Kako je pad Berlinskog zida promenio sudbinu Srbije: Od Evrope bez granica do ŽIČANE OGRADE

Na današnji dan, počelo je rušenje Berlinskog zida koji je bio simbol Hladnog rata i podele Evrope nakon sloma nacizma. Savremenici događaja koji se smatra početkom procesa globalizacije, mogli su da vide svet koji se ubzano menja, od tehnološkog razvoja, ratova, menjanja granica pa sve do kulturoloških promena.

Smatra se da je tada krenulo ostvarivanje Novog svetskog poretka koji je trebalo da dovede do kraja istorije, kako je to američki društveni analitičar Frensis Fukujama najavljivao, do konačne pobede SAD i uspostavljanja angloameričke kulture i civilizacije kao dominantne. Deo ovog procesa se u dobroj meri i ostvario, ali predvideti kraj nečemu tako dinamičnom kao što je istorijski proces, bilo je zaista hrabro.

Padom Berlinskog zida počeo je aktivno da se sprovodi proces globalizacije. Usledio je pad komunizma u istočnoj Evropi i raspad država poput SSSR-a, Čehoslovačke i Jugoslavije. Istovremeno, Nemačka, gubitnica Drugog svetskog rata, „odležala“ je svoju kaznu i ponovo se ujedinila, nesumnjivo pod dirigentskom palicom Amerikanaca.

Analitičar Dušan Janjić za portal SrbijaDanas.com kaže da je taj proces, koji je išao kao proširenje EU, po svojoj prirodi, antifederalistički, pa su se sve evropske federacije raspale, neke dogovorom, a neke u krvi.

- Taj proces je doveo do pada dva bloka, do kraja komunističke i socijalističke ideologije. Kod nas je doveo do procvata nacionalizma i svega onog što se prethodno guralo pod tepih - kaže Janjić.

Naš sagovornik kaže da je Srbija napravila velike greške, jer u tom procesu nije pratila istoriju.

- Rukovodili smo se nacionalizmom i našli smo se na strani gubitnika Hladnog rata, a tada je zapravo trebalo obnoviti državnost koju smo i imali dva veka pre toga - ističe Janjić.

Jugoslavija izgubila značaj

Kako je taj proces započeo, dokle je došao i kako je uticao na nas, za portal SrbijaDanas.com govori i istoričar Predrag Marković.

- Rušenje Berlinskog zida učinilo je posredničku ulogu Jugoslavije nepotrebnom. Nakon toga više nije bilo potrebe za zemljom koja je bila most između istoka i zapada – kaže Marković.

Naš sagovornik ističe da međunarodni faktor nije toliko rušio Jugoslaviju, koliko je postao ravnodušan prema njenoj sudbini.

Na pitanje da li je Novi svetski poredak stao, Marković kaže da se on zapravo više ne pominje u tolikoj meri.

- Novi svetski poredak nije postao hegemonija SAD, kako su to kritičari govorili. Posle prividne pobede, Amerikanci su zapravo izgubili veliki deo svog uticaja – ističe Marković.

Skoro dvadeset godina kasnije, širom Evrope niču ograde. Evropa budućnosti, zapravo može biti Evropa zidova.

- Interesantno da Mađari, Poljaci, Slovaci i drugi, koji su se toliko borili da se sruše zidovi oko njih, a sada podižu ograde na neke druge – zaključuje Marković.

Budućnost Evrope

Dušan Janjić tvrdi da će Evropa opstati kroz regionalne asocijacije, a politika na kontinentu će se pod uticajem Putina menjati, ali za to će biti potrebno vreme. Naš sagovornik je istakao bojazan da Srbija može ponovo da izgubi, ukoliko promaši novu istorijsku liniju.