanja te bliskoistočne države. Nuklearni sporazum sa Iranom će takođe biti predmet pregovora, pogotovu u svetlu istupanja SAD iz njega.
Govoreći o ekonomskoj komponenti, glavno pitanje biće realizacija kineskog projekta "Jedan pojas - jedan put", s obzirom da trenutno postoje određene nesuglasice između Indije i Pakistana oko prolaska tog puta kroz spornu teritoriju Indije.
Kada je reč o Rusiji, eksperti tvrde da će predstavnici ruske delegacije predvođene predsednikom Vladimirom Putinom učiniti sve kako bi dodatno povećale značaj ŠOS-a kao globalne organizacije. Pre svega, ovo se odnosi na činjenicu da će Rusija predložiti da se uvedu određeni mehanizmi kako bi se povećala bezbednost unutar organizacije, naročito kada je reč o borbi protiv terorizma.