OVAJ MANASTIR KRIJE VELIKU TAJNU: Opstao je kroz KRVAVE vekove zahvaljujući jednom čoveku!
Istorija Manastira Svete Katarine krije jednu od najdirljivijih priča o bliskosti i toleranciji između muslimana i hrišćana.
U podnožju Sinajske gore, leži jedna od najvećih hrišćanskih svetinja i najstariji kontinuirano naseljen manastir na svetu - Manastir Svete Katarine. Ono što retko ko zna jeste da je ovaj manastir opstao više od 1.500 godina u srcu Sinaja zahvaljujući drevnom i veoma kontroverznom sporazumu.
Sinajska gora predstavlja svetinju u sve tri avramovske vere - judaizmu, hrišćanstvu i islamu. Na njoj je navodno Mojsije dobio božje zapovesti, zbog čega se u islamu planina i naziva Mojsijeva planina.
Priča manastira Svete Katarine počinje u 4. veku kada je Carica Jelena, majka Konstantina Velikog, naložila da se na mestu gde je Mojsije naišao na takozvanu nesagoirivu kupinu sagradi kapela. Ova građevina je i danas središte i najsvetije mesto manastira.
Kada su se Rimljani povukli sa Sinaja u 4. veku, čitav region je zahvatilo bezakonje. Manastirski velikodostojnici tražili su pomoć vizantijskog cara, i tako je u 6. veku Justinijan izgradio zid oko manastira, kako bi mogao lakše da se brani od eventualnog napada. Osim toga, zidine su bile pogodne i za osiguravanje puta od Akabe do Sueca.
Samo vek posle Justinijana, nova vera pojavila se na arabljanskom poluostrvu - islam. Arapsko osvajanje dovelo je do nestanka hrišćanstva u Egiptu, a do 9. veka u manastiru je živelo samo 30 monaha.
Prema predanju, monasi manastira tražili su zaštitu lično od proroka Muhameda, koji je navodno posmatrao hrišćane kao braću. Muhamed je pozitivno odgovorio na zahtev i 623. godine lično je potpisao, odnosno pečatirao dokment nazvan "Muhamedov zavet".
Prema ovom sporazumu, monasi Svete Katarine bili su pošteđeni poreza i vojne službe, a muslimani u regionu bili su obavezni da brane manastir. Kako bi uzvratili istom merom, tokom perioda Fatimida, monasi su dozvolili da se krstaška crkva u okviru manastirksih zidina pretvori u džamiju.